Vremešni hroničar iz Preoca

Devedesetogodišnji Miodrag Kostić iz Preoca čovek je kao i svaki drugi. Ono što ga čini posebnim je to što i na kraju devete decenije života, neumorno beleži sve bitne događaje u svom selu, regionu i svetu. Ovaj vremešni hroničar iz Preoca to čini od 1963. godine, kaže da ga pamćenje polako izdaje, ali da i dalje na kraju dana beleži sve što upamti. Priču o njemu pripremila je RTK2.

Deda Mija, kako ga svi u Preocu znaju, rođen je 11. jula 1929. godine. Vremešna starina, dobrog zdravlja i vedrog duha, i u devedesetoj godini sa lakoćom obavlja većinu poljoprivrednih poslova.

Kad vidim da je neko imućan, drago mi je, možda je to ono što me održava – prav sam i čist, nikad ne lažem i nemam ruku rđavu

Kaže da „ništa da prepušta slučaju, jer voli da sve ispadne kako treba“. A o onome što jeste, a ponekad možda i nije kako treba, već pedeset šest godina vodi beleške. Kaže da zapisuje sve neobične događaje za koje veruje da su važni za njega i čovečanstvo.

„Od 1963. godine beležim sve. Sve ono što se meni dešava, a i ono što se u zemlji i svetu dešavalo, o fudbalu i o svim bitnim događajima. Ni sam ne znam koliko sam svezaka potrošio i šta sam sve zabeležio. Sada mi je teže, jer puno toga zaboravljam, pa zabeležim samo najglavnije“, kaže Kostić.

Preoce

Nikada se nije opterećivao brojnim nedaćama koje su ga tokom života zadesile, „uvek je bio čistog i iskrenog srca“, i u tome je „najverovatnije i razlog njegove dugovečnosti“.

„Nema šta nisam radio. Po zanimanju sam traktorista, radio sam u preduzeću od 1960. do 1991. kada sam se penzionisao. Ne gledam šta drugi rade, već samo svoja posla. Nisam zavidan, nikog ne mrzim. Kad vidim da je neko imućan, drago mi je, možda je to ono što me održava – prav sam i čist, nikad ne lažem i nemam ruku rđavu.“

„Sad da imam druga koji će mi praviti društvo, vozio bih do Skoplja“. I govori da vozi do Gračanice da kupi novine i navodi da mu je svakodnevna rutina i vožnja bicikla.

I zaključuje „da su sreća i blagostanje njegovo četvoro dece, dvanaestoro unučadi i trinaestoro praunučadi“.

Mi kažemo da je sreća što nas je podsetio na vrednost porodice i to koliko je važno biti čovek.

Ako tome dodamo da je on, pišući o istorijskim prilikama i neprilikama i sam postao istorija, onda smo srećni što smo njegovi savremenici.

RTK2

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.