Za dva dana održaće se sednica Odbora za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na kojoj bi trebalo da se glasa o mišljenju izvestiteljke Dore Bakojani o članstvu Кosova u ovoj organizaciji.
Nakon što je prethodno sprovedena odluka Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani, Prištini su podnete „predložene obaveze koje će morati da poštuje kada se pridruži Savetu Evrope“, među kojima su formiranje ZSO, regulisanje prisustva specijalnih jedinica na Severu, usklađivanje sa Ahtisarijevim planom. Najviši prštinskih zvaničnici potom su pismom upućenim Bakojani obećali da će ispuniti obaveze.
Dragiša Mijačić, iz Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, međutim smatra da je vlast u Prištini izjavama o ovom pitanju navodno ukazala na to da obećanja neće biti ispunjena, te postavlja pitanje međunarodnoj zajednici „da li mogu da vas prevare dva puta“.
Dragiša Mijačić objavio je danas dokument, uz tvrdnju da je reč o pismu koje su pre tri dana najviši kosovski zvaničnici – predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca uputili izvestiteljki za Kosovo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Dori Bakojani, obaveštavajući je da će „verno poštovati listu obaveza“.
Na šta su se obavezali Kurti, Osmani i Konjufca
U pismu se izražava zadovoljstvo zbog toga što nacrt mišljenja od 21. marta 2024. koji će biti podnet na usvajanje Odboru za politička pitanja i demokratiju 27. marta, a Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na zasedanju u aprilu 2024. jer podržava članstvo Kosova u ovoj organizaciji.
„Smatramo da nema boljeg načina da se obeleži 75. godišnjica Saveta Evrope nego da se poželi dobrodošlica zemlji koja je, kao što je i Organizacija izašla iz pepela rata, postala promoter ljudskih prava, vladavine prava i demokratije“, navodi se u pismu.
Kosovski zvaničnici tvrde i da im je Bakojani u svom pismu od 21. marta 2024. iznela „predložene obaveze koje će Kosovo morati da poštuje“, ali kada se pridruži Savetu Evrope“.
„Vaša prepiska ukazuje da ova lista, koja zahteva odgovor državnih institucija Kosova, predstavlja integralnu komponentu našeg procesa apliciranja i predstavlja važan korak u procesu punopravnog članstva Kosova u Savetu Evrope“, dodaje se.
Dalje navode da „uzimajući u obzir i na osnovu ustavnog zakona Kosova“, koriste priliku da obaveste Bakojani:
„Da ćemo verno poštovati listu obaveza navedenih u Dodatku I vašeg pisma od 21. marta 2024. godine kada Kosovo postane država članica Saveta Evrope“.
„Zahvaljujemo vam na saradnji dok čekamo da unapredimo našu saradnju kroz punopravno članstvo u Savetu Evrope“, zaključuju Kurti, Osmani i Konjufca.
Šta piše u Dodatku I
Mijačić je ujedno objavio dokument za koji se navodi da je „Dodatak l“ sa spiskom „predloženih obaveza pored potpisivanja i ratifikacije konvencije Saveta Evrope“.
Između ostalog traži se da se eksproprijacije na Kosovu sprovode uz najstrožije poštovanje zakona i da svi budući zakoni u ovoj oblasti budu u potpunosti u skladu sa Ahtisarijevim planom, uključujući i u vezi sa zaštitom imovine Srpske Pravoslavne Crkve.
„U skladu sa tim treba izmeniti nacrt zakona o eksproprijaciji nepokretne imovine, koji je dostavljen Skupštini Kosova, što je pre moguće“.
Poziva se i na preduzimanje svih mera za deeskalaciju tenzija na Severu Kosova i uzdržavanje od odluka koje mogu uticati na prava i uslove života srpske zajednice, ali i da dovedu do daljeg pogoršanja bezbednosne situacije;
Traže se i preduzimanje hitnih mera za promovisanje reintegracije Srba sa Kosova u policijske snage, pravosuđe i tužilaštvo na Severu.
Prištini se upućuje zahtev da se uzdrži od korišćenja specijalne policije na Severu Kosova za obične policijske zadatke i obezbedi da se ona raspoređuje samo u slučaju potrebe, te da se pojača saradnja sa KFOR-om i EULEX-om.
Kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zaštiti nevećinskih zajednica, jedna od „predloženih obaveza“ je „efikasna primena pravnog okvira“, kao i preduzimanje suštinskih i opipljivih koraka u cilju sprovođenja svih članova Briselskog i Ohridskog sporazuma:
„To podrazumeva da se što pre uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom“.
Potrebno je izdvojiti dovoljne resurse za efikasnu primenu zakona o upotrebi jezika i obezbediti pravno utemeljenje, nezavisnost i obezbeđivanje adekvatnih resursa za Kancelariju poverenika za jezike, ujedno se navodi u ovom dokumentu.
Traži se i pojačane mere za podršku socio-ekonomskoj integraciji i političkom učešću pripadnika nevećinskih zajednica, ali i preduzimanje vidljivih i smislenih mera za promovisanje pomirenja između zajednica na Kosovu, uključujući i politički diskurs.
S tim u vezi kao jedna od „predloženih obaveza“ je usvajanje konkretne strategije za dijalog među zajednicama i za prostore i aktivnosti orijentisane na pomirenje, posebno u obrazovanju, kako bi se otvorio put za inkluzivni društveni razvoj i poverenje, ali i promovisanje održavanja nastave na jezicima manjina u školama.
Da li mogu dva puta da vas prevare?
Sumirajući ovaj dokument Mijačić u objavi na društvenoj mreži „X“ poručuje da obaveze obuhvataju:
„Nezavisnost sudstva, da buduće zakonodavstvo bude u potpunosti u skladu sa Ahtisarijevim planom, da se deeskaliraju tenzije na severu, preduzmu hitne mere za reintegraciju Srba sa Kosova u policiju, da se uzdrže od upotrebe specijalnih policijskih snaga za redovne policijske aktivnosti, zaštitu manjina, da implementiraju ZSO i Briselski/Ohridski sporazum, odvoje resurse za upotrebu jezika, uključujući nastavu na jezicima manjina u školama, podršku socio-ekonomske integracije nevećinskih zajednica, da rade na pomirenju“.
„Drugim rečima, kada postanu član Saveta Evrope, primeniće sve što je već napisano u Ustavu Kosova ili u sporazumima Kosova koji su već prihvaćeni“, ocenjuje Mijačić.
On, međutim, podseća na nedavnu izjavu poslanice Samoopredeljenja, Mimoze Kusari-Ljilje koja je govoreći o pismu koje su poslali Kurti, Osmani i Konjufca, kazala da je ono „formalnost“.
Ovom izjavom Kusari-Ljilja je, prema Mijačiću, „ukazala da obećanja neće biti ispunjena“.
On poručuje da su pre 16 godina „neki drugi albanski lideri takođe obećali da će primeniti Ahtisarijev plan i Ustav nakon priznanja kosovske nezavisnosti“.
„Povremeno su ih SAD pozivale na odgovornost za to obećanje – da li mogu da vas dva puta prevare“, upitao je Mijačić.
O zahtevu za članstvo Kosova u SE
Nade Prištine za članstvo u SE su porasle nakon što je kosovska vlada naložila Кatastarskoj agenciji da, prema odluci Ustavnog suda iz 2016. godine, prenese imovinu od oko 24 hektara manastiru Visoki Dečani.
Кosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja 2022. godine. Zahtev je 24. aprila 2023. godine prosleđen na konsultacije generalnom sekretaru Saveta Evrope. Кao rezultat toga, na predlog predsednika, Parlamentarna skupština je imenovala pravnike da sastave izveštaj o Кosovu.
Politički komitet Saveta Evrope zakazao je za 27. mart vanrednu sednicu na kojoj će biti glasanje o mišljenju izvestioca Dore Bakojanis o članstvu Кosova u ovoj organizaciji. U ovom mehanizmu za izveštaj mora da glasa polovina članova, što je 27 poslanika.
Bakojani je u nedavnom intervjuu za N1 kazala da nije sigurna još uvek da li će to i biti tako, jer su „brojni preduslovi koji moraju da se ispune dok taj izveštaj ne bude bio spreman“.
Nakon toga pitanje može dalje biti prosleđeno Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na glasanje.
Od 46 država članica Saveta Evrope, Кosovu je potrebna podrška dve trećine.
Predsednik Srbije je nedavno kazao da bi članstvo Kosova u SE bilo de fakto izbacivanje Srbije, odnosno da bi zvanični Beograd razmotrio mogućnost napuštanja ove organizacije.
Na ovu izjavu je reagovala izvestilac za Кosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Кramon, koja je Vučićevu izjavu nazvala blefom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
