Šta se ovde igra?

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

U svojoj zadnjoj kolumni, Dušan Janjić je pokušao da napravi rekapitulaciju važnih i vrlo problematičnih događaja od marta meseca naovamo, na Kosovu i oko Kosova, da bi s pravom stigao do zaključka da je politička i bezbednosna atmosfera daleko od one koja bi zapravo trebalo da prethodi finalu dijaloga u Briselu, a koji bi trebalo da bude zaključen pravno- obavezujućim sporazumom između Prištine i Beograda o punoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Zapravo, ako stvarno hoćemo da prema sebi i drugima budemo iskreni, treba reći da je stanje u sadašnjim odnosima između Kosova i Srbije gore nego što je ikada bilo, bar od kada su započeli politički razgovori u Briselu (oktobar, 2012 godine). Ne prođe nedelja bez nekog incidenta ili pak prepucavanja između predstavnika Prištine i Beograda. Vesti su sve lošije i lošije u ovom pogledu, dok na drugoj strani, i predsednik Kosova Hašim Tači, i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bar nekoliko puta nedeljno, najavljuju neophodnost postizanja istorijskog sporazuma, kojim bi se stavila tačka na dugu i tragičnu istoriju u odnosima Albanaca i Srba, to jest Kosova i Srbije.

Meni bar nije poznato da se put prema takvom Sporazumu, u sličnim situacijama u svetu, krčio tako što su se u međuvremenu, na tom putu dizale barikade, svakojakih veličina, kao što se zapravo, od januara prošle godine, dešava između Kosova i Srbije, (od slučaja „voz“), pa do danas. Politička i diplomatska retorika svakim danom je sve zapaljivija, umesto da bude suprotno. Nema nikakvih „confidence building measures“ („mera uspostavljanja poverenja“), koje principijelno, takvim velikim sporazumima, prethode.

U većini slučajeva, Tači i Vučić šalju sve potrebne i umerene poruke zapadnim diplomatama i medijima; ali u međuvremenu, dok se između dve strane u Briselu najavljuje „lula mira“,  sve to se odvija pod očiglednom pretnjom da se celo ovo najavljeno nastojanje Kosova i Srbije doživi kao propast i pre nego se sedne za pregovaračkim stolom.

Ako neko slučajno misli, ili, pak, procenjuje da se na ovaj način zapravo „priprema teren“ za finalnu rundu pregovora, on je zapravo u velikoj zabludi. I ova zabluda je sigurno vrlo opasna, jer onemogućuje da obe pregovaračke strane počnu ozbiljne pripreme za sam Sporazum koji bi trebalo da bude postignut ove, ili najkasnije u prvoj polovini sledeće godine.

Naravno, možeš da živiš u zabludi, ali ne možes da živiš od zablude.

Ne znam kako se, na drugoj strani, može proceniti druga velika greška, o kojoj piše Dušan u svojoj zadnjoj kolumni, kada govori o sadašnjoj situaciji u vezi sa procesom pripremanja, odnosno izrade nacrta Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa srpskom većinom. Upravljačka ekipa ili Menadžment tim kojeg je formirala Vlada Kosova, kako bi radio u saradnji sa ovom vladom i Misijom OEBS-a u Prištini, a koja je zaživela početkom maja, koliko je meni poznato, nema nikakvu komunikaciju sa premijerom Kosova Ramušem Haradinajem; takođe, nema neke ozbiljne saradnje ni sa stručnjacima OEBS-a, koji su tu da bi pomogli da statut asocijacije / Zajednice opština sa srpskom većinom, bude pripremljen kako treba, kada se tiče ekspertize. Štaviše, poslednjih nedelja imali smo prilike da dosta često čujemo i čitamo izjave glavnih predstavnika „Srpske Liste“, koji u gotovo ucenjivačkom tonu, govore o tome da, kako bi se našlo pravno-političko mesto za Asocijaciju / Zajednicu opština sa srpskom većinom, treba doći i do promene Ustava Kosova, ili pak zakonskog okvira Kosova.

Po mojoj proceni, „Srpska Lista“ na ovaj način pravi ozbiljne greške, koje su po svemu sudeći, podsticane od strane zvaničnog Beograda, najverovatnije, u prvom redu, Ureda za Kosovo kojeg vodi Marko Đurić.

Kao prvo, kada se radi o ovakvim vrlo osetljivim procesima, kakav je ovaj koji se tiče Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa Srpskom većinom, javne najave šta treba druga strana da napravi, kako bi se stiglo do sporazuma, uopšte ne služe glavnom cilju – to jest samom sporazumu. Sasvim suprotno, kada se zapravo ne želi jedan sporazum, onda se počinje sa ovakvim pričama i izjavama, koje mogu samo da pogoršaju atmosferu u ionako problematičnim odnosima između dve strane.

Na drugoj pak strani, ni „Srpska Lista“ a ni Upravljački Odbor za izradu Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa Srpskom većinom, koliko je meni poznato, nemaju mandat da iznose pred Prištinom takve zahteve, jer, jednostavno, u Briselu ne razgovaraju predstavnici Prištine i Severne Mitrovice, nego Prištine i Beograda.

Ako „Srpska Lista“ stvarno misli da može da reši problem Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa srpskom većinom, razgovarajući i usput ucenjujući Vladu Kosova oko Asocijacije / Zajednice, onda ne treba trošiti pare na putovanja za predstavnika Prištine i Beograda za Brisel, nego jednostavno, ovo pitanje treba da se reši u Prištini, ili bilo gde na Kosovu, u direktnim razgovorima između koalicionih partnera u Vladi Kosova, jer „Srpska Lista“ je deo Vlade Kosova.

Ali svi znamo da zapravo nije tako. Inače, ne bi se u Briselu razgovaralo više od sedam godina, prvo na tehničkom a onda i na političkom nivou.

Zapravo, meni nije baš jasno koje je ime ove „političke igre“ oko Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa Srpskom većinom.

Asocijacija / Zajednica opština sa Srpskom većinom, je najverovatnije ključ postizanja pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. To znači da u bavljenju ovom glavnom temom, treba de preovlada razum, političi pragmatizam, umerenost kada se tiče javnih izjava, ako se zapravo želi stići do samog kraja, to jest do pripreme jednog Statuta Asocijacije / Zajednice opština sa srpskom većinom, koji bi bio prihvatljiv za obe strane.

Ako je, pak, ime igre zapravo „igra krivice“ („blame game“), ili – ko će na kraju snositi odgovornost za neuspeh u nastojanjima da se stigne do stvaranja Asocijacije / Zajednice opština sa Srpskom većinom, onda ćemo se načitati problematičnih izjava koje će pokazati da su šanse vrlo male, ili pak nikakve, da stvarno dođemo do ovog glavnog sporazuma, bez kojeg nema ni onog velikog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

A uzimajući u obzir kako sada izgleda ova priča o Asocijaciji / Zajednici opština sa srpskom većinom, teško da možemo da budemo optimistični da ćemo nekako doći do oba ova sporazuma.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.