Piše: Dragutin Nenezić
I dok su u protekle dve nedelje pre svakog od nastavaka ovog serijala u fokusu bile međunarodne teme, ove nedelje je pre ovo, poslednjeg nastavka, u fokusu bila jedna potpuno lokalna tema – izbori i ubedljiva Kurtijeva pobeda. Nekako je i simbolično da upravo to prethodi tekstu o Kosovskoj Mitrovici, imajući u vidu simbolički značaj ovog grada za Kurtijevu pobedu.
Naime, sve što se dešavalo u KM u protekle tri godine, a što je vrlo detaljno popisano u ovom tekstu, doprinelo je Kurtijevoj pobedi, makar u onom procentu koji je osvojio i proletos i sada. I tu ima svega – stvari kojih je bilo i u drugim severnim opštinama (poput ulaska u AKO, preuzimanja objekata srpskih institucija i masovnog zapošljavanja Albanaca), ali i izrazito simboličkih mera – manjeg, (poput izrade grba, uklanjanja grafita i preimenovanja ulica), ili većeg karaktera (poput izgradnje novih mostova, čestih prenamena zemljišta i polaganja kamenova temeljaca), do ultimativne mere neproglašenog spajanja dve Mitrovice (kroz formiranje zaledničkog odbora, razne memorandume i obnovu gradskog prevoza).
Sve je ovo naravno propraćeno na KoSSevu sa više pažnje nego u srpskoj kosovskoj politici. I sve će ovo, po svemu sudeći, ostati kako i jeste, jer deluje da povratnici nemaju nameru da bili šta poništavaju, osim ulaska u AKO, dok Kurtijevo ministarstvo nema nameru da poništava čak ni to – a i što bi, kada je izvesno da će tokom ovog mandata konačno obesmisliti ionako besmislenu ZSO.
Mislim da je još rano za ocenu šta stoji iza ove pasivizacije – da li je to nastavak trenda pasivizacije beogradske kosovske politike, nekakav politički dogovor o nenapadanju (i neotpuštanju, odnosno novom zapošljavanju u oba sistema), refleksija trgovine strujom (koju odlučno negira samo jedna strana), ili sve pomalo – ali je svakako to vesnik onoga šta Srbe na Severnom Kosovu čeka u narednim godinama.
To je nova Kurtijeva vlada, uprkos svim nerealnim očekivanjima i (samo)zavaravanjima, koja će Sever tretirati kao deo Kosova, i posle prve faze osvajanja vlasti manjom ili većom silom, koja će to raditi pod fasadom „vladavine prava“. Dok srpski Univerzitet, školstvo i zdravstvo budu trpeli opsadu, oko njih će se raditi u kosovskim institucijama, plaćaće se kosovski porezi i kazne kosovskih inspekcija u evrima, privatizovaće se lokali i iseljavati stanari, i gradiće se novi objekti, koje možda neće masovno naseljavati neki novi stanari – ali ih svakako neće ni prodavati, jer se već uveliko priča o neformalnoj (političkoj) zabrani prodaje.
Ona stara KM, simbol srpskog otpora, je simbolički skoro pa likvidirana – osim gore pomenutog trojstva, ostali su samo još spomenici, pa da ta likvidacija bude potpuna. Mostovi su otvoreni, a korzo je zauzet. Više nema ni proslava izborne pobede SL, iz do sada još nepoznatog razloga – moguće i zato jer su srpske zastave temeljno proterane iz javnog prostora (za razliku od albanskih i velikoalbanskih), uz poneki izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Ovakva situacija sigurno demorališe ionako već dubinski demoralisane Srbe na Severu, jer i ono malo nade što im se na kašičicu nudilo u kondicionalu (kad dođe Tramp, kad se vrati u opštine, kad Kurti padne itd) se pokazalo ili kao neopravdano, ili se nije ni desilo. Šta na kraju ovakve godine uopšte može da se kaže ljudima u takvom stanju? Kada sam dobio poziv da pišem o ovome, počeo sam školski – šta je doneto i šta se konkretno može preispitati – da bih danas umesto toga mogao da napišem samo jedno, što u različitim oblicima ponavljam prijateljima iz KM poslednja dva dana. Koliko god situacija bila loša, ono što čoveka čini čovekom je borba; a da bi ta borba imala smisla, očekivanja moraju biti realna.
Umesto nadanja u druge (u Beogradu, Vašingtonu ili negde treće), prihvatite da su vam granice već postavljene (i stvarne, i političke). Ono što je dogovoreno, primenjivaće se milom ili silom, ali i dalje ostavlja neki prostor za nekakvu borbu – samo na vama je kako ćete ga iskoristiti.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
