Vučić u UN: Koja je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbije?

Vučić govor UN
FOTO: Prinrscreen/Youtube/United Nations

Od mnogih govornika čuli smo priču o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, ali teritorijalni integritet jedne evropske zemlje, Srbije, koja nije napala ni jednu drugu suverenu državu bio je narušen i o tome se uopšte ne govori. Tražimo jasan odgovor na pitanje – Koja je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije koji je grubo prekršen, čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Srpski predsednik u svom 18-minutnom obraćanju pred Generalnom Skupštinom UN izneo je i pet izazova sa kojima je, prema njegovim rečima, Srbija danas suočena.

  1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;
  2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog principa međunarodnog javnog prava i odnosa među državama;
  3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;
  4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;
  5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja

U nastavku prenosimo govor Aleksandra Vučića u celini:

Poštovani predsedniče Generalne Skupštine, uvaženi generalni sekretare, ekselencije dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije. Zbog ograničenog vremena, ne zamerite ako preskočim formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdrave prisutnih i odsutnih i govoriću direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali. Mnogo puta sam bio ovde.

Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške , ali istinite reči. Sve ovo što danas radimo deluje impotentno i bledo. Naše reči zvuče šuplje i prazno u poređenju sa stvarnošću sa kojom se suočavamo. A ta stvarnost je takva da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi brinu samo o svojim interesima, neretko kršeći osnovne principe međunarodnog prava, odbacujući Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana.

Za to nisu krivi ni Antonio Gutereš, ni bilo koji drugi iz UN, već one sile koje ne brinu ni o čemu već o svojim političkim, ekonomskim i nažalost vojnim ciljevima. Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuju usložnjavanja globalne geopolitičike situacije. Generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira u meri koja nije viđena od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja UN. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja promene međunarodnu bezbednosnu strukturu i ugroze uspostavljeni međunarodni pravni poredak. Ovako složena vremena zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo očuvali mir kao najznačajnije nasleđe utkano u temelje organizacije Ujedinjenih Nacija.

Zato želim da govorim jasno pred vama o pet osnovnih izazova sa kojima se danas suočavamo. Pod jedan, povratak mira i očuvanje globalne stabilnosti. Pod dva, očuvanje međunarodnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica ove organizacije kao ključnog principa međunarodnog javnog prava i odnosa među zemljama. Pod tri, energetska bezbednost pod uslovima globalne krize. Pod četiri, finansijska bezbednost siromašnih i zemalja u razvoju i pod pet, snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snavbdevanja.

Aktuelni svetski uslovi sve češće nas podsećaju da princip rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo aktuelnije je više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih Nacija a koja glasi: „Da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi“. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su svetske stabilnosti, ali moraju ih pratiti principi kao što su neselektivno pridržavanje Povelje Ujedinjenih Nacija, primena obavezujućih rezolucija UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.

Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica ove organizacije, Srbija podržava teritorijalni integritet svih članica UN uključujući naravno i teritorijalni integritet Ukrajine. Na taj način ponašali smo se odgovorno i ozbiljno u ovoj cenjenoj instituciji. Ipak, kod mnogih govornika čuli smo priču o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, ali teritorijalni integritet jedne evropske zemlje – Srbije, koja nije napala nijedu drugu suverenu državu, bio je narušen i o tome se uopšte ne govori. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje sam postavljao mnogim svojim sagovornicima, vođama mnogih zemalja, godinama: Koja je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo prekršen i kojem mnogi od vas daju međunarodno priznaje i legitimitet? Do sad nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje. Podsetiću vas, Srbija nije kročila na tuđu teritoriju niti je ugrozila teritorijalni integritet bilo koje suverene države da bi bilo ko protiv nje intervenisao i proveo agresiju onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadnu suverenu zemlju bez odluke UN-a. Potipsivanje sporazuma sa NATO nakon završetka oružanog sukoba čije odredbe su predvidele usvajanje Rezolucije Saveta Bezbednosti UN 1244, kojom je potvrđen i delimičan garantovani suverenitet i potpun teritorijalni integritet Srbije. To nije sprečilo mnoge zapadne države da priznaju nezavisnost tzv. Kosova, i da ponovo pogaze teritorijalni integritet naše zemlje i povelju UN i Rezoluciju 1244. Upravo zbog toga što je Srbija doživela i što još uvek doživljava, uveren sam da imam puno pravo da ovde citiram reči velikog Martina Lutera Kinga – „Nepravda učinjena bilo gde je pretnja pravdi svuda“. Ove reči su podsećanje ali i opomena za sve nas, bez obzira na to što još uvek osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava da ne odustajemo od temeljnih principa UN.

Nastavićemo da zagovaramo dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih drugih članica Ujedinjenih Nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni imaju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabi. Međutim, kao što ste mogli da čujete i vidite, imamo snage da kažemo istinu čak i ovde.

Vaša ekselencijo, posebnu zahvalnost dugujemo svim članicama Ujedinjenih Nacija, i koje čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru Кosova i Metohije. To je dodatno ohrabrujuće što niz zemalja podržava stav Srbije. Taj broj se povećao u periodu između dva zasedanja i to je trend koji se mora nastaviti, jer je od najveće vrednosti ostati odan osnovnim principima u temeljima Povelje Ujedinjenih nacija, kao što su principi nepovredivosti granica Republike Srbije i ja kao njen predsednik strpljivo, mi smo mnogo dobre volje da tražimo kompromis u pogledu Kosova i Metohije pod pokroviteljstvom UN, i u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, trajao je duže od 10 godina, ali ne vidimo alternativu. Bolje je pregovarati 100 godina, nego ratovati 1 dan. Nadam se da ćemo postići obostrano prihvatljivo rešenje zasnovano na kompromisu, jer to je jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje trajnog mira kao preduslova prosperitetnog života za Albance i Srbe. Sve druge opcije smo istrošili. Što se tiče Srbije, i ne pomišljamo da se vraćamo na staze rata i krvoprolića. Balkan ne može podneti jos jedan sukob. Nadam se da ćemo imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, jer dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i nisu bile u korist budućnosti našeg regiona i svetskog mira.

Beograd ovaj proces vodi u veoma složenim okolnostima sa elementima hibridnog rata i prljave kampanje u delu međunarodne zajednice protiv naše zemlje na raznim poljima. Dovoljno je da vas podsetim na citate i optužbe svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da je Srbija pretnja regionalnoj stabilnosti. Naravno, to se nije desilo i to je bila samo jedna od mnogih laži protiv Republike Srbije. Srbija se predstavlja kao potencijalni destabilizujući faktor u regionu samo da bi bila sprečena da kaže istinu – da princip nepovredivosti granica mora jednako da važi za sve.

Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. I uprkos mnogim neistinama i klevetama, Srbija se zalaže za teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Republike Srpske u okviru BiH. S druge strane, ubeđeni smo da Balkanske nacije imaju kapacitet da nastave svoje živote u budučnosti kao partneri, prijatelji, sa zajedničkom vizijom članstva u Evropi. To dobro znam jer smo prevazišli mnoge prepreke koje su bile pred našim narodima godinama i koje su nas koštale hiljada života i protraćene budućnosti.

Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj istoriji na balkanskom poluostrvu. I imaju trezvene i pragmatične razgovore o budućnosti i prošlosti. Razgovarali smo kako da rešimo probleme koj muče naše ljude, naše firme, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo razgovarali i postigli brojna rešenja koja su već ukinula granice koje su postojale između nas bez racionalnog razloga. Pre svega, u ekonomiji i trgovini, protoku ljudi i kapitala.

Srbija, Makedonija i Albanija već tri godine realizuju inicijativu Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju da otvori region ljudima, robi, kapitalu, kompanijama, da bi se stvorio prostor koji će biti oslobođen trajnog konflikta i sukoba. I pored neupitnih ekonomskih koristi, koje ova incijativa donosi, ona ima jednu širu dimenziju. Pre svega povezuje ljude različitih kultura i promoviše raznolikost, što doprinosi opštem razvoju društva u ovom delu Evrope. Na taj način, Srbija nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i pomirenju u regionu, i time daje značajan doprinos globalnoj bezbednosti. Za to smo imali inspiraciju, rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji, velikog generalnog sekretara UN Daga Hameša, da ova organizacija nije stvorena da ljudsku vrstu odvede u raj, već da je spasi od pakla.

Od trenutka kada smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo doživeli. Dok se kao čovečanstvo korak po korak ubrzavamo, u tehnološkom razvoju pojavili su se egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju i poremećaj u lancu snabedevanja prehrambenim prozvodima.

Solidarnost, koja je bila neophodna za borbu protiv pandemije, potrebna je u mnogoj većoj meri danas kada su ljudima ugrožene osnovne potrebe za hranom i energijom. Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojiv deo međunarodne bezbednosti, kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Težimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energijom, ali brinemo zbog trenutnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju geopolitičku stabilnost u svetu i Evropi. Posvećeni smo nalaženju rešenja koje će doneti promene u pokušajima da se obezbedi regionalna i evropska energetska sigurnost. Želim da podvučem da je Republika Srbija uspela da očuva kontinuitet u snabdevanju energijom tokom tekuće krize i ostajemo vitalno zainteresovani za diverzifikaciju izvora snadbevanja, dodatnog ulaganja u energetsku infrastrukturu, i brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovan na obnovjivoj energiji.

Mi smo upravo u Ujedinjenim Nacijama tekuću dekadu nazvali „decenijom održive i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije“. Ona to mora i ostati ali u bržem ritmu. Neravnomeran razvoj i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, izazivaju dodatna društvena raslojavanja i vode novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen ni uslovljen, ni geografski, ni politički. Mora biti omogućen svima, bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu i versku pripadnost.

Suočavamo se sa još jednim važnim izazovom koji zajedno moramo prevazići, a to je definisanje najboljeg načina za prevazilaženje trenutne krize koja ugrožava globalno snabdevanje hranom. Razvoj situacije je izuzetno zabrinjavajući, realnost je da smo pogođeni svi. Sve veće cene hrane i njena nedostupnost, postali su dodatni problem. Zadatak svih nas je da nađemo efikasna rešenja koja nikog neče izostaviti. Na nama je da, na državama kao najvažnijim međunarodnim subjektima se uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinošenju ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou kako bismo očuvali najvrednije stvari, ljudske živote, njihovo dostojanstvo.

Tema ovogodišnje generalne debate, upozorava nas na trenutne probleme povezanosti međunarodnih izazova. Kriza sa kojom se suočavamo podseća na važnost otvorene komunikacije. Nije potrebno mnogo mudrosti da se shvati da se izazovi mogu savladati samo ako se situacija realno sagleda. Srbija veruje da je imperativ da se trenutni izazovi ne prodube svetske poglede ni na koji način, i da već očigledna polarizacija na globalnom nivou mora ustupiti principima multilateralizma. Želeo bih da podvučem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za postizanje ciljeva globalne održivosti, i implementaciji. Srbija deli viziju generalanog sekretara za međunarodnu saradnju i to je deo naše zajedničke agende. I efikasni multilateralizam je najefikasnije oružje za rešavanje izazova sa kojima se sučava čovečanstvo. Dame i gospodo, multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su nezamenljivi elementi naše diskusije, i dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog angažmana – solidarnost.

Na kraju bih ponovio da će Republika Srbija ostati pouzdan partner u postizanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih Nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put za stvaranje boljeg sveta za nas i buduće generacije, ali ne smemo zaboraviti da su Ujedinjene Nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajedniči usaglašene odluke i akte ove organizacije.

Još jednom bih citirao nešto što smo čuli dvadesettri puta, ovo je ta rečenica : „Jedini standard koji moramo da sledimo je Povelja Ujedinjenih Nacija“. To smo čuli od svih, ali kad dođemo do slučaja Republike Srbije onda smo videli da su sedamnaest od te dvadesettri zemlje koje su govorile o Povelji UN prekršile javno pravo i nisu poštovale pravila koja su stvorena od strane UN. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve ove teškoće i da pravila jedne procedure jednako važe za sve na svetu. Inače, ne vidim izlaz na kraju tunela. U svakom slučaju, hvala vam mnogo što ste me saslušali. Nadam se da ćemo moći da savladamo sve teškoće. Živela Srbija!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.