Lazarević: Na terenu nenormalizacija, u Briselu simulacija dijaloga

U Briselu se događa simulacija dijaloga i svi učesnici su svesni toga. Briselski dijalog je u ćorsokaku. Sa jedne strane postoji virtuelna medijsko-politička realnost, a sa druge strane fizička stvarnost na terenu. Na delu je demontiranje virtuelne slike normalizacije odnosa, ocenila je u Danu uživo TV N1 urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević.

„Diplomate će reći da sada prisustvujemo epilogu i raspletu, a na terenu imate potpuno suprotnu situaciju. Kada ulazite u konačnu fazu dijaloga i dogovora, valjda imate jedan set preduslova koji jasno daju indikacije da se bližite tom tzv. konačnom rešenju, a vi imate dve strane koje nikada nisu bile udaljenije, društva koja su potpuno polarizovana, duboko destabilizovana, dve delegacije koje imaju negativistički pristup jedna prema drugoj. To ne liči na pregovore i vi imate suštinski nenormalizaciju na terenu istovremeno dok se govori o tzv. normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova, kako to Priština kaže,“ objasnila je Lazarević.

Srbi s Kosova realno sagledavaju situaciju ali su dezorijentisani

„Srbi na Kosovu i Metohiji su poslednjih 20 godina vrlo realni kada sagledavaju situaciju na terenu. Ne kažem da je to dobro. Pored pesimizma koji imaju, trenutno su vrlo zbunjeni, čak bih rekla, potpuno dezorijentisani. Vide jedno svojim očima, a dobijaju potpuno drugačije poruke sa malih ekrana. Odlično razumeju da je situacija na terenu daleko od zadovoljavajućeg pravno-obavezujućeg sporazuma – kako god se on nazivao, ali istovremeno ne isključuju mogućnost da je takav epilog uskoro izvestan i da će biti na njihovu dalju štetu.


Najveći strah od ad-hok nasilnog rešenja

„Ono čega se srpska zajednica na Kosovu i Metohiji najviše plaši jeste neko ad hok nasilno rešenje ili nastavak tragičnih događaja u odnosu na ono što smo imali 16. januara, a što bi ubrzalo rešenje tzv. konačnog sporazuma. Svakako su strašno zabrinuti zbog serije alarmantnih upozorenja koja stižu sa državnog vrha iz Beograda. Podsećam na seriju šokantnih upozorenja našeg predsednika o tome – kako to Srbi sa KiM-a tumače – da će doći do nasilja i to su poruke koje ih obeshrabruju kada razmišljaju o bilo kakvim pozitivnim stranama hipotetičkog konačnog dogovora.“

Kaže da joj se čini da je srpskoj strani potrebno dodatno vreme, dok sa međunarodne strane istovremeno postoji nestrpljenje i da neće dugo „tolerisati“ način na koji se briselski proces vodio do sada.

Svaki normalan čovek pozdraviće razgovor. Svaki razgovor je bolji od odsustva razgovora.

Dosadašnji briselski proces – štetan po Srbe sa KiM-a i druge građane

Odgovarajući na pitanje koliko takvo požurivanje može da naškodi srpskim interesima, Lazarević navodi da posmatrano iz ugla Srba sa KiM-a, dosadašnji briselski proces vidi kao „neposrednu štetu“ koja je naneta srpskim, ali i drugim građanima na KiM-u.

„Kako god se on predstavljao, na terenu je on suštinski značio nešto što može da stane u jednoj rečenici: Srpska država je posle povratka i sto godina postojanja na Kosovu i Metohiji Prvim okvirnim sporazumom o normalizaciji odnosa i setom tzv. tehničkih sporazuma sebe ukinula formalno i de fakto na Kosovu i Metohiji. Teško ćete naći bilo kog srpskog građanina sa KiM-a koji će reći da je briselski proces štitio interes Srbije. Kada sa takvog aspekta postavite – ne možete da govorite o ostvarivanju srpskih interesa,“ kaže Lazarević.

Takođe je upitno i to što ni Beograd, ni Priština nisu postigli širok narodni konsenzus u svojim društvima:

„I Priština i Beograd – pregovaračke delegacije se trenutno suočavaju sa snažnim kritikama o tome da ne postoji jedan široki narodni konsenzus – ni na Kosovu, ni u centralnoj Srbiji – o visokim nacionalnim državnim, pa i geopolitičkim interesima o kojima su dve delegacije pregovarale. Sa tog aspekta je jako upitno i može da se diskutuje o tome kakav državni interes Srbija brani u Briselu,“ istakla je.

Ta prepreka o izostanku širokog konsenzusa izbila je na površinu tek kada se počelo sa najavama tzv. pravno-obavezujućeg sporazuma, a prepreka je koje su kosovski Srbi bili svesni od samog početka briselskog procesa, objasnila je dalje Lazarević, dodajući:

„Srbi i građani drugih zajednica nisu bili de fakto i suštinski uključeni u postizanje konsenzusa za postizanje paketa sporazuma koji su sve vreme predstavljani da se donose u najboljem duhu normalizacije odnosa dva naroda, a pre svega srpskih građana, a što bi bio prvi znak da Srbija istinski hoće da postigne kompromis.“

Kosovske vlasti pale na ispitu u zaštiti Srba

Iste kritike upućuje i Prištini:

„Kosovske vlasti su od ’99 godine, da se ne vraćam u dalju prošlost, pale na ispitu da srpsku zajednicu sa Kosova i Metohije ubede u to da stvaraju društvo u kojem ima mesta za, kako oni kažu, znatnu srpsku manjinu. Pali su na ispitu da pokažu istinsku toleranciju i da sa srpskom zajednicom žele da postignu istinski kompromis.“

Navodi da je kosovskim Srbima kompromis otuđen termin s obzirom na to da se, po njenim rečima, „sve vreme visoka politička agenda ostvaruje isključivo između beogradske i prištinske delegacije sa suštinskim odsustvom srpskih građana sa KiM-a“.

ZSO – manje za više. Sada – poslednji manevarski prostor

Odgovarajući na pitanje koliko je građanima u svakodnevnom životu važna tema o ZSO, Lazarević kaže da se i kod tog pitanja radi o sudaru realnosti.

Sa jedne strane je proces formalno otkočen nakon što je kosovska vlada formirala Upravljački tim. On se „svako malo sastaje“ uz fotografije sa sastanka, „anemičnu sliku“ i saopštenja za medije u kojima se „u futuru“ govori šta je važno za ZSO.

„Ta priča je potpuno otrgnuta od realnosti,“ istakla je urednica KoSSeva.

A realnost je, kako ona vidi:

„Ona nikada, čak i ako se i kada se bude formirala, neće biti više od – manje za više. Ona je nešto što treba da zameni demontažu srpskih institucija, dok, sa druge strane, tu ipak može da postoji manevarski prostor.“

„Ukoliko se stvarno bude formirala organizacija koja će, sa jedne strane, da istinski brani interes Srba sa KiM-a od sasvim izvesne majorizacije većinskog, često netolerantno nastrojenog albanskog stanovništva, a sa druge strane – sa centralnim i lokalnim kosovskim institucijama nametne kao istinski partner i sa takvim institucijama gradi partnerstvo, čini mi se da je to poslednja šansa u ovim vremenima na kojoj srpska pregovaračka delegacija može da pronađe poslednji manevarski prostor.“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.