Vladika Grigorije: Nacionalizam će proći, iz primitivizma se mora izaći


Bez obzira na to što neko ovako ili onako tumači kosovski zavet, kosovski zavet shvatam samo tako da čovek treba da štiti drugog čoveka, rekao je u intervjuu za Dojče vele vladika Dizeldorfsko-nemački Grigorije. Glupa je ideja kako ćemo, kada se razgraničimo jedni od drugih – da živimo dobro. Ne možemo da živimo jedni pored drugih ni kad se razgraničimo, živećemo jedni sa drugima jer prvi sused je uvek naš sudionik u životu, kazao je vladika Grigorije.

Crkva ima jedan jasan i nedvosmislen stav, a to je da ljudi na Kosovu i Metohiji moraju da budu zaštićeni, da niko ne sme biti ugrožen, da imaju slobodu kretanja, veroispovesti, življenja, građenja rada, a da se uvažavaju razlike bez obzira na nacionalnu pripadnost, istakao je vladika Grigorije.

„Nema nikakvog razloga da to ne bude prihvaćeno ili uvaženo“, kaže. To je stav koji on lično zastupa i smatra da je to i stav koji zastupa većina u SPC.

Kao hrišćanin mogu da kažem niko nikoga ne treba da ugrožava i svako svakoga treba da uvažava i to je u stvari ono za šta crkva mora da se zalaže i svaki hrišćanin

Nasuprot tome pomenuo je drugačije ideje koje su sa državne strane postojale, kao što je razgraničenje.

Bio je sa ostalim crkvenim velikodostojnicima prisutan u maju kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa njima u Patrijaršiji u pokušaju da im na Saboru razloži plan za rešenje kosovskog pitanja.

„Postojala je ta priča o planu razgraničenja, na kraju se tu ništa nije jasno reklo ili ispalo o tome da li taj plan uopšte postoji“, kaže vladika.

„Kako ste me razumeli, tako je i danas u mojoj glavi. Ja nisam ništa čuo niti sam razumeo“, odgovorio je na podsetnik o tome da je za nedeljnik Vreme kazao kako Vučić na Saboru nije izneo plan ali jeste izašao sa „napadom na episkopa Teodosija“.

Iako ne bi putem medija da polemiše sa predsednikom Srbije, vladika Grigorije, koji je do prošle godine dve decenije proveo stolujući u Trebinju, potom u Mostaru kao vladika Zahumsko-hercegovački, ipak podseća na to da on sam ima iskustvo razgraničenja.

„Imate granicu između moje Hercegovine i Crne Gore i Hrvatske. Na svakih deset minuta je granica i to je izgledalo onako kao ‘veliko ostvarenje’. Hrvati imaju svoju državu. Dubrovnik je odvojen od ‘varvara sa istoka i severa’ i odjednom se dogodilo da sada u Dubrovniku nema radnika, i već dve-tri hiljade mladića i devojaka rade u Dubrovniku sa jedinom razlikom što sada u odnosu na pre moraju da prelaze granicu“.

Moja glavna teza koju sam na svojoj koži i na svojoj duši doživeo živeći u Bosni i Hercegovini  – da je glupa ideja kako ćemo, kada se razgraničimo jedni od drugih – da živimo dobro. Ne, mi ne možemo da živimo jedni pored drugih i kad se razgraničimo, mi ćemo živeti jedni sa drugima jer prvi sused je uvek naš sudionik u životu

Rat je uvek glupost u kojoj je svako gubitnik

Navodi primer nepostojanja granica u Evropi nasuprot malim zemljama koje se dele na parčiće, zbog čega se iz ovih državica migrira na zapad.

„Jedan od razloga zašto ljudi beže sa istoka na zapad je rat. Zar rat nije glupost? On je uvek glupost u kojoj niko nikad nije pobednik. Uvek ginu na jednoj i drugoj strani, niko nikad nije pobednik, pale se kuće i stradaju i na jednoj i na drugoj strani,“ istakao je vladika Grigorije.

Sa druge strane, oni koji se iseljavaju, uprkos svim kritikama, i dalje EU smatraju dobrom idejom, pre svega je to mir između Francuza i Nemaca koji su dugo ratovali ali je i sada mir koji traje.

Budućnost Bosne i Hercegovine bivši vladika zahumsko hercegovački vidi u onom u čemu je bila najlepša njena prošlost, a to je: „Poštovanje komšije, poštovanje drugog čoveka. To je poštovanje Bajrama jednako kao i Božića. To je zvanje komšije za Barjam, zvanje komšije za Vaskrs, to je uvek bila Bosna i Hercegovina i to je uvek u Bosni i Hercegovini rađalo velika imena. Ta različitost i bogatstvo u toj različitosti je rađalo“.

Samo nerazumni ljudi ne mogu dijalogom da dođu do rešenja

Poreklo kompleksnog kosovskog problema, poput ostalih pitanja na Balkanu, povezao je sa istorijskim kontekstom – periodom komunizma ali i otomanske imperije. Podsećajući i na balkanske i svetske ratove, vladika je podsetio na to zašto kosovsko pitanje nije rešeno.

„Ni pitanje srpskog, ni albanskog naroda nije rešeno“, dodao je.

Nasuprot ratovima, razgovor, dijalog i dogovor je ono što ljude čini ljudima.

„Sve dok ljudi mogu da razgovaraju i da razgovarajući dolaze do rešenja i dogovora, ti su ljudi slovesna bića. Čim ne mogu da kroz razgovor dođu do rešenja, znači da nisu razumni“, istakao je.

Borbe za medijske slobode

Ljudi su uvek bili pametni toliko da se posle ratova okrenu životu i nastave da žive. Uopšte ne treba kriviti narod za to, već one koji kontrolišu medije, jer oni imaju najveći uticaj na živote ljudi, njihova opredeljenja i razmišljanja, a to su na Balkanu političari. I zato su toliko važne te borbe za medijske slobode.

„Nacionalizam će proć’. On je uvek primitivizam. Iz primitivizma se mora izaći, ljudi će shvatiti da je to primitivizam i taj primitivizam smo imali i u Makedoniji, u Crnoj Gori, BiH, i u svim tim zemljama gde nije doživljeno ono što se u Evropi dešavalo vek ranije.“

I onda kako možemo u 21. veku da kažemo kako je epohalno otkriće razgraničenje?!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.