Vigemark: Ovo se neće samo od sebe rešiti, nedostaje poverenje

Iako ovde postoji prošlost, niko normalan ne bi hteo da se ovakvo vreme vrati unazad. Rešenje nije u tome da se vrati međunarodno vojno ili policijsko prisustvo na Severu ili bilo gde drugo na Kosovu, ili bilo gde u regionu. Ne možete imati različit sistem, paralelan sistem ili kako god želite to da nazovete, čak i ako je s vremena na vreme takva realnost, naročito na severnom Kosovu, ali to dugoročno nije održivo. Ne možete imati dva zakonska sistema različitih nadležnosti na jednoj istoj teritoriji, ovako je delimično opisao situaciju na Severu Lars Gunar Vigemark (Lars-Gunnar Wigemark).

Danas šef EULEX-a, svedok je i raspada bivše Jugoslavije. „Mislim da ste otada prešli dugačak put. Ne možete da zaboravite prošlost, morate da se pozabavite prošlošću ali najbolji način je kroz dijalog“, kaže u untervjuu za KoSSev.

U jeku nove krize sa tablicama, a nakon odluke kosovske vlade da po fazama sprovede (pre)registraciju srpskih tablica na RKS, koja je kulminirala izlaskom Srba iz skoro svih kosovskih institucija na Severu, Vigemark je ove nedelje posetio Severnu Mitrovicu, dok su juče policajci EULEX-a započeli sa pešačkim patrolama na Severu.

U drugom delu opisa situacije, navodi da je ona mirna, ali u bezbednosnom smislu i dalje krhka. U Briselu se naporno radi na pronalaženju hitnog rešenja kojom bi se deeskalirala postojeća napetost, te se Vigemark nada rešenju „što pre nego kasnije“. 

Posetili ste region Severne Mitrovice, kako procenjujete situaciju i koja je bila vaša poruka liderima Srpske liste, a šta su vam oni kazali?

Pre svega situacija je i dalje mirna, ali je u bezbednosnom smislu i dalje krhka, a to je usled toga što sada postoji određeni vakuum nakon ostavki velikog broja Srba iz Kosovske policije. Moja glavna poruka ne samo Srpskoj listi, već i celom Kosovu, ali takođe i međunarodnoj zajednici je ta da svi ostanu mirni, i da ni na koji način ne doprinose tenzijama, da izbegavaju svaku vrstu zapaljive retorike, bilo da ona dolazi od strane političkih vođa ili društvenih mreža i da na jedan drugačiji način se izražavaju. Ovo je osetljiva situacija, tenzije su visoke i mislim da svi treba da učinimo najbolje što možemo da te tenzije i spustimo.

Da li ste posetili policijske stanice u severnim opštinama i šta se trenutno u ovim policijskim stanicama dešava? Ko je unutra?

Sastao sam se sa našim višim savetnicima koji su na dnevnom nivou u kontaktu pre svega sa policijskim stanicama sa Severa i one još uvek rade. U njima rade policajci po smenama, naravno u smanjenom broju. Takođe smo u kontaktu i sa ostale tri policijske stanice u tri ostale severne opštine: Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Takođe, redovno posećujemo policijske stanice, a naše policijske jedinice (EULEX) redovno patroliraju i povećali smo patrole. Dakle, manje više prisutni smo na Severu na dnevnoj bazi i razgovaramo sa policajcima koji su i dalje u policijskim stanicama.

Kada kažete da se u policijskim stanicama nalaze policajci, da li mislite na pripadnike Kosovske policije? Nažalost, moramo da uključimo i etničku komponentu, a to znači da ne mislite na većinu policajaca, a to su Srbi, odnosno da mislite na pripadnike policije nesrpske nacionalnosti, i deo EULEX policajaca. Ili mislite isključivo na kosovsku policiju?

Za nas je važno da radimo sa kosovskom policijom, i nije važno da li su to u pitanju Srbi ili Albanci, jer zvanično je to jedna policijska formacija. Mi ih ni na koji način ne zamenjujemo u poslu koji oni obavljaju, ali s obzirom na to da je toliko Srba dalo ostavke u regionu Sever, onda je vrlo teško da se održi redovan dnevni policijski posao. Ljudi su u Mitrovici gde sam bio u utorak, i uopšte na Severu, u potpunosti svesni ove situacije. Postavili su mi pitanje šta ako dođe do saobraćajne nesreće, ili ako dođe do gradske tuče? (Ne govorim o tuči između pripadnika različitih etničkih zajednica). Šta ako se desi neko krivično delo ili neki veći zločin? Znamo da imamo problem sa kriminalom na Severu, i u pitanju je i dugotrajno postojanje ozbiljnog organizovanog kriminala. Zbog svega toga je važno da se održi red ali i vladavina zakona, jer se sve ovo itekako tiče pravosuđa. Osnovni sud, tužilaštvo, gde takođe imamo savetnike i da vrlo pažljivo pravimo situaciju, i oni su nastavli da rade kao policijske stanice, ali naravno da postoji veliki problem kada je toliko ljudi napustilo ove institucije.

Razlog zašto vas pitam za međuetničku komponentu, je taj što je sa jedne strane većina zaposlenih na Severu napustila policiju i pravosuđe, a sa druge, u ovim sektorima ostala je da radi manjina nesrpske nacionalnosti, za koju takođe pretpostavljam da se sada nalaze u osetljivoj situaciji. Pretpostavljam da su i oni sada zbunjeni i uplašeni s jedne strane, a sa druge imamo većinu koja iz institucija ne kontroliše situaciju. Tako da pretpostavljam da sada imamo još i veće nepoverenje i to sa obe strane, ka onoj drugoj. Kakav je vaš utisak nakon što ste posetili policiju i sudove, kako se oni unutra ponašaju?

Pre svega, koliko sam razumeo, oni pokušavaju da sprovode svoje dnevne aktivnosti što je moguće normalnije sa tako minimalnim prisustvom. Ali naravno sprovoditi policijske istrage ili sudske procese je sada znatno teži posao nego kada imate dovoljno osoblja za te poslove. Naravno, oni sada moraju da rade u dugotrajnijim smenama, u ograničenom broju. Primarno se radi o Albancima, koliko je meni poznato. To nije dugoročno održiva situacija, te svako pokušava da uradi najbolje što može. Zato mislim i da sami građani i lokalna zajednica pitaju šta je to što će sledeće da se dogodi. Neki ljudi s kojima sam ja razgovarao se čak i plaše u vezi sa tim šta bi moglo da se dogodi posebno u delu sa dovođenjem policije iz drugih regiona; da bi moglo doći do još većih tenzija, čak i sukoba.

EULEX je prisutan pre svega u svom preventivnom kapacitetu. Nismo tamo da preuzmemo dužnost Kosovske policije. Radimo s Kosovskom policijom, s njima takođe koordinišemo, koordinišemo i s NATO-m, KFOR-om. Pre oko nedelju dana Kosovska policija je od nas zatražila da povećamo nadgledanje situacija, što smo i uradili. Takođe smo i povećali broj naših jedinica. Ali dugoročno ne možemo da preuzmemo i da zamenimo Kosovsku policiju kakav god etnički sastav ta policija bude održavala što. Policija treba da bude institucija na koju nacionalnost ili politički aspekt ne treba da ima direktnog uticaja. Ali svakako da postoje određeni sporazumi u okviru dijaloga koji se tiču policijske integracije. Mislim da je integracija bivšeg srpskog MUP-a u Kosovsku policiju bila i još uvek jeste jedna od uspešnih priča u okviru dijaloga, ali je sada, sa povlačenjem tolikog broja policajaca ovaj deo ranije uspostavljene strukture od koje su svi imali koristi, podriven.

Kada već spominjete to kao jednu od glavnih uspešnih priča, da li je uspešna priča o policajcima ili sudijama i tužiocima prohujala sa vihorom sada? Ili mislite da će se Srbi pod 1. vratiti u institucije, a pod 2. da li situacija može biti ista kao ranije, tj. da li se isto policijsko i pravosudno osoblje može vratiti na svoja stara radna mesta? Da li je to sa pravne tačke moguće?

Nisam siguran da mogu da vam dam odgovor na ovo pitanje jer je ono vrlo složeno, i to zavisi od kategorije samog osoblja. Svakako oni koji su politički imenovani, kao što je to gradonačelnik ili ministar u vladi, ili poslanik, ili odbornik, da li oni mogu da odstupe od onog zbog čega su dali ostavku? Drugo, šta je sa policajcima u poređenju sa jednim sudijom ili tužiocem? Ono što znam sigurno jeste to da Kosovski sudski savet i dalje nije još uvek prihvatio ostavke nekih ljudi u pravosuđu, koji su ostavke podneli. Lično mislim da se radi o vrlo mudrom potezu, da sačekaju malo i da vide, a takođe postoje i uslovi za one koji daju ostavku. Na primer, ukoliko bi neko želeo da da ostavku u EULEX-u, postoji rok od 30 dana, da najavi a ne samo da išeta na vrata. Tako da je i pitanje ostavke i napuštanja takođe uređeno. Usuđujem se i da kažem i svoje lično mišljenje, a to je da je teško da se brzo zameni skoro 600 lokalnih policajaca na severnom Kosovu. Oni imaju iskustvo, poznaju lokalnu scenu, govore jezikom zajednice, to se odnosi i na srpski i na albanski, dakle minimum je da imate policajca koji može razumno zadovoljavajuće da komunicira na srpskom, zato što je većinska zajednica na Severu srpska. Naravno, ne govorimo samo o Srbima, tu postoji i lokalno albansko stanovništvo i druge nacionalnosti, takođe. Dakle potrebni su kvalifikovani ljudi sa iskustvom, a sada takvih nedostaje u velikom broju.

Naš fokus je da pokušamo da stvorimo minimalan nivo poverenja time što smo fizički prisutni na Severu, situaciju pratimo vrlo pomno. I već smo reagovali u prošlosti u nekim takvim kriznim situacijama kao kad smo pronašli teško povređenog motociklistu koji je dugo ležao u jarku ili pomagali u spašavanju davljenika. Ali ponovo podrctavam, ne možemo da hapsimo nekog ko je počinio krivično delo, nemamo tu nadležnost. Ono što možemo jeste da na poseban zahtev Kosovske policije reagujemo ako drugi subjekat u bezbednosnom lancu. Na tome smo već vežbali sa kosovskom policijom i KFOR-om, pre svega kada je kontrola nereda i to je samo onda kada vladavina zakona izbegne kontroli, ali takav korak ćemo preduzeti jedno ukoliko KP to zatraži od nas.

Koliko je trenutno pripadnika EULEX policije angažovano na severu Kosova, i ima li još nekog povećanja osim 23-člane jedinice karabinjera. Koliki je broj patrola i kakav je dnevi rad EULEX-ovih policajaca u ovim novim okolnostima?

Trenutno imamo oko 135 pripadnika koji rade po smenama, dakle oni nisu angažovani odjednom u ovom broju već rade po smenama, pre svega sprovode mobilne patrole, a od srede smo započeli i sa pešačkim patrolama u Mitrovici i na drugim mestima, kako bismo pokazali da smo prisutni tamo kao policija.

Što se tiče odgovorih u lancu bezbednosti, tu je situacija jasna, dakle glavni odgovorni u lancu bezbednosti jeste Kosovska policija. Mi smo drugi u lancu koji reaguje i do nekog stepena možemo da obezbedimo policijsku podršku Kosovskoj policiji. KFOR je s druge strane vojna sila i oni naravno imaju vojnu policiju, ali se oni ni na koji vojni način ne uključuju u sprovođenje zakona i reda, jer to nije njihov mandat, a naš mandat kao EULEX-a je upravo to. Mi se angažujemo u policijskim poslovima, ali tu za nas postoji ograničenje. Radimo u koordinaciji sa kosovskom policijom, ne možemo da preuzmemo njen posao i da zamenimo Kosovsku policiju. To je već duže vreme regulisano dogovorima i protokolima, a s druge strane mi kao EULEX kroz regulisane protokole vežbamo i sa KFOROM. Ponavljam, oni su vojna organizacija, a mi kao i Kosovska policija smo civilna organizacija. Dakle, međusobno se svi koordinišemo i tu koordinaciju bih ocenio vrlo tesnom. Imamo vrlo različite uloge, i drugi i treći koji su odgovorni u ovom lancu su samo podrška. Što se angažovanja KFOR tiče jasno je kada se oni angažuje ali o tome molim vas razgovarajte s njima.

Kada kažete da tesno koordinišete aktivnosti s prvim odgovornim u lancu, a to je KP, da li svoje aktivnosti koordinišete sa Specijalnom policijom? Šta je bio, a šta je sada vaš savet Kosovskoj policiji i ministarstvu unutrašnjih poslova kada je u pitanju angažovanje specijalne policije na Severu Kosova? Verujem da ste svesni gorućeg problema već duže vreme, i pre kulminacije ove krize, ranije ove godine, ogromnog nezadovoljstva zajednice u severnim opštinama, naročito u Zubinom Potoku i Leposaviću? S jedne strane njihove percepcije prema specijalnim policijskim snagama i novoizgrađenim bazama, a s druge strane nepoverenja od strane prištinskih institucija prema policiji na Severu. Da li ste mogli da predvidite trenutnu krizu na Severu i da li koordinišete sa Specijalnim snagama u onome što one trenutno rade na Severu?

Mi koordinišemo sa policijom kao organizacijom a ne sa pojedinačnim jedinicama u okviru policije. Postoji direktor operacije Kosovske policije koji predstavlja jednu od centralnih figura kao i glavno sedište za operacije u Prištini, ali i operativa u drugim mestima. Gospodin Borelj je ovu sadašnju kratkotrajnu krizu opisao kao najozbilijniju od 2013. i od svih strana zatražio da smanje tenzije i pokažu fleksibilnost, i da potraže rešenje za sva pitanja putem dijaloga. S druge strane pre nešto više od godinu dana videli smo da napetost raste, postavljene su barikade na saobraćajnicama na Severu Kosova, posebno na tzv. zajedničkim prelazima. A onda početkom ove godine bilo je i aktivnosti Kosovske policije u pokušaju da odgovori na krijumčarenje, saobraćaj, organizovani kriminal, koji je realnost na Severu Kosova, ali ne samo i na Severu. On je i realnost u drugim delovima Kosova i regionu kao i celini, zapravo u Evropi imamo organizovani kriminal a to znači krijumčarenje ljudi, cigareta i druge luksuzne robe.

Uloga policije da obezbedi red i sigurnost, spusti tenzije i sebe odbrani, njihovo ponašanje veoma važno i ne smeju da budu deo problema

Da bi odgovorila na ovo, KP je povećala svoje prisustvo i na različite načine je to učinila. Svakako je pitanje za njih to kako rešavaju pitanje organizovanog kriminala, a što se nas tiče mi to pratimo i kada su u pitanju bili neki od napada, pucnjava na Kosovsku policiju – bilo da se radi o regularnim policijskim jedinicama ili specijalnim. Svakako je to neprihvatljivo i ja lično sam po tom pitanju bio vrlo jasan još pre nekoliko meseci. Mislim da Kosovska policija, kao i bilo koja druga policija na to treba da odgovori pokušavajući da s jedne strane, nadam se, spuste tenzije ali i da se s druge strane sebe može da zaštiti ili odbrani ukoliko bi bila napadnuta ili ako bi se pucalo na njih. S druge strane, ponašanje Kosovske policije je veoma važno, to da oni ne postanu deo problema. Oni treba da budu tu da pre svega obezbede sigurnost i bezbednost svim lokalnim građanima u isto vreme dok rade na tome da obezbede vladavinu zakona iz Prištine, kao i u bilo kom drugom delu Kosova.

Da li očekujete od Beograda i Prištine da se do 21. dogovore, makar to bio i samo deo dogovora? Da li se nadate skorom dogovoru kojim će se deeskalirati situacija na terenu? Da li isključujete mogućnost oružanog konflikta u budućnosti?

Ja, kao i svi se nadam odluci pre, nego kasnije, svakako što pre, znamo da je 21. jedan od krajnjih rokova. Postoji mnogo rokova, bilo ih je mnogo i u prošlosti, rokovi koji nisu ispoštovani, sporazumi do kojih se došlo u dijalogu Beograda i Prištine/Kosova i Srbije koji se nizu održali. Ali to nije moja odgovornost već pre svega dve strane – Kosova i Srbije uz posredovanje visokog predstavnika i izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka. Znam da naporno rade, juče je bio sastanak u Briselu, biće još sastanaka.

Da li je Beograd deo dijaloga, jer o tome još uvek nismo ništa čuli?

To treba da pitate ljude koji su zaduženi za dijalog ali potrebne su dve strane za dijalog. Možda razgovaraju sa jednom stranom prvo a onda sa drugom. Uz koordinaciju sa svim stranama.

Ovo se neće samo od sebe rešiti, nedostaje poverenje

„Da citiram visokog predstavnika ponovo, u ozbiljnijoj smo situaciji sada nego prethodnih godina i niko to ne treba da shvata olako. Niko ne treba da veruje da će se ovo tek tako od sebe rešiti. Moj utisak nakon što sam samo jedan dan bio juče u Mitrovici, iako sam mnogo puta išao u Mitrovicu, a i Vi i ja smo o tome u nekoliko prilika u prošlosti razgovarali, da postoji povećana tenzija već neko vreme. Mislim da sada postoji nedostatak poverenja, to je možda i najvažniji element koji nedostaje – poverenje i to poverenje na različitim nivoima. EU i svi oni koji podržavaju dijalog voleli bi da vide ovde mir i ako je moguće pomirenje u ovom delu zapadnog Balkana, voleli bismo da vidimo da se povrati poverenje. Kada se naruši poverenje, to je već recept za konflikt“.

Nije u potpunosti tamna slika

Čuo sam neke komentare juče u Mitrovici da ljudi nemaju poverenje, a u isto vreme su uplašeni, vide da nema lokalne policije a već vide i neke druge elemente institucija koje ne funkcionišu na način na koji bi trebalo da funkcionišu. Iako ima ljudi koji rade i u policiji i u sudovima i na drugim mestima, na primer, pritvorni centar u Mitrovici i dalje funkcioniše, ljudi koji rade tamo, bez obzira na nacionalnost su i dalje tamo, protivpožarna brigada u Mitrovici i drugim mestima još uvek rade, nije na njih uticao bojkot i istupanje i mislim da će tako ostati. Tako da nije u potpunosti tamna slika i hteo bih da naglasim da i dalje većina je onih koji ne žele da situacija eskalira i dođe do fizičkog konflikta gde može doći do ozbiljnog povređivanja.

Čuo sam ljude u Mitrovici, ali i neke ovde u Prištini da moraju da razgovaraju više jedni sa drugima. I sam ne vidim toliko dijaloga ni u samom civilnom društvu, između onih koji žive na severnom Kosovu i ostatku Kosova. Razgovarao sam sa nekoliko istaknutih civilnih predstavnika i oni se osećaju da nemaju više toliko sagovornika u ostalim delovima Kosova i da sve je postalo politizovano i etno-centrično.

Mislim da politički lideri na svim stranama treba da uzmu to u razmatranje i da budu odgovorni da dugoročno razmisle kako da to reše i to u okviru vladavine zakona gde su svi jednaki bez izuzetaka, bez obzira na svoje poreklo, poziciju; da postoji jedan sistem i da građani gde god da žive mogu da očekuju makar minimum bezbednosti. Bez toga sve ostalo je sekundarno, bilo zdravstvena zaštita, obrazovanje itd. Ako ne možete da održite sigurnost i bezbednost a ljudi osećaju da se prema njima postupa nejednako, policija mora da bude tu da ih štiti a ne da ih zastrašuje zato mi pokušavamo da to uradimo i budemo što je moguće prisutniji. Pokušavamo da nikoga ne zastrašimo ali ne možemo da rešimo pitanja koja ističu ove tenzije, već to može samo kroz dijalog na svim nivoima.

Jedan od istaknutih civilnih aktivista je ranije ove nedelje bio loš primer sa svojim iskustvom sa nekim od policijskih trupa, ali to je sada posebno pitanje i ceo je slučaj opod istragom, uključujući i reakciju kosovskog ministra unutrašnjih poslova i inspektorata kojem je naložio istragu. Nadajmo se da će se istraga ispravno okončati i da nećemo viđati više ovakve slučajeve da se događaju. Hvala što ste govorili za KoSSev i nadam se da neće doći do dalje eskalacije u vreme kada budemo objavili ovaj intervju.

Autor intervjua: Tatjana Lazarević