Dva stara termoenergetska postrojenja, Kosovo A i Kosovo B, već decenijama nose teret snabdevanja električnom energijom za više od 1,5 miliona građana Kosova.
Za njihovu rehabilitaciju, kako bi se povećala sigurnost snabdevanja u uslovima rastuće potražnje za strujom, samo u 2025. godini izdvojeni su milioni evra, prema podacima aktuelne vlade.
Milionske investicije u mrežu najavili su i Operator sistema, prenosa i tržišta (KOSTT), kao i Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS).
Ipak, kraj godine kao da ruši sve kalkulacije. Pad temperature i dolazak dijaspore na Kosovo dodatno opterećuju sistem.
KEDS je 22. decembra pozvao građane na štednju energije u satima najveće potrošnje, kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja – potrošnja je poslednjih dana dostigla više od 1.365 megavata u jednom satu.
Zbog velikog opterećenja distributivne mreže došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom u nekoliko gradova. Poslovni subjekti prijavili su velike štete.
Postoje i zabrinutosti da bi redukcije mogle ugroziti i proces prevremenih parlamentarnih izbora zakazanih za 28. decembar.
Kosovo je ove godine već održalo parlamentarne izbore u februaru.
Proizvodnja naspram uvoza
Kosovo uspeva da proizvede 94 odsto energije – odnosno oko 800 megavata na sat – sagorevanjem uglja, dok se ostatak obezbeđuje iz obnovljivih izvora: hidroelektrana, solarnih panela i vetroturbina.
Bivši ministar energetike Kosova, Ethem Čeku, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je suština krize u nedostatku kapitalnih investicija u energetski sektor i nemogućnosti privlačenja velikih investitora, zbog čega će cena struje nastaviti da raste.
„Investicije su parcijalne. Blokovi Kosovo A i B nisu mogli da održe proizvodnju, tržište nije otvoreno za privatne investicije u solarnu i vetroenergiju. To su minimalna ulaganja“, rekao je Čeku.
Prema njegovim rečima, državni novac uglavnom se troši na kupovinu energije, što ocenjuje kao pogrešnu politiku.
Podaci carine Kosova pokazuju da je Kosovo u periodu januar–novembar 2025. godine uvezlo električnu energiju u vrednosti od oko 248 miliona evra, dok je izvezlo oko 48 miliona evra.
Uvoz je Kosovo uglavnom obezbedilo iz Severne Makedonije (114 miliona evra) i Albanije (94 miliona evra), dok su manji iznosi, od tri do četiri miliona evra, stigli iz Slovenije, Srbije i Danske.
Nedavno su se u medijima pojavile brojne optužbe i izveštaji da Kosovo sarađuje sa srpskim biznismenima na kupovini struje kroz različite šeme, ali je vlada u tehničkom mandatu odbacila sve te tvrdnje.
Propuštena prilika za izgradnju termoelektrane „Novo Kosovo“
Godine 2017. Kosovo je potpisalo komercijalni ugovor sa američkom kompanijom Contour Global za izgradnju termoelektrane „Novo Kosovo“.
Vrednost projekta iznosila je 1,3 milijarde evra, a kapacitet proizvodnje energije trebalo je da bude povećan za 500 megavata.
Planirano je da termoelektrana bude funkcionalna 2023. godine, sa predviđenim vekom trajanja od 40 godina.
Civilno društvo na Kosovu i međunarodni akteri bili su protiv izgradnje nove termoelektrane na ugalj, zbog ekoloških razloga.
Godine 2020. Contour Global se povukao iz projekta, navodeći da više ne planira projekte na ugalj, ali i zbog promene vlasti na Kosovu.
Na vlasti su tada bili Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, koji su izrazili zabrinutost zbog mogućeg poskupljenja električne energije.
Ipak, Čeku smatra da je Kosovo moralo da po svaku cenu ubedi Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države da se, uz snažne investitore, izgradi nova termoelektrana.
„Nemamo drugu alternativu. Hidroenergija je minimalna, energija vetra mala, solarna energija preskupa, iako ima dovoljno sunčanih dana. Osnovu razvoja energetskog sektora morali smo zadržati na lignitu“, rekao je on, podsećajući da i evropske države imaju rezervne planove za proizvodnju energije iz uglja, naročito nakon početka rata Rusije u Ukrajini, koji je dodatno produbio energetsku krizu.
Planovi za budućnost
Kosovo je u martu 2023. godine usvojilo Strategiju za energiju 2022–2031.
Pored obnove postojećih termoelektrana, prioritet su obnovljivi izvori energije, za koje se očekuje da će u narednih deset godina proizvoditi 35 odsto električne energije.
Kosovo je, takođe, potpisalo sporazum o dekarbonizaciji – postepenom uklanjanju uglja iz upotrebe – do 2050. godine.
U tom pravcu, Vlada Kosova od 2022. godine dodeljuje subvencije građanima za kupovinu efikasnih uređaja za grejanje, poput klima-uređaja, toplotnih pumpi i kotlova na biomasu. Međutim, stručnjaci ocenjuju da ta mera nije bila dobro osmišljena, jer je dodatno opteretila energetsku mrežu.
„Politika subvencija, bilo za račune, bilo za druge stvari, nije rešenje problema. To je samo njegovo prikrivanje“, ocenio je Čeku.
Još jedan veliki energetski projekat predstavljen je u aprilu 2024. godine, u saradnji Kosova i Američke vladine korporacije za izazove milenijuma. Program, vredan 236 miliona dolara, predviđa transformaciju energetskog sektora kroz izgradnju postrojenja, odnosno baterija za skladištenje energije, kako bi se ona koristila u skladu sa potrebama sistema.
KEDS razradio operativni plan za stabilno snabdevanje električnom energijom tokom izbornog dana
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
