Kakva li će biti dolazeća Nedelja

Piše: Dušan Janjić 

Nedelja važi za dan odmora. Ali, to neće sprečiti pregovarače Srbije i Kosova da otputuju u Brisel gde će ih skromno, ali uz osmeh ugostiti Federika Mogerini.

Nad ovim njihovim putovanjem, kao nikad do sada, lebdi pitanje koje je sadržano u nazivu kolumne Bljerima Šalje (Blerim Shala): Šta se ovde igra?

Ukoliko izuzmemo naglašeni optimizam predstavnika EU u Beogradu o brzom i uspešnom nastavku procesa normalizacije, vidljivo je odsustvo naglašenog iščekivanja koje je prethodilo ranijim susretima dva predsednika. To je zbog toga što je čestim ponavljanjem, istih i često praznih iskaza iz arsenala “konstruktivne nejasnoće”, stvoren utisak da je reč o stotinu epizoda turske televizijske serije. Ali, reč je i o tome da je politička i bezbednosna atmosfera daleko od one koja bi mogla da ulije nadu. Ili, kako je napisao Šalja, stanje je gore nego što je ikada bilo, od kada su započeli politički razgovori u Briselu (oktobar, 2012 godine), odnosno od kada su se u glavnim ulogama našli tada mnogo mlađi i dinamičniji – Vučić i Tači.

Od 24. marta 2018. godine, kada su se Tači i Vučić razišli uz prisustvo Federike Mogerini, ređaju se nedelje obeležene incidentima i „prepucavanjima između predstavnika Prištine i Beograda“. Istovremeno, dva predsednika „bar nekoliko puta nedeljno, najavljuju neophodnost postizanja istorijskog sporazuma, kojim bi se stavila tačka na dugu i tragičnu istoriju u odnosima Albanaca i Srba, to jest, Kosova i Srbije, napisao je Šalja. I dok se oni izjašnjavaju za dijalog i „kompromis“, retorika njihovih najbližih saradnika je sve zapaljivija, a nema nikakvih „mera uspostavljanja poverenja“.

Sve u svemu, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je zanemarena, a stranama je svakim danom sve teže da se usmere ka onome što je na dohvat ruke. Umesto toga, svedočimo sve češćem lamentiranju nad nemogućnosti da se realizuje “razgraničenje i podela teritorije”.

Istovremeno, ono oko čega je sve počelo “ZSO” ili “Zajednica” kao “crvena linija”, nestaje u galami i u nervozi političkih “nadgornjavanja”.

No, ne bi trebalo zanemariti mogućnost aktiviranja odložene jednostrane realizacije najava Beograda i “Srpske liste” o formiranja ZSO. O mogućnosti da se aktivira ova “opcija” pisao je Bljerim Šalja:

“Upravljačka ekipa ili, pak, Menadžment tim koji je formirala Vlada Kosova, kako bi u saradnji sa ovom Vladom i Misijom OEBS-a u Prištini, a koja je zaživela početkom maja, koliko je meni poznato, nema nikakvu komunikaciju sa premijerom Kosova Ramušem Haradinajem, a takođe, nema neke ozbiljne saradnje ni sa stručnjacima OEBS-a, koji su tu da bi pomogli da Statut Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, bude pripremljen kako treba, kada se tiče ekspertize. Štaviše, poslednjih nedelja imali smo prilike da dosta često čujemo i čitamo izjave glavnih predstavnika Srpske Liste, koji u gotovo ucenjivačkom tonu, govore o tome da, kako bi se našlo pravno-političko mesto za Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom, treba doći i do promene Ustava Kosova, ili pak zakonskog okvira Kosova.“

Čini mi se da je u ovome zapravo „igra krivice“, na koju je ukazao i Šalja, koja bi trebalo da pokaže odgovornost za neuspeh u nastojanjima da se stigne do ZSO.

Na sve ovo dodao bih podsećanje na reči predsednika Vučića da će “Albanci krenuti da zauzmu Sever”. Javnost Srbije je, 8. juna 2018. godine, obaveštena da je „Kosovo noćna mora za sve nas, a pre svega za mene kao najodgovornijeg, pa na kraju krajeva i vrhovnog komandanta, jer – šta ćemo da radimo ako Albanci uz logističku podršku, zna se već koga, krenu da zauzmu sever? Pitam i one što komentarišu po medijima; šta ćemo da radimo? Šta je naša reakcija? Zato želim da postignemo dogovor.“

Po pisanju novinara, predsednik Vučić smatra da nije reč o tome da li će on biti smatran krivcem ako Albanci krenu u okupaciju Severa Kosova, već je pitanje “šta će nam još uzeti ukoliko se ne branimo, a ako se branimo i reagujemo, jesmo li time ugasili našu budućnost“. Povrh svega: „Ja u njihov moral ne verujem”. Najverovatnije je da slično “uverenje” deli i predsednik Tači.

E, zbog toga pitam se: Kakve nas vesti očekuju u nedelju, 24. juna 2018. godine?

U odgovoru na ovo pitanje valja imati u vidu najmanje tri mogućnosti:

Prva, koja bi bila ohrabrujuća: Strane su se dogovorile da nastave dijalog i da razreše nesporazume koji su doveli do zastoja dijaloga; da, tako, stvore uslove za otpočinjanje nove faze dijaloga koja bi dovela do pravno-obavezujućeg sporazuma. No, to podrazumeva povratak “Srpske liste” u Vladu Kosova, izradu nacrta statuta ZSO i aktiviranje Upravljačkog tima, kao i aktiviranja mera povećanja bezbednosti. Malo je verovatno da ćemo ovakve vesti čuti.

Druga: Strane su posle razmene mišljenja napustile Brisel. Ovo je takođe malo verovatna opcija s obzirom na to da “igra krivice” nije završena.

I treće: Strane su se načelno izjasnile za nastavak dijaloga ali su zatražile novo vreme za “dodatne konsultacije”. Kao mera potvrde ”rešenosti” nastavka traganja za “kompromisom” dogovoreno je da se „Srpska lista“ vrati u Vladu Kosova, najverovatnije, predvođena do sada “čovekom iz senke”, a sada stvarno “prvim čovekom” Srpske liste koji je zaslužni “tvorac srpskog saveza sa Haradinajem“. Ovaj rasplet mi se čini mogućim. To bi, po nekom, “ulilo novu nadu”.

Mene lično brine to što u ovome ne vidim nikakav napredak, kao i to što vlasti Srbije nemaju ili neaktiviraju “izlaznu strategiju”. To bi značilo promenu mnogo toga iz dosadašnje politike prema Kosovu, ali i promene mnogih. Umesto toga, Beograd kao da se opredelio da, na srednji rok, igra “mrtvakušu” i to na sredini fudbalskog terena, a uz nadu da će Brexit razrešiti nepoznanicu šta je EU ili da će se diplomatija Srbije približiti predsedniku SAD,  koga ljudi poput Dačića, vide kao “vladara iz prstenova”. Pa, šta košta da košta!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.