Zašto sukob na Kosovu i dalje ostaje problem za EU

Brisel EU

Izvor: Washington post (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Miša Savić

Neprijateljstva kojima je okončan krvavi raspad Jugoslavije – koji predstavlja najgori sukob u Evropi od Drugog svetskog rata – i dalje ostaju nerešena, a protivnici koji su učestvovali u njima još uvek vode teritorijalni spor. Više od dve decenije nakon što su prestali da ratuju, Kosovo zahteva da bude priznato kao nezavisna država, dok Srbija odbija da ga preda. Neslaganje je osujetilo njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji i otvorilo prostor za geopolitičku prepirku, u kojoj se SAD, Rusija i Kina bore za uticaj na jugoistočnoj granici bloka.

1. U čemu je spor?

Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine – skoro deceniju nakon NATO bombardovanja, predvođenim od strane američkih trupa, kojim je proterana srpska vojska sa svoje teritorije, većinski albansko stanovništvo na Kosovu zahteva da bude priznato kao suverena država. Neće dozvoliti povratak srpske vlasti nakon patnje koju su pretrpeli kada je pokojni moćnik Slobodan Milošević pokušao da uništi njen pokret za nezavisnost u ratu 1998-1999, u kojem je ubijeno više od 10.000 ljudi. Srbija se zaklela da nikada neće pristati na otcepljenje onoga što smatra istorijskim središtem svoje domovine, a koje je dom drevnih svetih mesta Srpske pravoslavne crkve. Takođe zahteva autonomiju za 100.000 Srba koji još uvek žive na Kosovu. Nijedna strana se nije pomakla sa svog položaja više od dve decenije.

2. Zašto je ovo tako velika stvar?

Srbija i Kosovo trebalo bi da poprave veze kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU. Najveći trgovinski blok na svetu, koji nerado prima nove članove, neće razmatrati kandidate sa otvorenim teritorijalnim pitanjima. Srbija je nominalno na putu da se pridruži, dok Kosovo teži da postane kandidat. Jedna prepreka je ta što, iako je Kosovo, uz podršku SAD-a, priznalo skoro 100 zemalja, pet od 27 članica EU ga ne priznaje. Srbija lobira da spreči svog suseda da se pridruži svetskim organizacijama kao što su INTERPOL i Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i nagovorila je najmanje desetak država da povuku svoje priznanje. Krajnji dokaz državnosti Kosova bio bi ulazak u UN, ali Srbija se oslanja na Rusiju i Kinu da to spreče sve dok se ne pronađe kompromis. To daje vladama u Moskvi i Pekingu uporište da povećaju svoj uticaj u regionu.

3. Ko su ključne figure?

Pregovori koji su godinama vođeni pod posredstvom EU kako bi se popravile veze između balkanskih neprijatelja prekinuti su 2018. godine kada je Kosovo uvelo kaznenu trgovinsku barijeru protiv Srbije u znak odmazde zbog kampanje lobiranja koju je vlada u Beogradu vodila. Kosovo je u junu ukinulo takse od 100 odsto na uvoz srpske robe, dok je administracija američkog predsednika Donalda Trampa povećala svoju ulogu posrednika u ovom procesu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su ekonomske sporazume u Beloj kući u septembru nakon što je otkazana ranije dogovorena poseta kada je Specijalno tužilaštvo Kosova u Hagu optužilo kosovskog predsednika Hašima Tačija za umešanost u skoro 100 ubistava i drugih zločina tokom rata. Sporazum u Vašingtonu takođe uključuje jednogodišnji moratorijum na napore Kosova da traži članstvo u međunarodnim organizacijama i na kampanju Srbije da spreči njegovo priznanje. Najviši zvaničnici koji su uključeni u potragu za rešenjem obuhvataju šefa spoljne politike EU, Žozepa Borela i EU izaslanika na Kosovu, Miroslava Lajčaka.

4. Šta je kamen spoticanja?

Kosovske političke stranke jednoglasno odbacuju svaki dogovor koji ne uključuje priznanje od strane Srbije. Prednost Srbije je njena sposobnost da spreči da Kosovo dobije stolicu u UN. Bilo koji sporazum bi zahtevao ratifikaciju u oba parlamenta. Vučić je obećao referendum ako se postigne dogovor, ali mnogi Srbi i pravoslavna crkva protive se odustajanju (prim.prev. od Kosova). To je potencijalno nenadmašiva prepreka na koju Vučić nije dao odgovor. Pre nego što su pregovori zaustavljeni 2018. godine, dve strane takođe su razmišljale o razmeni teritorija, ali Nemačka i druge države EU rekle su da prekrajanje granica ne dolazi u obzir.

5. Šta je sledeće?

Razgovori između Vučića i Hotija planirani su da se nastave pod posredstvom EU, koja preuzima vođstvo u pokušaju da politički poveže dve strane. Trampova administracija usredsredila se na poboljšanje ekonomskih veza, rekavši da će to otvoriti put ka pomirenju, dok bi uticaj SAD, pojačan podrškom proširenju Severnoatlantskog saveza u region, zaštititio region od ruskog uticaja. Ali za svaki dogovor kojim bi se normalizovale veze bila bi potrebna podrška drugih svetskih sila, i nijedan skorašnji napredak se ne čini verovatnim.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.