Vučić sa Trijumfalne kapije: Nikada ne kukam i ne žalim se svetskim liderima, Srbija da jača

„Rekao je da su Srbi veliki narod i da ja predstavljam veliki narod. Ponosan sam jer je on, pored Putina, najveća zvezda. Ovo je rekao pred 25 ljudi… Ja znam da čovek nema pojma ko sam ja, dok se ja predstavim, dok kažem šta je Srbija, osnovne stvari o Srbiji,“ predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ovako je opisao kratak susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, napomenuvši novinarima da „ne pati od kompleksa viška vrednosti“. U Parizu oko 80 šefova država i vlada i visokih gostiju, danas je obeležilo 100-godišnjicu završetka Velikog rata. Među njima i Vučić i njegov kosovski kolega Tači. Tači se hvali fotografijama i kratkim porukama susreta sa najmoćnijim. Za to vreme, poruke nezadovoljstva iz Srbije. 

Složićete se da nije bilo mesta da pravim skandal

Tači je na centralnoj ceremoniji u Parizu sedeo u drugom redu, tik iza predsednika Rusije Vladimira Putina. Na istoj strani i ostali veliki svetski lideri, ali i Kolinda Grabar- Kitarević. Srpski predsednik preko puta i to pored predstavnika Austrije.

„Tači je imao bolju poziciju od svih nas,“ priznao je Vučić, objasnivši da ne bi iznosio svoje sumnje sa kojima bi, siguran je, pogodio, zašto i kako „mu se Tači našao iza leđa“.

Merilo se i kakvu je poziciju imala Kolinda Grabar-Kitarović, čije je bolje mesto moglo da bude „objašnjeno abecednim redom“. Vučić je naglasio da to ipak nije bio „pravi odnos snaga“, naglasivši da u Srbiju stižu Makron, Putin i Merkel, a svakako želi da to i Tramp učini.

„Moje je da gledam interese zemlje i da ne podilazim ni sopstvenim strastima, ni sopstvenoj emociji. A možete da mislite kako mi je bilo. Činilo mi se da sam svo vreme gledao u zemlju. Gledao u zemlju i u ekran, ne verujući šta vidim ispred sebe i znajući kolike žrtve je podneo srpski narod u Prvom svetskom ratu. I da ste na mom mestu, što reče jedna komšinica tamo u Jajincima, znaš svi znaju da ti govore sve loše i da se prave pametni i da te kritikuju. Ne bila ti ja sine u koži. Ne bila ti ja u koži za milion stvari. E tako sam u trenutku morao da donosim odluku da li da uradim nešto, da li da ne uradim ništa, da li da stanem da ćutim, da ostanem da bih se rukovao sa Trampom, Putinom, da bih podsetio na Srbiju, da bih govorio o Srbiji, ili da odmah izađem i da se sklonim odatle. I mislim da sam ispravnu odluku doneo, da ne pravim nikakve skandale, da uradim sve što je dobro, da sačuvamo poziciju naše Srbije i da na najlepši i najbolji mogući način dočekamo predsednika Makrona. Ja ću da pozovem hiljade naših ljudi da ga pozdrave, da vidi šta je srpsko gostoprimstvo i kako mi vidimo prijateljstvo i tako ćemo nekako da pridobijemo – prijateljstvom a ne napadima.“

Koliko puta sa kojim liderom

Osim Trampa, brojali su se minuti i po koliko puta se razgovaralo i sa drugim najmoćnijima.

Tako je srpski predsednik sa Makronom razgovarao „u tri navrata po dva, tri ili četiri minuta“, pa podsetio da Makron za dvadeset dana dolazi u Srbiju; kratak razgovor i sa Putinom, a „mnogo duži“ sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, upravo o poseti Putina Srbiji sredinom januara iduće godine; sa odlazećom nemačkom kancelarkom i zaseban susret, i to, kako je predsednik priznao nekoliko puta, Merkel je imala susrete „samo sa njim i generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom“.

Tači za to vreme, objavljuje fotografije i kratke poruke o uspešnim razgovorima i susretima.

„Na današnji dan komemoracije kraja Prvog svetskog rata, složili smo se sa predsednikom Donaldom Trampom o potrebi za trajnim mirom i pomirenjem na Zapadnom Balkanu tako što ćemo postići konačni i sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije, omogućujući našoj Republici da se pridruži NATO i EU.“

„Kao i uvek, sjajno je sresti se i razgovarati sa predsednikom Erdoganom. On je iskren prijatelj i jak podržavalac Kosova i celog Zapadnog Balkana. Zauvek smo mu, kao i Turskoj, zahvalni što podržava naš put slobode, pomirenja i evroatlanstkih integracija.“

„Takođe sam imao kratak razgovor sa nemačkom kancelarkom Merkel. Razgovarali smo o mogućnosti da postignemo miran sporazum Kosova i Srbije. Složili smo se oboje da je podrška Nemačke krucijalna za ovaj sporazum i naše članstvo u EU.“

„Nekoliko minuta pre svetkovine, Merkelova je želela da razgovara sa nama i razgovarali smo gotovo 40 minuta. Pričali smo o regionalnim pitanjima, bilateralnim odnosima, dijalogu i regionu u širem kontekstu,“ rekao je Vučić.

Merkel protiv moje ideje o razgraničenju, a Sava Janjić i Biserko misle na granice nezavisnog Kosova

„Razgovarao sam o svemu sa Angelom Merkel. Ja sam sa njom razgovarao i kada sam predlagao ideju o razgraničenju, i ona mi je rekla da je protiv i ona mi je rekla da to nisam slučajno ja u pitanju, da svakako bih dobio mnogo oštriji odgovor od nje zato što poštuje sve ono što sam uradio za Srbiju i sve ono za stabilnost u čitavom regionu,“ otkrio je novinarima o čemu razgovara takođe sa Merkel.

„Ja sam joj rekao da ono što govorim uvek mislim, da se toga držim, ali da dobro razumem poziciju Nemačke i mnogih drugih zemalja,“ dodao je.

Takođe je ponovio i svoj odgovor na kontra-argument ideji o etničkom razgraničenju dva naroda:

„Sa druge strane, kada govorite o Pandorinoj kutiji, ja svaki put kažem svakom, i Merkel i Makronu i svakom drugom – a o kojim granicama vi govorite, pošto kad slušate Sonju Biserko i Savu Janjića, zaboravljate da kažete građanima Srbije da oni misle na granice nezavisnog Kosova. Samo to zaboravljate da kažete građanima. Ljudi misle da oni misle na granice Srbije sa Kosovom. Ne, oni misle na granice nezavisnog Kosova, kao i Angela Merkel, kao i mnogi drugi, a moj odgovor na to je: A znamo li mi gde su granice kad Španija kaže jedno, a Italija drugo ….“

Uveren je i da će Nemačka reagovati na, kako je opisao uvođenje poreza od 10% za proizvode iz Srbije i BiH koji stižu na Kosovo – neprihvatljivo rušenje sporazuma CEFTA od strane Prištine.

„Mislim da će Nemci nedvosmisleno pokazati svoj odnos prema rušenju sporazuma CEFTA-e. Čini mi se da će reakcija, ne želim da govorim da je to rezultat današnjeg sastanka, to je rezultat jedne dosledne politike Nemačke. Kao što znam da će Nemačka biti za nezavisnost Kosova, jer to je njihova politika, takođe znam da će osuditi politiku rušenja sporazuma.“

Kosovska zastava u Parizu „nešto na šta mi ne možemo da utičemo“

Osim dobre pozicije Tačija za današnje sedenje, razlog za zadovoljstvo kosovskih Albanaca prethodno je predstavljalo i to što se kosovska zastava zavijorila pred Notr Damom. Postavljena je kao 20. uz 19 savezničkih zastava, što je u Srbiji bio povod za snažno nezadovoljstvo, kao i kritike opozicije, ne samo zbog toga što Srbija ne priznaje Kosovo, već zato što su se Albanci u svetskim ratovima nalazili na suprotnim stranama od savezničkih. Vučiću su stizale poruke tokom nedelje da upravo zbog toga ne ide danas u Pariz. A danas je opozicioni lider Vuk Jeremić, svojim tvitom saopštio da se Tači u Parizu našao (navodno) upravo na Vučićev predlog.

„Ono na šta ne možemo da utičemo, a znam da svako u Srbiji ima knedlu u grlu, je činjenica da je svuda istaknuta kosovska zastava i njihov odnos, ali ne mislite da je on jednak, pošto svi znaju razliku između nas. To je nešto što traje deceniju, možda od 1988,“ objasnio je predsednik. Dodao je i da se to neće skoro promeniti.

„Mi moramo svoju poziciju da menjamo, da budemo snažniji i sve prisutniji, da imamo više argumenata i borimo se još jače,“ poručio je.

Objasnio je i da „nikada ne kuka i nikada se ne žali“ u razgovoru sa zapadnim zvaničnicima, ne ide po regionu i govori kako jedan ne valja i drugi, a samo je on dobar. Ne radi ni „najlakšu“ stvar. Ne ide po svetu i govori šta srpska crkva i opozicija govori za njega.

„To nije stvar koju ja radim i pravim. Moj pristup je drugačiji.“

Tragedija i svetli dani                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              U Velikom ratu srpski narod imao je, računa se 1.100.000 žrtava – oko 450.000 stradalih vojnika i 650.000 civila. Prema podacima Konferencije mira u Parizu, 1919. godine, cifre su još i više,  izgubila je 1.247.435 ljudi, odnosno 28 procenata celokupnog broja stanovnika. Srbija je za četiri godine rata izgubila između 50 i 62 procenta muškog stanovništva između 18 i 55 godina. Smatra se evropskom državom sa najvećim ljudskim gubicima – shodno broju stanovnika i vojnika. Iako sa teškim gubicima, ovaj period je jedan od najponosnijih perioda istorije srpskog naroda. Vodio je rat za oslobođenje, na strani savezničkih snaga i pokazao vanrednu hrabrost i junaštvo, posebno u čuvenom proboju Solunskog fronta, nakon čega je ubrzo rat i završen.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.