Srbija i Rusija: Spasiba za družbu, ali šta da radimo

Zgrada UN zastava Ukrajine

Piše: Filip Švarm

Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene

Da li će polaznici naprednjačke Akademije mladih lidera uskoro učiti da glasanje Srbije za Rezoluciju Ujedinjenih Nacija kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu predstavlja Vučićevo „ne“ Putinu? Poput onog Titovog „ne“ Staljinu 1948?

Istina, naravno, neće biti od značaja u toj lekciji. Dok je Tito svoje „ne“ rekao uprkos pritiscima, Vučićevo je posledica njihovom podleganju. Sam je to priznao u obraćanju naciji.

Da ne bude nesporazuma – dobro je i veoma važno što Srbija spada u jednu od 141 države koje su osudile Putinovu agresiju. Ali da li je bio potreban čitav onaj rijaliti u posljednjih nekoliko dana? Režim se, najprije, dva dana pravio mrtav, zatim je kupovao potrošeno vreme dvosmislenim zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost da bi, na kraju, uradio ono što je od samog početka bilo jasno da mora.

Ali ako je zvanična politika Beograda zaista principijelna u poštovanju međunarodnog prava, zašto su evropske i američke diplomate toliko morale da ga pritiskaju? Ukoliko nije – da li je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset zapravo pokazatelj kako Srbija reaguje samo na pretnje i ucene?

Ovakav signal izuzetno je opasan. On trasira buduće odnose prema Beogradu. U svetlu dramatičnih promena međunarodnih odnosa, Srbija neće moći računati na značajnije razumevanje. Naprosto, ne deluje solidno i iskreno.

Novi pritisci uskoro stižu. Ne krije ih ni sam Vučić. Ticaće se sankcija usmerenih na ruski bankarski sektor, avio-prievoz, Putina, Lavrova… Mada Srbija nije glasala za devet akata u kojim se one spominju, to nikako ne znači da su nestale sa dnevnog reda.

Naprotiv, uvođenje sankcija Rusiji biće tema sledećeg kruga pritiska. Ne treba biti posebno vidovit pa shvatiti kako će to uticati na kosovski problem, ali i na brojna druga otvorena pitanja u regionu. Priprema protestne note Turskoj zbog Erdoganovog nagoveštaja prijema Kosova u NATO neće promeniti ništa, ali jezgrovito pokazuje kako stvari stoje.

Na kraju, budimo pošteni – nije Srbija jedina zemlja čija se spoljna politika preko noći raspala u paramparčad. Ono što joj predstoji jeste da maksimalno kreira novu, bez pucanja u vlastite noge. U puno težoj situaciji, Tito i Koča Popović su znali što im je činiti.

Vreme

Pročitajte još:

UN izglasale rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu, Srbija glasala „za“

Vučić upozorio na izbacivanje Rusije iz UN, a šta kaže Povelja?

Vučić: Hoće da izbace Rusiju iz UN-a, promene Rezoluciju 1244, priznaju Kosovo, ne isključujem mogućnost



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.