Vlada: Za obaveštavanje javnosti isključivo zadužen Кrizni štab na čelu sa Brnabić; kritike struke

Protest,
Foto : KoSSev

„Gradonačelnici, odnosno predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave zadužuju se da sve informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 u jedinicama lokalne samouprave usmeravaju isključivo ka Кriznom štabu, koji će obezbediti da se izvrše neophodne provere i preduzmu odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti“, ovo je odluka Vlade Srbije od 28. marta, koja je podigla već buru u stručnoj javnosti i kod medija.

Vlada Srbije donela je odluku da je za sve informacije u vezi sa koronavirusom isključivo zadužen Кrizni štab na čijem je čelu Ana Brnabić.

„Sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab“, navodi se u Zaključku Vlade od 28. marta, a koji je objavljen u Službenom glasniku od utorka.

„Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, data javnosti od strane neovlašćenih lica, ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja“.

Međutim, na ovakvu odluku vlade, u Beogradu i u Vojvodini su protestovala listom novinarska udruženja, ali i organizacije koje se bave zaštitom slobode medija, te pojedinci.

Udruženje novinara Srbije (UNS), pozvalo je srpsku vladu da povuče Zaključak o informisanju, kojim se zabranjuje kriznim štabovima opština i gradova da daju informacije u vezi sa zdravljem stanovništva, kazao je predsednik UNS-a, Vladimir Radomirović.

Radomirović je za Betu kazao da bi „ovakav zaključak Vlade i praksa koja bi nastala ako se primeni, dovela do povećanja neproverenih informacija i širenja straha među građanima i imala bi obrnut efekat od onoga što se navodi u zaključku“.

„Svako centralizovanje davanja informacija kao neminovnu posledicu ima širenje informacija iz drugih izvora, tako da i lično pozivam Vladu da što pre stavi ovaj zaključak van snage i da omogući svim zdravstvenim radnicima da mogu da daju izjave medijima“, kazao je Radomirović.

On je rekao da „ako Vlada smatra da zdravstvene institucije nisu dovoljno obučene da daju izjave novinarima može da obezbedi stručne ljude koji će davati izjave u ime tih zdravstvenih institucija“.

Govoreći o medijskom praćenju epidemije koronavirusa u Srbiji, Radomirović je istakao da brzo širenje lažnih vesti preko društvenih mreža govori da građani nemaju poverenja u novinare i u medije.

„Ljudima trebaju informacije pogotovo, na lokalu, baš od tih ljudi koji su proglašeni kao neovlašćeni. Naša istraživanja pokazuju da je prema lokalnim medijima i lokalnim institucijama upućen veliki broj zahteva za informacijama ali na ovaj način to ne može da funkcioniše“, navodi Maja Stojanović iz Građanske inicijative.

Bodrožić: Krizni štab kao centralna cenzorska služba
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Željko Bodrožić, ocenio je da se Zaključkom Vlade narušava Ustavom garantovano pravo na potpuno i blagovremeno obaveštenje o pitanjima od javnog značaja i Krizni štab postaje nekakva centralna cenzorska služba, koja ograničava i uskraćuje protok informacija ka javnosti.

„U uslovima epidemije koja je raširena na sve strane pogrešno je lokalnim i okružnim štabovima ili predstavnicima zdravstvenih ustanova zabraniti da direktno, preko lokalnih medija, plasiraju važne i proverene informacije i obavezati ih da čekaju proveru i dozvolu centralnog Kriznog štaba“, izjavio je Bodrožić za agenciju Beta.

Dodao je da će tako građani van Beograda ostati uskraćeni za neophodne informacije i podatke ili će ih dobiti sa zakašnjenjem, što obesmišljava pravovremeno informisanje javnosti.

„Ako lokalni mediji ostanu bez relevantnih izvora i sagovornika, oni ne samo da neće moći da pravovremeno i tačno informišu, već neće moći ni da demantuju dezinformacije koje se svakim danom šire društvenim mrežama“, rekao je predsednik NUNS-a.

„Nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, nije ni u skladu sa Zakonom o javnom informisanju… Ovo zaista može da preraste u cenzuru, a mislim da smo kao društvo to prevazišli i da smo se dogovorili da tako nešto ne treba da postoji čak i u vreme vanrednog stanja“, kaže Tamara Filipović iz NUNS-a za N1.

Na Zaključak vlade o informisanju prethodno je reagovalo Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, koje je navelo da situacija liči na uvođenje cenzure i orvelovsku fikciju. Takođe je reagovala fondacija Slavko Ćuruvija, te Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) iz Niša.

„Lokalne redakcije, a samim tim i njihova publika, dovode se i formalno (a do sada je bilo samo faktički) u situaciju još slabije informisanosti. To će dovesti do potpunog prekida komunikacije između lokalnih zvaničnika i stručnjaka prema medijima, pa se bojimo da će, u nedostatku relevantnih lokalnih informacija, građani još više verovati lokalnim glasinama koje se u ovakvoj situaciji masovno šire i izazivaju stresove i paniku“, istakli su u NKD-u.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju, kazali su, sprovela je mini istraživanje među urednicima i novinarima nekoliko lokalnih medija iz svih delova Srbije koje je pokazalo da je proces informisanja na lokalu i pre donošenja pomenutog zaključka Vlade Srbije u većini lokalnih sredina bio nedovoljan i nezadovoljavajući.

Obraćanje gradskih i opštinskih zvaničnika, naveli su NKD-u, svodilo se u najvećem broju slučajeva, na informisanje o primeni mera propisanih vanrednim stanjem, dok su stručne, edukativne i servisne informacije o neophodnim ponašanjima za suzbijanje epidemije na lokalu, uglavnom izostajale.

„Pozivamo Vladu Srbije da ovaj zaključak, kojim se šalje poruka da je jedino u Beogradu, u Vladi Srbije, moguće dobiti relevantne i stručne informacije, povuče jer vanredno stanje ne sme biti blokada slobode medija i prava na obaveštenost, zagarantovanih Ustavom Republike Srbije“, rekli su u NKD-u.

Zabrinutost je iskazao i OEBS.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, Arlem Dezir i šef Misije OEBS u Srbiji, Andrea Oricio, izrazili su zabrinutost zbog nove odluke Vlade Srbije o informisanju tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa i uticaja koji bi mogla da ima na slobodan pristup informacijama.

U saopštenju OEBS-a piše da „ta odluka izgleda da novinarima i medijima isključuje dobijanje informacija o pandemiji iz drugih izvora, sem onih koji su pomenuti u toj odluci“.

Dezir je rekao da je „pristup informacijama od ključnog značaja za medije“ koji u vreme zdravstvene krize „imaju važnu ulogu u pružanju važnih informacija javnosti i u borbi protiv širenja lažnih informacija o pandemiji“.

„Iako u potpunosti razumem potrebu borbe protiv emitovanja lažnih informacija tokom ove zdravstvene krize, zabrinut sam zbog uticaja ove odluke na rad medija i novinara, kao i na njihovu sposobnost da izveštavaju o pandemiji i da objavljuju informacije koje potiču od različitih izvora“, naveo je Dezir.

On je, kako se navodi, „naglasio da bi odluka (Vlade Srbije) mogla negativno da utiče najviše na lokalne medije, uključujući njihov kapacitet da izveštavaju o lokalnim temama povezanim s pandemijom“.

Oricio je naveo da Misija OEBS u Srbiji u potpunosti podržava sve napore vlasti Srbije u borbi protiv koronavirusa, „koji uključuju pružanje pouzdanih informacija građanima tokom pandemije“.

„Kako bi bilo očuvano poverenje, sprečena nervoza ili panika i obezbeđena saradnja građana, ključno je da se dodatno zaštiti slobodan protok informacija sa svih nivoa vlasti, da se očuva pluralizam izvora i puna transparentnost tokom vanrednog stanja“, rekao je Oricio.

Na Severu Kosova informacije u vezi sa virusom korona, odnosno zdravstveni presek daje Krizni štab u Kosovskoj Mitrovici.

Kako nam je juče ujutru rekao epidemiolog dr Aleksandar Antonijević, za kontakte sa medijima zadužen je od sada isključivo opštinski Krizni štab.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.