Vreme za novu istoriju, ko su problematični momci?

Forum u Alpbahu okupio je najviše evropske zvaničnike i one Zapadnog Balkana u jeku medijskih napisa i izjava o „razgraničenju“, „podeli“, „razmeni teritorija“, „korekciji granica“ između Srba i Albanaca. Na panelu „Nove perspektive proširenja EU“ našli su se i ključni protagonisti ovih ideja, a uoči novog razgovora u Briselu. Ono što je za srpskog predsednika Aleksandra Vučića kompromisno rešenje, za koje još nije poznato i kakvo je, to je za kosovskog predsednika, Hašima Tačija, mirovni sporazum. Iako drugačiji po terminologiji, dvojica zvaničnika su u porukama identični. Naporno rade, potrebno je postići dogovor, potrebna je podrška Evropske unije za postizanje dogovora, a ako se dogovor postigne to bi bilo od najveće važnosti za region Zapadnog Balkana. I dok je Tači bio jasan u tome za šta se zalaže, još jednom ne obrazlažući šta konkretno podrazumeva „korekcija granica“, osim da neće biti po „etničkim linijama“, srpski predsednik svoju ideju o razgraničenju Srba i Albanaca nije pominjao, ali je pozvao međunarodnu zajednicu da dozvoli Srbima i Albancima da sami postignu dogovor. Po prvi put i konkretna poruka iz EU o idejama za rešenje pitanja Kosova. Šta god da je konačno rešenje ne bi trebalo ništa da isključujemo, ali mora da se poštuje sveobuhvatni cilj – stabilnost u regionu; ovakvo rešenje ne bi trebalo da bude okidač bilo kakve dodatne ideje, kazao je evropski komesar za proširenje Johanes Han. Granicama po etničkim linijama najsnažnije se usprotivio Adnan Čerimagić – ekspert za Balkan Evropske inicijative.

„Kao da je njima stalo više nego nama“

„Vidim u poslednje vreme da svi brinu više o tome, nego Srbi i Albanci. Čujem više glasova iz Londona, kao da je njima stalo više nego nama, kao da su oni više zainteresovani za našu budućnost nego mi,“ kazao je Predsednik Srbije, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, upitavši istovremeno šta su granice Srbije i Kosova.

Za zvanični Beograd Kosovo, prema Ustavu i Rezoluciji 1244 – deo je Srbije, sa druge strane, oni Kosovo smatraju nezavisnom državom, kazao je.

„Zašto vam je stalo šta radimo?“

„I sada kada smo najzad počeli da pričamo o suštinskom pitanju između Beograda i Prištine, ostali se pitaju ok ljudi, šta radite tamo? Zašto vam je stalo šta radimo? Radimo nešto za budućnost Srba i Albanaca i mi moramo da brinemo o sebi, ne čineći štetu nikom, ne utičući ni na šta u regionu“ – kazao je Vučić.

„Radim najbolje što mogu“

Ja sam samo običan čovek koji pokušava da utiče na način na koji mogu i da pokušam da nađem mir i spokojstvo u regionu zajedno sa svim drugim ljudima.

Kaže i da radi najbolje što može da „pomogne Srbima da imaju svoju budućnost“:

„Ali takođe mislim da mi radimo nešto što je važno za Albance, jer se radi o Srbima i Albancima.“

Iako se zalaže za razgraničenje između Srba i Albanaca, kako je to ranije pred srpskom javnošću rekao, takođe je poručio:

„Mi moramo (Srbi i Albanci) da živimo zajedno u budućnost i to su dve najveće nacije na Zapadnom Balkanu i tako će da bude u narednih 100 godina. I ko će da reši taj problem ako mi ne možemo da ga rešimo?“

„Ja uvek biram rešenje“

Mislite da je Tači bio ushićen da sedim pored njega, mislite da sam ja bio? Ne. Da mu se sviđam? Ni meni se ne sviđa uopšte. Ali moramo da razgovaramo jedni sa drugima, da probamo da rešimo probleme koji ne traju dve, ili dvadeset godina, već dve stotine godina. I ako smo u stanju da postignemo kompromisno rešenje, bićemo u mogućnosti samo ako dobijemo podršku EU, bez toga nikada nećemo moći da ga postignemo i tada će svi da budu zadovoljni

Ocenio je i da bi postizanje rešenja između Beograda i Prištine bilo suštinski za Balkan, zatraživši takođe podršku za dijalog dve strane.

„Ja uvek biram rešenje iako to rešenje možda može da izazove mnoge loše konsekvence ne za mene politički, ali biće mnogo gore od toga,“ kazao je Vučić.

Vreme za sporazum je sada. „Naporno radim“

Identične poruke o potrebnoj podršci i rešenju uputio je prethodno i kosovski predsednik Hašim Tači.

Tači: Nismo mi problematični momci, mi pokušavamo da napravimo dogovor

„Kosovo je posvećeno tome da postigne pravno obavezujući sporazum sa Srbijom. Vreme da to uradimo je sada i imamo malo mogućnosti. Nije lako uopšte. Veoma, veoma je teško. Zato svi moraju da stoje iza toga. Potrebna nam je podrška svih. Nije samo pitanje izgradnje internog konsenzusa u vezi sa ovim sporazumom, već nam je potrebna podrška od svih onih koji žele da vide Zapadni Balkan u EU,“ kazao je on.

Vreme je za nas da pravimo novu istoriju

„Ja sam profesionalno istoričar, ali ne želim da živim sa knjigama istorije o Balkanu i moje zemlje, vreme je za nas da pravimo novu istoriju. Aleksandar je rekao da se ne sviđamo jedan drugom, uvek smo opozicija jedan drugom, ali imamo obavezu da sednemo, da radim, da vodimo dijalog, pregovore. Jako je teško, ali pokušavamo da uradimo najbolje. Ako ne postignemo mirovni sporazum, šta onda?“ – upitao je takođe Tači, navodeći da bi „vakuum“ iskoristile „anti zapadne ideologije“.

„Voljan sam da to uradim i naporno radim da postignemo taj cilj. Zato smo odlučili da istražimo svaku moguću opciju. Razgovarali smo više od pet-šest godina sa Aleksandrom. I sada smo odlučili da istražimo svaku poziciju, opciju. I iz moje perspektive, to uključuje korekciju granica kako bi se načinili napori da se postigne dogovor,“ kazao je.

Kaže i da zemlje regiona, članice EU ili bilo koja zemlja na svetu ne bi trebalo da se „protive ili da se plaše potencijalnog mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije“, čak i ako takav sporazum „može da implicira korekciju granica“.

„Ne duž etničkih linija“

„Ja uveravam sve da potencijalni sporazum između Kosova i Srbije u okviru ovog scenarija neće biti duž etničkih linija. Kosovo će ostati multietničko društvo i nastaviće da podržava najaviše standarde u smislu zaštite prava zajednica. Isti princip važiće za Srbiju takođe, jer bi se mirovni sporazum između Kosova i Srbije i obostrano priznanje pozitivno reflektovalo na ceo region i preko,“ dodao je.

Tači je na kraju zaključio da je „ovaj mirovni sporazum možda, jedini, najveći doprinos za agendu evropskog proširenja za Zapadni Balkan“.

Na pitanje da li granice treba da ostanu kakve su na Zapadnom Balkanu ili da li ipak postoji šansa da one budu promenjene, evropski komesar za proširenje Johanes Han, odgovorio je:

„Prvo mislim da je važno da dve zemlje koje razgovaraju nađu rešenje, koje bi trebalo da fasilitira EU i podrži međunarodna zajednica, ali kada to kažem, mislim na činjenicu da šta god da je konačno rešenje ne treba ništa da isključimo, treba da imamo na umu ili da poštujemo da je naš sveobuhvatni cilj stabilnost u regionu i ovakvo rešenje ne bi trebalo da bude okidač bilo kakve dodatne ideje. Rad na rešenju uključuje takođe uveravanje međunarodne zajednice u to da je rešenje po meri, koje na kraju dana daje doprinos sveobuhvatnom cilju – veća stabilnost, mir, prosperitet u regionu. I ovo je ono na šta se računa, ali mislim da ne bi bilo pametno da se kao kvazi autsajderi u ovoj fazi razgovora mešamo na jedan ili drugi način. To bi trebalo da ostavimo njima, ali bi trebalo da damo bilo kakvu podršku, što znači da će nalaženje rešenja od nas da bude podržano ako je sveukupan ambijent u redu.“

---

Neke ideje deluju nevino na početku, ali kada izrastu, postanu monstruozne. Ideja o postavljanju granica po etničkim linijama je jedna od tih ideja

Pojedini beogradski mediji preneli su da je Čerimagić govorio o tome „kako su Srbi iz Doboja, njegovog rodnog grada, proterali sve Bošnjake i Hrvate, zapalili sve džamije“ i da se založio protiv menjanja granica duž etničkih linija. Čerimagić je, međutim, o Doboju govorio u kontekstu njegovog rodnog grada, razaranja, ali i da je došlo do promena, da je sada Doboj izgrađen, te da je gradonačelnik ovog grada Srbin i da njegovi sugrađani druge nacionalnosti nemaju problem sa tim i da su ga i ponovo izglasali. O granicama po etničkim linijama rekao je:

„Zato sam zabrinut danas, jer je ono što danas imamo u Doboju moguće zato što su međunarodna zajednica i njena politika bile uvek jasne – ‘nema promena granica po etničkim linijama’. Srbi bi trebalo da budu bezbedni u centralnoj Bosni, isto koliko bi Hrvati trebalo da budu bezbedni u Banja Luci i koliko bi Bošnjaci trebalo da budu bezbedni u Doboju, ili Srebrenici. Neke ideje deluju nevino na početku, ali kada izrastu, postanu monstruozne. Ideja o postavljanju granica po etničkim linijama je jedna od tih ideja. Zato molim balkanske političare, posebno ove koji danas sede na panelu – da ne idu tim putem, takođe molim evropske političare, vidim mnoge od njih koji sede ovde i koji sede u panelu – ako zaista žele to da urade, jasno im recite da ćete tome da se protivite. Naša generacija ima zadatak da balkanske granice pretvori u evropske granice, na način kako granice danas postoje između Tirola i Južnog Tirola. Ali da bi naše granice pretvorili u Evropske granice, treba da kreiramo i razvijemo naše institucije, treba da dovedemo vladavinu prava u naša društva, treba da prođemo kroz fundamentalne promene u tome kako se organizujemo i kako radimo na Balkanu.“

Predsednik Srbije je na Čerimagićevo izlaganje podsetio na to da je sin izbeglice, da mu je više rođaka ubijeno, a da su potom kuće Vučića zapaljene i u ratu u Bosni. Kazao je i da ne mogu svi da krive Srbiju za ono što se dešavalo u proteklih 20 godina.

Zato nam je potreban mir. Da se ne bi ponovila moja i Adnanova sudbina, kazao je Vučić.