To read in English please click HERE
Dečanski monah, Sava Dečanac Barać, kasnije Episkop Žički, ostavio je pisano svedočanstvo o zbivanjima u Staroj Srbiji (kako se tada nazivalo Kosovo i Metohija) i Makedoniji. Nјegov memorandum pod naslovom "Sadanje nesretno stanje u Staroj Srbiji i Makedoniji" iz 1882. godine, činjenično je utemelјen, sadrži niz podataka o tome sa kakvim problemima se tada susretao pravoslavni srpski narod u tim oblastima – pljačkama i drugim oblicima nezakonitog sticanja materijalnih dobara, ubistvima i progonom. Osuđujući velike sile, koje su na Berlinskom kongresu ostale neme na molbe naroda Stare Srbije, Sava Dečanac takođe u ovom memorandumu ukazuje na brojne zločine, navodeći ko su njihovi počinioci, žrtve i kakav je bio krajnji cilј. Upravo je ovaj dečanski monah bio ovlašćen od svojih sunarodnika da 1878. na Berlinskom kongresu preda molbu za oslobođenje od osmanske vlasti, ili dobijanje autonomije. "Budite u ovom uzvišenom trenutku očevi i dobročinitelji zaboravljenog naroda Stare Srbije" – rekao je u svom obraćanju, 3. jula 1878. godine, na Berlinskom kongresu, zaključivši i da je Srbima data samo amnestija i da se ni ona nije poštovala. Ova molba nije prihvaćena. "Sadanje nesretno stanje u Staroj Srbiji i Makedoniji" objavili su 2001. godine Dom kulture Sveti Sava iz Istoka i Stari Kolašin iz Leposavića, a 2016. manastir Visoki Dečani objavio je tekstove Save Dečanca na engleskom jeziku, zajedno sa prevodom knjige "Plač Stare Srbije" dečanskog igumana Serafima Ristića iz 1864. Spisi su objavljeni na originalnom jeziku s kraja XIX veka, a ovde prenosimo delove ovih spisa.
|
Sava Dečanac na Berlinskom kongresu: Imajte sažaljenja za narod koji je dospeo na ivicu ponora
"Gospodo, imajte sažaljenja za patnje naroda sa kojim se veoma rđavo postupalo i koji je dospeo na ivicu ponora, za robove bačene pod noge i lišene svake nade. Kad je Svemogući Gospod u svom milosrđu stavio u Vaše ruke sudbinu tih ljudi, porobljenih više vekova, na inače klasičnoj zemlji, i kad su velike evropske sile prihvatile plemeniti zadatak da poboljšavaju sudbinu nesrećnog stanovništva ovog dela Evrope, budite u ovom uzvišenom trenutku očevi i dobročinitelji zaboravljenog naroda Stare Srbije… …Zbog toga još jednom dižemo naš glas pred evropskim skupom i tražimo da prema nama ima milosti i da nas ne prepusti ovom krvavom i svirepom ropstvu. Ako ne može da nam osigura slobodu, neka nam bar obezbedi izvesnu autonomiju i ličnu bezbednost" – deo je besede Save Dečanca na Berlinskom kongresu. |
U svom memorandumu episkop Sava Dečanac takođe navodi da je uticaj centralne osmanske vlasti bio slab, da su lokalne vlasti bile u sprezi sa počiniocima najtežih zločina koji su se dešavali svakodnevno i da su počinioci imali otvorenu zaštitu nosilaca sudskih i policijskih funkcija.
Činovnički aparat popunjavan je iz lokalnog muslimanskog, pre svega albanskog stanovništva, pa, kako je naveo – nisu preduzimali ništa na zaštiti pravoslavnih podanika.
U svom tekstu Sava Dečanac prenosi čitav niz svedočenja:
"…Hvala Bogu sada rekli bi kao da je malo bolјe ovamo kod nas, paša ili kajmakam stegao je ovamošnje žitelјe prilično, koji su prestali bar javno zasad govoriti da nas o tome i tome prazniku pokolјu u crkvi kraj – deo naše varoši i dućane (ili selo) zapale, školu i crkvu da razruše i oplјačkaju – već samo se ovo u našem kraju dogodilo što je pre neki dan poginuo Jovan iz Ljubožde, Marko iz Dragolјevca, Petar iz Osojana – ovome oterane ovce, volovi, ili zapalјena kuća, onome ugrablјena đevojka itd, itd."
"Ovakvih nesrećnih žrtava od Berlinskog kongresa do danas" je, navodi dalje on, "bilo u našim zemlјama 5-6000, da nam tako pobiše do sad sve bez razlike prve lјude":
|
"Vi srećniji beste od nas, jer izvojevaste političnu samostalnost i slobodu. Ali na zlo upotrebiste ovu najvišu svetinju čovečanstva" Sava Dečanac u knjizi Sadanje nesretno stanje u Staroj Srbiji i Makedoniji u uvodnoj reči uputio je i, kako je naveo – "iskrenu, bratsku opomenu oslobođenim Srbima": "Razumemo i mi, gospodo, šta je sloboda o kojoj vi u novinama govorite. Sloboda je kći svake istine, ona je majka čovečanskoj ljudskoj cijelji. Čovek samo u slobodi može biti pravi čovek. U ropstvu, u kakvom smo mi sada, čovek je samo slovesna životinjica, koju može svaki klati po ćefu. Vi srećniji beste od nas, jer izvojevaste političnu samostalnost i slobodu. Ali na žalost!, na zlo upotrebiste ovu najvišu svetinju čovečanstva i postadoste pravi robovi svojih raspaljenih strasti, ugađajući svojim ličnim strastima i svom štetnom mudrovanju kome ste robovi." Sve što je jednom narodu najmilije, naplemenitije, najsvetije – nama stoji na kocki "Sve što je jednome narodu najmilije, naplemenitije, najsvetije, što ga od drugih naroda odlikuje i čini snažnim, bistrim, samostalnim i korisnim članom prosvećenog čovečanstva, ama baš sve to nama (po kraj toga i sam opstanak naš) na veliku žalost i poruku suvremenicima, još veoma jednako stoji na kocki i gotovo onako isto, kao što je bilo i pre sedamdeset godina." Ne zaboravljajte kako narod sve pamti i pribeležava, kako svemogući Bog sudi "Na posletku obraćamo se ovom riječi svima i svakom nerobujućem bratu Srbinu, kojima je danas pao u deo da upravljaju prađedovskim, iz najstariji vremena, sa najvećim i najsvetijim amanetom narodnim, koji ste velim Božijim promislom danas određeni da upravljate tako reći smrću i životom vascelog srpstva, ne zaboravljajte kako narod sve pamti i pribeležava, a istorija – večno i pravedno, kako svemogući Bog sudi. Pamtite kako svaki zlorad potomstvo kune, kako svaku nemarnost narod grozno žigoše one koji imaju punu slobodu, sredstva i vlast nad životom i sudbom u svim odnosima svojega naroda, pa je na zlo upotrebe." |
"… u Peći ubiše Marka Stevanovića starog kmeta i njegova dva sinovca od kojih je jedan bio učenik novije tamošnje škole. Ubiše trgovca Jagru Mitkovića i Nikodima Stojanovića, koji je bio učenik beogradske gimnazije."
Episkop Sava Dečanaca potom iznosi i svedočenje o ubistvu mladog kmeta Jevrema Zaharijevića (Gerića) kojeg, kako ističe – "narod kao mladića od 23 godine izabra za kmeta, baš onda kada bijaše uzdrmana i iz osnova potrešena cela turska carevina raspalјena i razuzdana u najvećem stepenu anarhijom ispred samih prošlih ratova…"
Mladi kmet je "u ovim najtežim danima narodnjeg iskušenja umeo 5 godina dostojno zastupati interese narodnje" i "javljati stanje stvari i višoj vlasti, pa čak i najvišoj u sami Stambol", a "tražeći milost svom narodu – upustvo zaštitu."
Vlast se "pokazivala prema njemu kao da mu poklanja poverenje":
"I jedan dan ga pošalјu s nekom komisijom u crkvu (patrijaršiju) i najedanput iz kraja puknu pet martinki, koje obore Jevrema mrtva na zemlјu, na samim vratima crkvenim, da od tog vremena narod više ne ide u crkvu; nekoliko puta i polazio je, ali zabadava kad muslomani pripucaju odma puškama u gomilu naroda, da ovaj mora da bega natrag svojim kućama. Sa ovijem, oni su naumili da opuste i razruše staru srpsku patrijaršiju i okolne Hrišćane sasvim da istrebe."
"Isto tako nedaleko od Peći u selu Istoku ubiše kmetove Fiću i Milutina Carevića u Tučepu Jovana Markovića itd, itd," navodi dalje Sava Dečanac.
U nastavku svog teksta, međutim, lista i nove slučajeve stradanja:
"I zaista kao što gore rekosmo poginulo je ne manje od 5 do 6 hilјada pravoslavnih Srba i, baš kada su ovi redovi pisani, ubiše jednog mladića u Prizrenu pred njegovim dućanom i selu Hoči, 4 časa od Prizrena ubiše izjutra pred samom kasapnicom jednog najbolјeg momka. U toj zaveri behu 3 zlikovca, i kada ih posle lјudi zapitaše zašto ovo uradiše, jedan je kazao zato ga ubismo da bude na kasapnici i od đaura mesa; drugi opet kaza: rekao mi je đaur brate, a nije primio našu ak muslimansku veru. Nedaleko od Hoče u selu Žeočištu onomad ugrabiše jednu srpsku đevojku od 17 godina i za sve ovo do sada što je kazato baš nikakvog udovletvorenja kod nadležne vlasti ne bi."
Objašnjava i da "spisak" nije dovršen, a ističe i da se sve događa "pred samim vratima nazovi vlasti":
"I opet velim, a još koliko i koliko je bilo ovakovi po Srbe zlosrećni žertava, koje sada ovđe ne beležimo i koliko ih još neće biti baš sada ovijeh dana samo dok ovaj naš spisak dovršimo i još kogoć pročita ga i javnosti se preda i to se sve čini na očigled pred samim vratima nazovi vlasti."
"Sadanje nesretno stanje u Staroj Srbiji i Makedoniji" pisano je sa idejom da se savremenici upoznaju sa tadašnjim zbivanjima. Iako bez namere da to ostane kao svedočanstvo za buduće generacije, upravo "čitanje ovih tekstova sa savremenog stanovišta pomaže nam da razumemo razloge za nastavak međuetničkog nasilja u ovom regionu i pružimo vitalnu perspektivu za razumevanje trenutne situacije na Kosovu" – napisao je otac Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, na koricama izdanja knjige iz 2016. godine.
O ostalim pričama iz Dečanske riznice čitajte na našoj stranici "Iz dečanske riznice"
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
