To što se u napore izvršne američke vlasti u traženju rešenja na Zapadnom Balkanu, uključuje i Kongres – je jedan viši nivo i novi kvalitet u odnosima. A tu lestvicu podižu isključivo u cilju zaštite svojih interesa, uz daleko manje brige i za Prištinu i za Beograd, izjavio je za KoSSev nekadašnji šef misije Srbije u Vašingtonu i učesnik pregovora u Dejtonu, Nebojša Vujović, komentarišući sinoćni pretres o Zapadnom Balkanu u američkom Kongresu.
Na ovom je pretresu Podkomiteta za spoljne poslove za Evropu američkog Kongresa jedini svedok bio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, odnosno izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
Kongresmeni su mu postavili niz pitanja, od kojih se većina ticala situacije na Kosovu.
Bivši šef misije Srbije u Vašingtonu smatra da je upravo to velika stvar.
„Velika je novost to što je odnos SAD i Srbije i Kosova, odnosno generalno Zapadnog Balkana, podignut sa odnosa između Stejt Departmenta i lidera u Prištini i Beogradu – na jedan viši nivo“, poručio je on.
Kaže da je prvobitno bilo ozbiljne medijske kampanje skretanja pažnje na razvoj situacije na Kosovu, Srbiji i regionu, te da su tada drugi učesnici političkog života i donošenja odluka u Americi nastojali da pronađu svoje mesto i da se uključe u direktan kanal komunikacije između američke izvršne vlasti i igrača na terenu na Zapadnom Balkanu.
Konačno se na ovaj dugi put, kako je dodao, uključio i najveći i najznačajniji američki zakonodavni odbor.
Objasnio je da američki komitet za spoljne poslove ima jak podkomitet za spoljne poslove za Evropu koje vode Tomas Kin kao republikanac i, kao predsedavajući, te najveći uticajni demokrata Vilijam Kiting.
„Oni su direktno sada ulaskom u ovu igru učinili da kompletna Amerika sada iščekuje i želi da izvrši svoj uticaj na razvoj situacije na Zapadnom Balkanu“.
Napravio je paralelu sa događajima u Bosni i Hercegovini 1994-95 godine, kada je takođe u Kongresu SAD došlo do, podseća Vujović, revolucije. Republikanci su naspram Klintonove izvršne vlasti usvojili ogromnu većinu u oba predstavnička doma.
„Tada su izvršili snažan pritisak na administraciju da krene odlučno u rešavanje situacije u BiH. Došlo je do vrlo oštre akcije i bombardovanja bosanskih pozicija u Republici Srpskoj, odnosno oko Sarajeva“, podseća.
Smatra da i sada dolazi do sličnoj razvoja situacije kada je u pitanju Kosovo, jer se, u napore izvršne američke vlasti u traženju rešenja na Zapadnom Balkanu, uključuje i Kongres.
„To je jedan novi kvalitet u tom odnosu“, ocenjuje Vujović.
Mišljenja je da sve to Amerikaci rade isključivo u cilju zaštite svojih interesa, te da daleko manje brinu o Srbiji ili Kosovu.
„Očigledno dizanje tonaliteta i priključivanje Kongresa SAD, Senata i Podkomiteta za Evropu u ovu igru znači da SAD dižu lestvicu svog angažovanja u funkciji zaštite isključivo svojih vlastitih interesa u regionu“.
Klimava pozicija Srbije
Na pitanje kakva je pozicija Srbije prema onome što se juče govorilo na Kongresu, Vujović kaže da je ona „dosta klimava“, što je rezultat dugogodišnjeg bavljenja jednim čovekom (srpskim predsednikom prim.red.).
Smatra da je upravo on svojim postupcima uvodio „i sebe i sve nas u klopku“.
„On je sa svakim svojim sledećim potezom lomio nešto u toj porculanskoj radnji. Nije mogao jedan čovek sa takvim saradnicima, sada Petković a ranije Đurić – da napravi neki pragmatičniji pristup u Vašingtonu u odnosu na svoju situaciju. Naprotiv, sve što je radio – radio je da je uvodio i sebe i nas u klopku“.
Vujović se pita Šta je značio izlazak Srba iz kosovskih institucija, policije, sudstva?, ako se sada ponovo preko dogovora o deeskalaciji zahteva to da oni učestvuju na izborima i tako se vrate u institucije.
Zbog čega je sve ovo do sada bilo? Oni su iskoristili izlazak Srba da bi ušli u prazan prostor, pa su i gradonačelnike nametnuli
Sankcije Srbije se već valjaju, za savete kasno – sada je 00:05
To što je Eskobar potvrdio da se Srbija obavezala da će ukloniti učesnike protesta i da će oni (Srbi na Kosovu) učestvovati na izborima, te da će u suprotnom Beograd snositi posledice, Vujović kaže da se sa tim već započelo misleći na američko sankcionisanje šefa BIA-e.
„Sankcije prema Srbiji se već valjaju. Sankcije Vulinu su početak, a biće i drugih mera. Ovo je ozbiljan pritisak“, smatra.
Sa druge strane, kaže da se treba pozabaviti i time ko je doprineo i doveo do ovakve situacije.
„Ko je jedne stvari govorio, druge obećavao, potpisivao Brisel, u Ohridu klimao glavom, a sada dolazi u situaciju da kaže ‘Malo sam pogrešio, ajd sad malo i da kupujem vreme’. E pa ne. Sada radi batina“.
Za savete je, kaže, kasno „jer se ne savetuje u 00.05“.
Srbiji je preostalo samo da iskontroliše štetu svega toga, koja, istakao je, „ne može biti mala“.
SAD napravile Kosovo zato ne mogu da budu stroge
Sa druge strane, Vujović je mišljenja da diplomate nisu zadovoljne ni sa kosovskim premijerom, a zbog njegovih ideoloških razloga, kojim je, kako je kazao, zapleo dosta stvari.
Uporedio je njih dvojicu:
„Sa jedne strane Vučić – koji kupovinom vremena nastojili da ostane na vlasti, a sad druge Kurti – koji želi da uđe u istoriju kao čovek koji je napravio neki novi prohod i državu koja će se sutra ujediniti sa Albanijom“.
Ipak, naglašava da se od SAD nikad ne može očekivati da prema Kosovu budu strože, jer su ga i napravile, te da Vučić to još uvek nije shvatio.
„SAD nikad neće podići ruku na dete koje su usvojile. One će mu dati manje oblandi ili čokoladnog mleka, ali ga neće udariti kaišem. Moraju da ga tolerišu, jer su ga one napravile. E to Vučić nije shvatio“, istakao je Vujović.
Povezane vesti:
Eskobar: Ohridski sporazum prilika da se pokrene globalna kampanja za priznanje Kosova
Eskobar: Srbija se obavezala da će učestvovati na izborima i da će ukloniti učesnike protesta
Eskobar svedoči danas u Senatu: Odnosi Kosova i Srbije teški
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
