Bivša šefica pregovaračkog tima Prištine u dijalogu sa Beogradom, Edita Tahiri, poručila je danas da bi eventualne promene granica na Balkanu bile „dobre za Albance“, jer bi se, kako kaže, „ujedinila tragično podeljena nacija“.
Tahiri se oglasila objavom na Fejsbuku, navodeći da su „počele spekulacije o mirovnim pregovorima koje predvodi Tramp“.
„Spekulacije proruskih i prosrpskih analitičara afirmišu ideju promene granica uključujući i na Balkanu, odnosno između Kosova i Srbije“, navela je Tahiri.
Ona, međutim, poručuje da američki predsednik „dobro zna da nema promene granica samo na jednom delu Balkana“:
„Jer će se menjati na celom Balkanu, mirom ili ratom“, navela je.
Ona, međutim, tvrdi da je to „dobro za Albance“, pominjući ujedinjenje „tragično podeljenje albanske nacije“.
„U ovom slučaju biće dobro za nas Albance, jer će se ujediniti albanska nacija, tragično podeljena već jedan vek“, poručila je.
Podela, razgraničenje, promena granica
„Razgraničenje između Srba i Albanaca“, odnosno „podela teritorija“ ili „promena granica“, ideje su za rešavanje kosovskog pitanja koje su bile aktuelne, prvo iza kulisa, a potom sve otvorenije, krajem druge decenije 21. veka, odnosno u vreme kada je predsednik Kosova bio Hašim Tači, a Srbije, kao i sada, Aleksandar Vučić.
Vučić je čak avgusta 2018. godine potvrdio da se zalagao za razgraničenje. Međutim, svega mesec dana kasnije saopštio da je njegov plan za Kosovo „doživeo poraz“, nakon čega se sve ređe u javnosti govorilo o ovakvom rešenju.
Protiv podele Kosova, ali za ujedinjenje sa Albanijom
Sa druge strane, aktuelni kosovski premijer, koji je u to vreme bio u opoziciji protivio se ovoj ideji, a ostao je pri istom stavu sa dolaskom na vlast 2021. godine.
Sa druge strane, Kurti je u više navrata javno govorio o ujedinjenju Kosova i Albanije, mada mnogo češće dok je bio u opoziciji, nego nakon preuzimanja vlasti.
Sam naziv stranke koju predvodi – Samoopredeljenje, nastao je na osnovu ideologije „ujedinjenja albanskih zemalja“, odnosno ujedinjenja Kosova sa Albanijom, što je predstavljano kao samoopredeljenje i „ispunjenje pravde i pravičnosti“. U vreme dok je ova stranka još uvek bila pokret, Kurti i njegovi saborci nisu priznavali Kosovo kao „posleratnu državu“ u okviru međunarodnog projekta bez ujedinjenja sa Albanijom. Tek pošto se pripremao dolazak ove stranke na vlast, započelo se sa prepakovanjem internih dokumenata stranke koji su bili javno dostupni.
On je početkom 2024. godine, čak dva puta za manje od nedelju dana govorio o Bujanskoj konferenciji, kao simbolu Albanaca za Samoopredeljenje – odnosno ujedinjenju Kosova i Albanije.
Kurti je juna meseca 2023. godine, spominjao „nacionalno jedinstvo“, odnosno „ujedinjenje“, navodeći da je ono „glavni cilj“. „Ne zaboravljamo važnost istorije i ujedinjenja”, poručio je Kurti.
2021. godine, neposredno po tadašnjoj izbornoj pobedi, izjavio je da bi na referendumu glasao za ujedinjenje sa Albanijom, samo ako bude predstavljeno na demokratski način, ali i da to nije prioritet u ovom mandatu njegove Vlade.
Aljbin Kurti se pred dolazak na premijersku funkciju, javno zalagao za izmenu prvog člana kosovskog ustava kojim se nalaže da Kosovo „ne može da se pripoji drugoj državi“.
„Imamo prepreku kada je u pitanju Ustav Republike Kosovo, ali to nije nepremostiva prepreka. Radom i zalaganjem, uz političku volju i volju naroda, moramo doneti zakon o referendumu i jednog dana promenimo Ustav Kosova. Kosovo i Albanija kao dve države iste nacije mogu se integrisati i ujediniti“, poručio je on u martu 2021 godine.
Drugi o ujedinjenju
U prošlosti je više drugih političara na Kosovu, ali i iz Albanije, govorilo u prilog – svi Albanci u jednoj državi.
Novembra 2021 godine, i to nakon zajedničke sednice Vlada Kosova i Albanije, albanski premijer, Edi Rama, izjavio je takođe da bi glasao „Za“ ujedinjenje, te da će do ujedinjenja doći, ali i da ne zna kada bi referendum o tom pitanju mogao da se održi.
Samo dva dana kasnije je i Ljiburn Aljiu govorio o ujedinjenju, navodeći da se sve vreme radi na tome „na prirodan način“, te da je granica „samo veštačka podela dve zemlje“, prenela je EkonomiaOnline.
Aljiu je ujedno početkom decembra 2023. godine kazao da je „Kosovo privremeni projekat i prelazni proces u pravcu spajanja sa Albanijom“. Navodi ovog ministra izazvali su brojne negativne reakcije kosovske opozicije.
Prethodno je predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, koji je takođe član Samoopredeljenja, januara meseca 2023. poručio da ova stranka ima dugoročan koncept za postizanje nacionalnog ujedinjenja.
Pored članstva Kosova u NATO i EU, ujedinjenje sa Albanijom bila je okosnica spoljne politike koju je u predizbornoj kampanji početkom 2021. godine vodio lider AAK, Ramuš Haradinaj. Izrazio je čak uverenje da bi „saveznici Kosova“, podržali ovakav korak.
„Američki vojnici nisu se borili – a neki od njih poginuli – da bi stvorili Veliku Srbiju i Veliku Albaniju na Balkanu“, odgovorio mu je potom bivši ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet.
SAD ne podržavaju ni „Veliku Albaniju“ ni „Veliku Srbiju“, krajem leta 2023. je u razgovoru sa novinarima u Prištini poručio aktuelni američki ambasador Džefri Hovenijer.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
