Vučić: Osmani odbila da se sastane sa nama. Situacija na Kosovu nije pitanje pritiska, već rešenja

„Učinićemo najbolje što možemo da pronađemo neki način kako bismo deeskalirali situaciju“, kazao je danas predsednik Srbije danas u Kišinjevu. To je pitanje broj jedan, dok je drugo pitanje za njega: „Kako da izbegnemo buduće provokacije i jednostrane akte. Kakve će biti stvarne garancije?“ Treće i četvrto tiče se primene Ohridskog sporazuma. A tri ključna pitanja na ovom samitu, otkriva: energetika, ekonomija i Kosovo.

Predsednik Srbije boravi danas u Moldaviji, gde učestvuje na drugom samitu Evropske političke zajednice. Tokom iste posete imao je niz susreta, uključujući i bilateralu sa brojnim liderima, a upoznao se i sa ukrajinskim predsednikom Volodirom Zelenskim.

Vučić i Zelenski su imali kratak i korektan razgovor u kojem su pre svega razgovarali o teritorijalnom integritetu Srbije i Ukrajine. „On je rekao meni, ja sam rekao njemu da uzajamno podržavamo teritorijalni integritet“, naglasio je, dodajući da o ostalim detaljima ne bi govorio.

Na žalost ili sreću, kako ko želi da tumači, situacija na Kosovu je postala uz Ukrajinu glavna tema i samog samita evropske politčke zajednice. To više nije samo problem za Srbiju već i za celu EU, ocenio je predsednik u razgovoru sa novinarima.

Veruje da postoji veće razumevanje kod zapadnoevropskih zemalja o tome šta je stvarnost na Kosovu i koji su to događaji koji su se nedavno desili na Severu.

„Mislim da stvari postaju sve očiglednije i jasnije i za one ljude koji u suštinskim pitanjima nisu uvek saglasni sa nama“, naglasio je.

„Verujem da ljudi sada imaju stvarnu sliku onog što se dešava na Balkanu. Nebitno je da li neke zemlje priznaju, ili ne priznaju nezavisnost Kosova. Verujem da je veoma jasno da nema samo krivca koji je uvek tako obeležavan – a to je Srbija“.

Naglašavajući da on nije baš optimističan čovek, oprezno je ocenio da ako sada nije znatno drugačija situacija kada je u pitanju razumevanja loših poteza srpske, odnosno albanske strane, dodaje da je označavati Srbiju kao dežurnog krivca „barem sada komplikovanije“.

Pride, navodi da kosovska predsednica Vjosa Osmani koja prisustvuje današnjem događaju, nije želela nikakav susret sa srpskom delegacijom, te da to nije naišlo ni na kakvo odobravanje.

„To je bilo pitanje, koje se ovde postavilo. Verovatno ste čuli da je Gzavijer Betel (premijer Luksemburga) pokrenuo baš to pitanje našeg razgovora. Želeo je da napravi kontakt između nas i prištinskih vlasti čak i ovde, ali Vjosa Osmani nije htela da se sastane sa nama. Nije htela da govori sa nama. Kazala je, u redu, organizujte razgovore visokog nivoa u Briselu, Kurti će doći i razgovarati sa Vučićem. Ja sam hteo da govorim sa njom. Mi uvek želimo sa svima da pričamo jer potreban vam je dijalog. Šta je loše u dijalogu, šta je loše sa kompromisima?“

Vučić je danas izneo dva iznenađenja: To što je jedan deo međunarodnih gostiju bio iznenađen time što je Osmani odbila susret, ali i to što se sam predsednik iznenadio činjenicom da mnogo ljudi time niije bilo iznenađeno.

Priznaje da mu je to unekoliko olakšalo danas da odbije neke od optužbi sa prištinske strane, ali, kako kaže, u tome nije poenta.

„U pitanju smo svi mi. U pitanju je kontinent, bezbednost, budućnost čitave Evrope, ne samo našeg regiona i ne samo Srbije i zato sam uvek veoma otvoren za razgovor sa svima“, kaže Vučić.

Situacija na Kosovu nije pitanje pritiska, već rešenja, kazao je danas i Kišnjevu Aleksandar Vučić.

Nabrojavši dva koraka koji su hitno potrebna da bi se situacija smirila i izašlo iz krize, a to je deeskalacija i garancije da se jednostrani i nasilni akti neće u budućnosti preduzimati, predsednik je potom naveo da je tu i pitanje broj tri: Da se fokusira na stvaranje Zajednice srpskih opština.

„A onda, naravno, postoje stvari koje moramo mi da uradimo i mi da isporučimo“, izneo je i četvrti korak.

Na uporna pitanja o rokovima za ispunjenje mape puta Ohridskog sporazuma, odgovarao je da nije u pitanju sadržaj, već suština.

„Nije u pitanju 10, 15 dana, ili dva meseca. Nema veze, ako uspemo da rešimo pitanja, da postignemo kompromisno rešenje, nebitno je, da li ćemo to postići za dva meseca ili za godinu dana ili dve“, kazao je, naglasivši potom da srpsko-albanski konflikt traje 150 godina.

„Potrebno nam je održivo rešenje, a ne lepe želje. Potrebno nam je zapravo da ubedimo sve ljude na Balkanu da kompromis nije loša reč a to nije lako“, naglasio je predsednik.

Ukazao je na to da je danas „svako radikalizovan“ i da je malo slušanja u svetu.

„Svako zapravo daje prostor ekstremnim željama. Moramo da se držimo po strani“, poručuje Aleksandar Vučić.

Vučić je i danas izneo glavne zamerke u vezi sa trenutnom situacijom na Severu. To su prvo izbori koji su se odigrali 23. aprila, a koje su Srbi bojkotovali, na kojima su izabrani gradonačelnici sa 3, 5% učešća, a drugo je incidentna situacija da se takvi rezultati, objašnjava, primene uz silu.

„A onda da se prouzrokuju svi ti incidenti, izazivanje svih tih tenzija, samo insistiranje na tome da se u stvarnosti primene, rezultati tih sramotnih izbora. To se nikad ranije nije dogodilo. I ne samo da smo mi insistirali na tome da gradonačelnici izađu iz zgrada opština, već svi insistiraju, jer je to sramota za evropsku demokratiju“.

„Potreban nam je otvoren razgovor. Pristup dobre volje nam je potreban, da onda možemo da zadržimo mirnu klimu u regionu koja nije samo od važnosti za nas, već je vrlo značajno za ceo region“, poručuje srpski predsednik.

Vučić je potvrdio i to da su lideri Otvorenog Balkana, a to su uz njega i albanski premijer Edi Rama, te makedonski premijer Dimitar Kovačevski, zatražili promenu odnosa prema Zapadnom Balkanu, odnosno dostupnost većih fondova za ovaj region, te da će upravo fondovi biti važna tema za predstojeći samit i u junu i do kraja godine

Uputio je poziv svim prisutnim zemljama, uz predsednicu Evropskog saveta, te Evropske komisije, da jedan od naredna dva sastanka evropske političke zajednice bude u Beogradu, a to je za godinu i po dana do dve.

Kako mrzi da igra igrice okrivljivanja, tvrdi dalje, podcrtava da je važno da Beograd i Priština sednu zajedno i razgovaraju.

Da izbegavaju provokacije u budućnosti kao što je to bio slučaj u prošlosti, poručio je iz Moldavije predsednik Srbije.

Sedmi je dan od izbijanja nove krize na Severu. Srbi protestuju protiv nasilnog zauzimanja opštinskih zgrada u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću od strane specijalnih jedinica. One su uz primenu sile u petak dovele trojicu albanskih gradonačelnika na radna mesta u opštinske zgrade koje su kontrolisali Srbi. Istovremeno su zamenili zastave – kosovskom umesto srpskom, postavili novi video nadzor. Srbi zahtevaju da specijalci napuste i zauzete objekte i severne opštine. U ponedeljak su izbili i sukobi Srba sa KFOR-om u Zvečanu sa preko 80 povređenih na obe strane. Najviši međunarodni zvaničnici nisu uspeli da ubede Kurtija da gradonačelnici nastave rad izmešteni iz opštinskih zgrada i da policija napusti opštinske objekte. NATO je uputio dodatni broj trupa od 700 vojnika, dok se KFOR u sve tri opštine rasporedio da obezbeđuje mir, kao linija razdvajanja između nezadovoljnih Srba i specijalaca.


O situaciji na Severu detaljnije pratite na našoj tematskoj stranici Kriza na Severu



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.