Žrtve, samo na godišnjicu

Da li se sećate svih onih koji su poginuli, ubijeni, ranjeni? Svih onih kojih se setimo, samo na određene datume, kada nas podsete mediji. Tada se čitaju saopštenja, oštre osude, pišu se statusi po društvenim mrežama, daju se obećanja žrtvama, da ih nikada nećemo zaboraviti. A, onda ih zaboravimo… 

Iako, život neumitno ide dalje, trebalo bi da bude dužnost države da ih ne zaboravlja. Da podseća u toku svakog razgovora sa međunarodnim predstavnicima. Da vrši pritisak, da se pronađu odgovorni. Zašto na primer srpski političari ne poklanjaju publikacije i knjige u kojima su dokumentovani zločini protiv Srba? Ne, radije poklanjaju rakiju, ili vino, ili kravatu…

Izgleda da nije moderno pominjati žrtve sopstvenog naroda. Nije prijatno. Pogotovo, ako dođe u 'besplatnu' posetu Toni Bler. Kako njemu da kažu da je za vreme bombardovanja izginulo toliko i toliko Srba? Možda ih je i sramota, ne znam… Jer, izgleda da se naši političari sete srpskih žrtvi, samo kad su izbori. Tad ih uguraju sve na spiskove. Da glasaju. Mrtvi. 

Nisu krivi ni predstavnici međunarodne zajednice, na koje se često ljutimo, jer ne čine ništa, da pronađu one koji su ubili decu u Goraždevcu, na primer… Zašto bi oni to radili, kada se mi tog ubistva setimo samo jednog letnjeg dana. Na godišnjicu. Tada obećamo, opet, da ćemo sve učiniti da se ubice privedu pravdi, da međunarodna zajednica mora ovo i ono. A, onda zaćutimo. I ćutimo sve do narednog leta i godišnjice.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.