Ekspertkinja za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj pozdravila je nedavno donošenje zajedničke deklaracije o nestalim između Beograda i Prištine. „Potrebno je da se njihovim porodicama garantuje pravo da znaju, koje je garantovano svim domaćim i međunarodnim pravnim lekovima, odnosno zakonima“, ocenila je za KoSSev.
Srpski predsednik prošlog meseca u Ohridu potvrdio je još jednom da Srbija u avgustu nije potpisala tada već spremnu deklaraciju o nestalima zbog, za Srbiju neprihvatljivog termina „prisilno nestali“.
Ipak, u utorak su glavni pregovarači Beograda i Prištine utvrdili tekst deklaracija o nestalima, koji će Vučić i Kurti zvanično usvojiti na sledećem sastanku, za koji se spekuliše da će se održati krajem meseca.
U ovoj deklaraciji se ipak nalazi termin „prinudan nestanak“, a glavni pregovarač sa srpske strane Petar Petković kazao je da će do sastanka na visokom političkom nivou, i Beograd i Priština nastaviti da razmatraju terminologiju u ovom tekstu.
Petković je takođe objasnio da iako termini „forcibly dissapeared“ i „enforced disappearance“ sadrže reč „prisilno“, prihvaćen je prvi termin, jer on nije, kako je objasnio, „pravna kategorija“ prema Konvenciji o nestalima.
Pravni ekspert, Dragutin Nenezić – tvrdi drugačije.
On tvrdi da i reč „forcibly disappeared“ podrazumeva pravne posledice, jer se ovaj termin koristi u teoriji kada treba da se označi da su lica nestala pod prisilom.
„U konvenciji se zaista koristi samo ‘enforced disappearance’, ali se u teoriji za istu stvar, samo kad označava lica, ne radnju, koristi ‘forcibly disappeared’. Dakle, radi se o istom, uprkos pokušaju da se sakrije iza naizgled drugog termina“, naveo je Nenezić na Tviteru.
Ekspertkinja za tranzicionu pravdu Nora Ahmetaj iz Prištine razumela je takođe da u Beogradu pokušava da se izbegne odgovornost u budućnosti, ali ona akcenat stavlja na samo pitanje nestalih osoba i to da oni nisu nestali samovoljno.
„On (Vučić) je po prvi put rekao da neće da prizna papir koji je menjan, aludirajući na to da se Kosovska strana založila za termin ‘enforced dissapearance’. Vučić je jasno i glasno rekao – nećemo ubuduće da budemo odgovorni„, primetila je ona.
Sa druge strane, Ahmetaj pojašnjava da upotrebom „enforced misising“ znači da se radi o nestalim licima tokom rata.
Pitanje nestalih osoba je pre svega humanitarno pitanje i pitanje pravde, naglasila je.
„Činjenica je da ih je neko mimo svoje volje, nasilno oteo, poslao u nepoznato mesto, da su oni zlostavljani… Dakle, to jeste krajnje humanitarno pitanje i lideri ne bi trebalo da se plaše toga“, kaže za KoSSev Ahmetaj.
Međutim, iako duboko humanitarno pitanje, pitanje nestalih tokom ratova rešava se, praksa je pokazala, političkim putem – gde se zapravo „zaglavi“, a takav je slučaj i nakon rata na Kosovu ’99, objašnjava dalje Ahmetaj.
Dvadeset četiri godine nakon oružanog sukoba, odnosno 25-26 od prvih sukoba između pripadnika OVK i srpskih snaga, još uvek se traga za oko 1620-ak ljudi.
Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“, od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.
Do sada je identifikovano oko 6,5 hiljada nestalih osoba, odnosno njihovih posmrtnih ostataka, kao posledica rata na Kosovu, navode iz FHP.
Globalnu Konvenciju o zaštiti svih osoba iz prisilnog nestanka potpisalo je, odnosno ratifikovalo do sada ukupno 71 država, među kojima i Srbija 2011, a usvojila ju je Generalna skupština Ujedinjenih Nacija 2006, da bi ona stupila na snagu 2010.
I Ahmetaj ukazuje na to da se u deklaraciji objašnjava da je pitanje nestalih osoba veoma političko pitanje jer zaraćene strane često manipulišu brojem nestalih osoba ili namerno prećutkuju informacije o njima kako bi izvršili pritisak na suprotstavljene strane, terorisali i kontrolisali stanovništvo, ili oslabili zatočenike za potrebe ispitivanja.
Ahmetaj primećuje još nešto kada je u pitanju pitanje odgovornosti za prisilno nestale osobe – moguću situaciju u kojoj ni Beograd ni Priština možda ne budu mogli da se uzajamno optužuju baš zato što se sukob na Kosovu dogodio pre nego je ova deklaracija u Generalnoj skupštini i donešena.
Ona se ipak ograđuje od bilo kakave izjave ovim povodom, budući da nije, kako kaže, pravna ekspertkinja, te to ostavlja stranama da tumače.
„Ono što ja želim da naglasim jeste to da je žrtvama potrebna pravda, i da se i njima i njihovim porodicama garantuje pravo na pravdu a porodicama i pravo na znanje – ko je počinio zločin. Da pravda dođe na svoje mesto“, navela je Ahmetaj.
Potrebno je da se njihovim porodicama garantuje pravo da znaju, i to svim domaćim i međunarodnim pravnim lekovima, odnosno zakonima
I u Deklaraciji o nestalim osobama, podseća, Ahmetaj, naglašava se da je „obnavljanje porodičnih veza najvažnije da se utvrdi razlika između razlikovanje prirodnih i prisilnih nestanaka“.
„Kako će se sve to rešiti, najiskrenije, ne znam. Ali budući da je 1. tačka u Sporazumu i najosetljivija, verujem da su strane već našle neki modus vivendi sa obe strane“, naglasila je Ahmetaj u izjavi za KoSSev.
Pored toga što se i nestalima, odnosno njihovim porodicama i dalje čini dodatna nepravda – a to je izostanak istine i sahrane posmrtnih ostataka na dostojanstven način, pitanje nestalih ostaje i dalje jedno od ključnih koje opterećuje odnose Beograda i Prištine. Strane uzajamno, praktično, ne priznaju žrtve drugoj, odnosno sopstvenu odgovornost u ovom zločinu.
Problemi kod nestalih su brojni, a neke od njih naveo je i FHP u svom prošlogodipnjem izveštaju:
„Skrivanje tela, delimično otvaranje arhiva, pogrešna identifikacija tela odmah nakon sukoba i preko 300 posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini, najveći su izazovi u procesu otkrivanja sudbine nestalih osoba“.
Konstatuju da bi otvaranje arhiva rešilo mnoge slučajeve.
„Vlade Kosova i Srbije moraju omogućiti potpuni pristup njihovim državnim arhivima. Taj bi pristup trebalo omogućiti radnim grupama obeju zemalja, posrednicima i institucijama odgovornima za otkrivanje sudbine nestalih osoba“, jedna je od preporuka iznetih u izveštaju.
Međutim, kako i oni navode, uprkos retorici saradnje, čini se kako se „ništa od toga neće dogoditi u skorije vreme“, naveli su u ovom izveštaju u Fondu za humanitarno pravo.
„Jer je Srbija neke dokumente iz svojih vojnih arhiva klasifikovala kao državne tajne, dok Kosovo ustrajava na tome da OVK, kao gerilska organizacija, nikada nije imala vojne arhive“.
Pročitajte još:
Nova tema: „Forcibly disappeared“ vs „enforced disappearance“ – deklaracija o nestalima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
