22. godine od bitke za Košare: Jedna bitka, dva narativa

Jedna bitka – dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. To je bitka za Košare u sećanju dva naroda. Za jedne „Srpski termopili“ i „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“. Za druge „poslednji udarac srpskom genocidnom režimu“ i „srušeni granični kamen albanske nacije“. Svaka strana slavi svoje heroje a one druge naziva zločincem, odnosno teroristom. U Srbiji 22 godine od početka Bitke za Košare, dan obeležava uglavnom vojska, u Prištini listom najviši zvaničnici.

Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.

Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.

U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98. U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.

Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 113 pripadnika OVK, kako saopštava Priština.

Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa KiM-a.

„Mrtve ne zaboravite, žive poštujte“

„Srpski Termopili“, „drugi Kosovski boj“, tako je Aleksandar Vučić pre četiri godine nazvao najznačajniju bitku iz rata na Kosovu – Košare. Reči je izgovorio pred majkom poginulog vojnika Tibora Cerne i tada novootkrivenim spomenikom hrabrom mladiću u njegovom rodnom mestu – Debeljači.

Danas Košare nije spominjao.

Jedina podsećanje na godišnjicu Košara dolaze iz Niša, Kruševca i iz kabineta srpskog vojnog ministra Nebojše Stefanovića.

Posle Beograda 2017, i Niš je ove godine na godišnjicu dobio istoimeni bulevar – „Heroji sa Košara“. U Nišu danas, na otkrivanju spomen table, pored gradonačelnice Dragane Sotirovski, stajao je i u Hagu osuđeni general za ratni zločin Vladimir Lazarević.

U Beogradu je Nebojša Stefanović primio porodicu nedavno preminulog penzionisanog vojnika sa Košara Zlatka Solunca.

„Srbija pamti i slavi svoje heroje. Glasno pamtimo da je NATO agresija zločin bez kazne. Naša deca i generacije koje dolaze moraju znati ko su bili njihovi preci i šta su deli svojoj zemlji“, kazao je Stefanović.

U vojnoj kasarni u Kruševcu otkriven je tenk, jedan od dva koji su korišćeni na Košarama, sa porukom u pozadini „Mrtve ne zaboravite, žive poštujte“.

U istom gradu, na spomeniku „Branioci otadžbine“, gde je zasađeno 108 stabala za toliko poginulih jugoslovenskih vojnika na Košarama, veterani Košara i VJ položili su vence.

Od srpskih zvaničnika se još uvek nije niko drugi oglasio na današnji dan.

Iz Prištine: „Temelji državnosti potiču sa ovog mesta“

U Prištini drugačija slika. Najviši kosovski zvaničnici obeležili su već u prepodnevnim satima današnji dan polaganjem venaca na „Memorijalni kompleks Palim borcima sa Košara“.

To su učinili pre svih kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik skupštine Gljauk Konjufca i premijer Aljbin Kurti.

Troje zvaničnika ocenili su da je ova bitka za „oslobađanje zemlje“ i da „temelji državnosti potiču sa ovog mesta“.

Osmani je tokom obeležavanja kazala da je „dužnost institucija da uzvišenu žrtvu palih boraca pretvore u jačanje Kosova“.

„Svi oni koji su danas pali u bici kod Košara imaju svoje temelje, oni su izgradili naš temelj, stoga ova država u kojoj danas uživamo ima tako snažne temelje, jer je sagrađena na krvi svih mučenika kojih se danas sećamo. Naša je dužnost, dugujemo, dakle, onima koji su dali svoju uzvišenu žrtvu za slobodu da danas ojačaju državu kako bi je učinili onom o čemu su sanjali svi mučenici nacije i učinili je onom na koju će svi građani biti ponosni“, kazala je Osmani.

Osmani: „9. aprila zadat poslednji udarac srpskom genocidnom režimu“

Osmani se oglasila i na Fejsbuku, navodeći da su Košare bile  „zvono slobode“, ali i da kaže još jednom o „genocidu“:

„Sloboda je imala smisla kada su heroji 138. brigade konačno zapečatili našu slobodu, položili jak temelj za budućnost, državu i istorijsko sećanje. Od 9. aprila 1999. do 10. juna, heroji ove brigade, u ovoj zemlji, kao nigde drugde, zadali su poslednji udarac srpskom genocidnom režimu, koji je ovog dana označio kapitulaciju“

Košare vidi i kao brisanje „emocionalne granice“ sa Albanijom

„Na današnji dan uklonjen je ne samo granični kamen, već je uklonjena i emocionalna barijera između braće i sestara na Kosovu i u Albaniji“.

Košare je, prema rečima kosovske predsednice „transformisano i nastavlja da bude hodočašće slobode“. „Tu su ujedinili hrabrost sa umom, žrtvu sa idealom i večnost sa slobodom!“- dodala je.

Predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, ocenio da je ova bitka jedan od najvažnih trenutaka „OVK“, da je njome „srušen granični kamen i pokazano da je albanska nacija u oslobodilačkom ratu zajedno i jedinstvena“.

Za kosovskog premijera Aljbina Kurtija 9. april u Košarama – dokaz je kosovske istorije i podseća na to da se danas obeležavaju dve godišnjice – Dan kosovskog ustava i bitka na Košarama.

„Danas je 9. april – dan Ustava Republike Kosovo, ali čak i devet godina pre ovoga imamo 9. april – Košare, koji je pun prolivene krvi palih boraca koji su dokaz naše slavne i ponosne istorije, ali takođe velika nagrada koju smo platili za slobodu naše zemlje, za nezavisnost naše zemlje i napredak svih. Mi ne trebamo palim borcima, oni su potrebni nama i kroz njih donosimo dobre vladine i institucionalne politike, kao obavezu da to bude institucionalna odgovornost za decu“.

Predsednik LDK, Ljumir Abdidžiku, takođe je položio venac u Košare.

„Danas se ovde sećamo poginulih, zahvaljujemo se živima, pre svega se sećamo žrtvovanja vojnika OVK-a koji su dali živote u oltaru slobode… 113 mučenika Košara koji nas danas podsećaju koliko je dragoceno žrtvovanje za slobodu i doprinos državi. Odavde su nam dali obavezu i glas da izgradimo našu svetu zemlju“, rekao je.

Ovo nisu jedini političari sa Kosova koji danas upućuju poruke. Oglasili su se Avdulah Hoti, Ramuš Haradinaj, Armend Zemaj, itd.

Za razliku od kosovske javnosti i političara koji svake godine na najvišem nivou obeležavaju ovaj dan, u Srbiji je Bitka na Košarama godinama nakon rata bila tabu tema. Jedno od tumačenja bilo je da su vojne vlasti i državni centri moći želeli da izbegnu po njih za javnost osetljivo pitanje zašto su na granicu i u najteže borbe prsa u prsa sa brojčano nadmoćinijim neprijateljem, tokom tri meseca, a praktično bez pojačanja, poslati nedovoljno obučeni i mladi vojnici, i to iz radničkih i seoskih porodica. Aktuelizaciju podsećanja Bitke na Košarama kroz narativ o herojstvu vojnika, pokrenula je vlast 2017. godine. 

 

Nestali

Nekoliko meseci pre obeležavanje 22-godišnjice, u okviru potrage za nestalima prištinske i beogradske Komisije, pronađeni su posmrtni ostaci srpskog vojnika dobrovoljca Zorana Veselića koji je poginuo 19. aprila 1999. godine, na Maja Glavi na Кošarama. Posmrtni ostaci preuzeti su januara meseca u Prištini, dok je početkom februara održana sahrana u Laćarku kraj Sremske Mitrovice uz vojne počasti. Roditelji su mu u međuvremenu preminuli, ne dočekavši da saznaju za sudbinu sina.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.