Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ukidanjem mera otvoren prostor za dijalog sa Kosovom i da očekuje dolazak specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog između Srbije i Kosova, Miroslava Lajčaka, u Beograd i Prištinu posle izbora u Srbiji 21. juna.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vučić je poručio da je odustao od, kako je rekao, velikih inicijativa za rešavanje pitanja Kosova i da čeka šta će biti predloženo.
Vučić je rekao i da kada se govori o crvenim linijama u kontekstu Kosova, „vi niste spremni za razgovor“, ali i da to ne znači da one ne postoje.
Otvorena mogućnost dijaloga
Da počnemo nečim što se desilo juče, 6. juna. Vlada Kosova odlučila je da povuče mere. Kako će to uticati na dijalog između Srbije i Kosova?
„Time se otvara mogućnost da počnemo da razgovaramo, ukoliko ta mera ostane i opstane duže od nekoliko dana i verujem da to nije pitanje preganjanja i nadgornjavanja između dve strane, već je pitanje suštine, pitanje slobodnog protoka roba, usluga, ljudi i kapitala onoga o čemu pričamo.
Jedna od najvažnijih sloboda savremenog sveta i verujem da će to dobro da utiče na ekonomiju i Beograda i Prištine, da će to dobro da utiče na ljude. Dakle, ne samo Srbe, već i Albance, da će to da stvori neku vrstu okvira da naše biznis zajednice mogu da sarađuju neuporedivo bolje. Naravno, to će otvoriti mogućnost za politički dijalog između nas“.
Kada očekujete da će doći do dijaloga? Gospodin Lajčak je pominjao jun.
„Ja očekujem posle izbora[u Srbiji] dolazak gospodina Lajčaka i u Beograd i u Prištinu i da onda vidimo šta ćemo dalje“.
Sa druge strane, predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da neće otići u Brisel. Kako ste razumeli tu poruku?
„To su njihove unutrašnje stvari. Neko želi da kaže da hoće da čuje ili sluša samo Amerikance, a ne Evropljane, a sa druge strane imaćemo one koji će da kažu da su otvoreni za Evropljane, tako da će svako svoju priču da priča.
I nemojte da smetnete sa uma, oni su čedo i američko i nemačko i svih onih koji su stvarali nezavisnost Kosova, šta god da urade uvek će imati popust i dobru volju onih koji su stvorili ili stvarali nezavisnost Kosova, da im pruže podršku, da im pomognu. Mi nismo u toj situaciji, mi ne možemo da izbegavamo razgovor“.
Ne očekujte od mene zameranje EU i SA
Kako vidite ulogu Amerike, a kako EU kada je reč o dijalogu između Srbije i Kosova?
„Kako god da je vidim, ili šta god mislio o tome, složićete se da nije logično da o tome javno govorim. Mi se nalazimo na evropskom putu, a sa druge strane Amerika je najveća svetska sila i sada vi očekujete od mene da se zamerim jednima ili drugima.
Suviše smo mi mali da bismo to mogli da uradimo i da bih imao pravo da Srbiju dovedem u težu poziciju. To mi ne pada na pamet. Mi razgovaramo sa svima. Novinari, ne vi, već mnogi novinari koji su sa nama razgovarali uvek razgovaraju o tehničkim pitanjima – kada će doći datum, kada ćete da razgovarate, ali niko ne priča o suštini.
Ono što ja pitam sve vreme to je – OK, ako vi budete povukli svoju želju za učlanjenjem u međunarodne organizacije na 60 dana, nema problema, evo mi ćemo pod tim uslovom da prekinemo kampanju odpriznavanja na 60 dana. Nije to problem, ali to je sve tehnika. Moje pitanje je suština. Šta je sadržaj dijaloga? O čemu razgovaramo? I šta je ono što bi trebalo da dođe na kraju dijaloga. Jer, ako je to samo – hajde Srbi priznajte nezavisnost Kosova, da završimo sa tom pričom, to na takav način svakako neće ići“.
Kada pričate o Kosovu govorite da ćete pokušati da Srbija dobije najviše moguće, da izgubi najmanje moguće.
„Najmanje što mora“.
Najmanje što mora. Šta vi vidite kao rešenje?
„Ne vidim. Kada sam video onda su svi rekli da sve što vidim loše vidim, da svi oni koji su van Balkana i koji nemaju veze sa Srbima i Albancima bolje da oni rešavaju taj problem nego oni koji su direktno umešani u problem, oni o čijoj se kući radi, a to su Srbi i Albanci. A to je inače ponašanje velikih sila već više od 150 godina na ovom prostoru.
Dakle, oni imaju svoj interes i svoje odluke, oni misle da je važno da njihovi ciljevi budu poštovani, ispunjeni, a ne sekiraju se šta o tome stvarno misle Srbi i Albanci. I zato sam ja i u Ujedinjenim nacijama kada sam govorio – pustite balkanske narode da sami uređuju svoje odnose i u prošlosti bi bilo mnogo manje krvi i mnogo manje problema. Ali ja sam dovoljno svestan da smo svi mi zajedno mali i da će naravno uvek biti onih na Balkanu koji će gledati da se dodvore tim velikima, mnogo više nego da sa svojim prijateljima ili komšijama naprave bolje odnose.
Tako da, odustao sam od nekih velikih inicijativa i čekam da vidim šta će nam to biti predloženo. I ako me pitate, zato sam to rekao, šta je to konkretno šta očekujem. Ne očekujem ništa. Ne znam šta će. Kada kažem nešto će biti, ali ne znam šta bih očekivao. Ništa konkretno“.
Opet, kada pričate, neki rok od tri ili šest meseci u kojem mislite da možda nešto može da se pomeri napred?
„Ne postoje nikakvi rokovi. Srbija će da razgovara u dobroj veri, dakle zaista imaćemo potpun bonafide pristup i želeti da obezbedimo mir i stabilnost u narednim decenijama. Srbi i Albanci su dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu i to će biti slučaj i za sto godina i za 200 godina.
Da li ćemo uspeti da obezbedimo tu vrstu stabilnosti, da li ćemo imati dovoljno razumevanja za one druge, da li ćemo imati dovoljno pameti da potražimo kompromis, a ne samo da tražimo način kako da okrivimo drugu stranu, to je već drugo pitanje“.
O crvenim linijama ako niste spremni za razgovor
Šta bi za vas bile crvene linije kada je reč o Kosovu?
„Kada god govorite o crvenim linijama, vi niste spremni za razgovor. Što ne znači da one ne postoje. Ali kada počnete da govorite o tome kao što govori albanska strana koja kaže – a ne, ne, celo Kosovo je naše, pa ćemo još malo da uzmemo Preševo, Bujanovac i Medveđu, čekam samo da kažu kada će da uzmu i Kragujevac i Kraljevo. Iskreno, nasmejete se i nastavite dalje. Kada ulazite u razgovor ulazite u razgovor u dobroj veri i da budete spremni za kompromise. Da li će to biti moguće, to ćemo da vidimo“.
Međutim, Ustav Srbije kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ako se vodimo time, šta je onda plan?
„Ustav Srbije kaže da je Srbija jedinstvena teritorija uključujući i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju. Ustav Kosova govori o nezavisnoj državi. Dvadesetdve zemlje Evropske unije su priznale, pet nije priznalo nezavisnost Kosova. Šta sada da radimo? Koja je to teritorija? I zato sam rekao da je važno da razgovaramo i da razumemo pozicije jedni drugih“.
Predsednik Vučić odgovarao je na pitanja o odnosima sa velikim silama i događajima u vezi sa tim, pre svega sa SAD, Kinom i Rusijom, kao i odnosom sa EU, odnosima u regionu, načinu na koji se iz EU sagledava stanje demokratije i slobode medija u Srbiji, kao i sloganu SNS za izbornu kampanju „Za našu decu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
