Vidovdan sa Gazimestana – „Svi se Srbi za svetinje bore“

Vest je ažurirana

15:30 –  Sagovornici: „Naši najstariji ostavili ovde živote, na nama je da to čuvamo“

Svi sagovornici sa kojima smo danas razgovarali na Gazimestanu jedinstveni su u tome da ovim dolaskom poštuju tradiciju i poštuju Srbiju, da se radi o jedinstvenom i neopisivom osećaju povratka korenima.

Aleksandar iz sela Plemetina u opštini Obilić svake godine je na Gazimestanu. Kaže, to radi kako ne bi izgubio tradiciju i time pokazuje da „poštuje Srbiju“.

„Mada ove godine je mnogo manji broj ljudi došao“, kazao je.

Zorica Tomić iz Kosova Polja, kada god joj se ukaže prilika, dolazi na Gazimestan. „Ovo je veliki dan“, kazala je.

Za razliku od prepodnevnih časova prilikom dolaska na Gazimestan, kada je prisustvo policije bilo malobrojnije i u ređim patrolama, po završetku, i napuštanju Gazimestana, bilo je vidljivije. Takođe, na putu ka Gazimestanu iz pravca Severa Kosova, policija na putu nije bila vidljiva. Po završetku parastosa i odlasku sa Gazimestana na svakih stotinjak metara uz magistralni put stajao je po jedan policajac.

Na samom Gazimestanu nije bilo vidljivih incidenata, što su nam u neformalnom razgovoru potvrdili i policajci na terenu.

Međutim, kako javlja RTV Kim nakon parastosa, privedena su dvojica mladića koji su se, kako ovaj medij javlja, „pokoškali sa policajcima zbog nošenja srpske zastave“.

Na Gazimestanu bilo je više njih koji su nosili srpske zastave, i to pored policije, koja nije reagovala.

21-godišnji Nikola Dadić iz Alibunara, prvi put je na Kosovu. Došao je kako bi video kako izgleda proslava na Gazimenstanu.

„Prvi put sam na Kosovu i na Gazimestanu. Prezadovoljan sam. Gazimestan i Vidovdan predstavlja sveto mesto na kojem su naši najstariji ostavili nama svoje živote i na nama je to da svake godine obilazimo i da ne zaboravimo na njih“.

Nikola se nada da će i sledeće godine doći.

„Ovo je prelepo da se vidi, da se osetimo da smo Srbi i da postojimo i da dalje trajemo i da se oseti ljubav prema našoj svetinji i prema našoj otadžbini. Zato što je narod koji se borio za nas, zaslužio ovo i zato što smo mi kao narod zaslužili da budemo ovde“, kazala je Jovana Andrić iz Prilužja koja svake godine dolazi na Gazimestan.

Iako mlada, dolazak na Gazimestan je za Jovanu postala tradicija i ne namerava sa istom i da prestane.

Na Gazimestanu su bili i članovi hora Nikolaj Žički iz Čačka koji su prethodno pevali jutros u Gračanici na liturgiji. I oni su sa nama podelili da su im „utisci prelepi“.

 Kakva je bila atmosfera danas na Gazimestanu pogledajte u video klipovima ispod.

 

14:30 – Vladika Teodosije: 631. Vidovdan, na strašnom mestu stojimo

Parastos kosovskim junacima na Gazimestanu je služio vladika raško – prizrenski Teodosije, uz sasluženje umirovljenog episkopa zahumsko – hercegovačkog Atanasija, sveštenstva i monaštva Eparhije raško – prizrenske.

„631. Vidovdan, posle Kosovske bitke. Na strašnom mestu stojimo i na svetom“, kazao je vladika, upoređujući Lazarov i Mojsijev zavet, a potom i zavete Svetog Nemanje i Svetog Save.

„On je krvlju svojom zapečatio zavet Hristov sa nama“, dodao je govoreći o tome šta predstavlja Lazarev zavet.

Ako su Jevreji označeni kao izabrani starozavetni narod“, naveo je dalje vladika, „Srbi su sa ostalim narodima koji su u hrišćanskoj veri – novozavetni narod“.

„Sa tim nosimo odgovornost da sledimo zavet Sv. kneza Lazara koji je život svoj upravo ovde uložio za Hrista, za veru, za otačastvo, za ovo naše sveto Kosovo i Metohiju“.

Ostajući na Kosovu i čuvajući crkve i manastire potvrđuje se upravo taj zavet, zbog čega, iako u znatno manjem broju, Srbi su na Vidovdan zahvalni što na Kosovu traju, objasnio je.

„Ima mnogo onih koji bi želeli da ne budemo na ovim prostorima ali nećemo se dati, nećemo se predati i istrajaćemo, ne toliko svojom silama i snagom, koliko božjom silom i našom verom“, kazao je vladika.

„Tamo je malo stado ali nije beznačajno pred Bogom“.

12:38 – Pristižu posetioci, policija reguliše saobraćaj, obavezno nošenje maski

Nakon jutrošnje liturgije u Gračanici za Vidovdan, na Gazimestan pristižu posetioci i vernici kako bi prisustvovali parastosu kosovskim junacima. Ovogodišnji Vidovdan proslavlja se uz primenu mera u borbi protiv koronavirusa. Eparhija Raško – prizrenska zamolila je vernike da izbegavaju transparente i političke simbole, kao i zastave, već da eventualno, ako žele, ponesu od kuće ikonu svog svetitelja.

Prisutni su vladika raško – prizrenski Teodosije, umirovljeni hercegovačko – zahumski Atanasije, iguman manastira Draganac otac Ilarion, dečanski monasi i sveštenstvo. 

Ovogodišnjem obeležavanju Vidovdana na Gazimestanu, međutim, nisu prisustvovali zvaničnici iz Beograda i politički predstavnici iz srpske zajednice na Kosovu.

Posetioci od ranih prepodnevnih sati uveliko pristižu.

VIdovdan Gazimestan 2020

Na magistralnom putu pre skretanja za Gazimestan, nekoliko patrola Kosovske policije, u ekipama od po dva člana, na skuterima i motorima regulišu saobraćaj za one koji su se uputili ka spomeniku kosovskim junacima. Na samoj stazi ka spomeniku gde pristižu vozila, policajci su raspoređeni uz obe strane puta i organizuju parkiranje.

Na samom ulazu u kompleks spomenika, dolazak nije dozvoljen bez nošenja zaštitnih maski.

VIdovdan Gazimestan 2020
Foto: KoSSev

Na Gazimestanu je okupljen veći broj ljudi, mada u manjem broju nego prošle godine. Pristižu autobusi i kombiji sa poklonicima, a do sada najveći broj pristiglih autobusa sa beogradskim tablicama. 

Foto: KoSSev

Istoričar Miloš Ković je na Gazimestanu. Na Kosovo je stigao juče u pratnji člana Beogradskog sindikata Feđe Dimovića.

Miloš Ković
FOTO: KoSSev

Ković navodi da je sa njima krenuo i poznati srpski glumac Viktor Savić koji je trebalo da na Gazimestanu kazuje stihove. Međutim, kako Ković kaže, nije mu dozvoljeno da uđe zbog putnih isprava.

Ković je naglasio da je ovde i kao predstavnik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.

„U ovom trenutku centralna Srbija je zemlja koja čeka, koja se nada. Dakle mi sada čekamo, da naše vlasti odluče kom će se carstvu privoleti, hoće li se razgraničavati i li će se opredeliti za nas ili sve vas, ili da li će se opredeliti za lažna obećanja ili za nešto što je budućnost naše dece“ naglašava Ković.

Retorički postavlja pitanje da li naša deca žive samo u Beogradu i Aranđelovcu ili žive i u Orahovcu, Velikoj Hoči i u Kosovskoj Mitrovici.

Ković je istakao da se nada da vlasti u Srbiji „neće gurati sa tim razgraničenjem, dakle nikakvo razgraničenje, mirna reintegracija Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije, zagarantovanjem svih građanskih prava bez obzira na etničko poreklo“.

O kompromisu sa Albancima Ković kaže da moramo da iznova učimo da živimo zajedno.

„Balkan balkanskim narodima, to je naša budućnost“ zaključio je Ković.

Detaljnije o tome šta je sve Ković rekao za naš portal čitajte u posebnoj vesti.

Okupljeni nose zastave srednjovekovne Srbije, zastave sa natpisom „Srpska Sparta“, i pevaju se patriotske pesme, pale baklje i uzvikuju Ne damo svetinje i Srbija. Nose se i srpske zastave, ikone i majice i manje je nacionalnih simbola nego prošle godine. Veća grupa razvila je veliki transparent na kome piše „Preko Kosmeta do Crne Gore, svi se Srbi za svetinje bore“. Među okupljenima ima navijačkih grupa.

VIdovdan Gazimestan 2020
Foto: KoSSev

Kako je prethodno saopšteno iz ERP, a potom i iz Kosovske policije, prisutni su u obavezi da nose zaštitne maske i rukavice i da održavaju distancu, tako da prethodno i u porti i oko spomenika na Gazimestanu razmak između prisutnih bude najmanje jedan i po metar.

Parastos na Gazimestanu pratite uživo na KoSSev portalu.

28. jun u srpskoj istoriji:

Pored epske Kosovske bitke, više je drugih ključnih događaja po srpski narod i državu, u starijoj, ali i novijoj istoriji koji su se odigrali na 28. jun. Evo kako je list Nedeljnik izlistao ove događaje:

1389. Simbolični kraj moćne srednjovekovne srpske države

1878. Započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu – simboličan kraj borbe za nezavisnost

1914. Franc Ferdinand ubijen u Sarajevu – kraj epohe Kraljevine Srbije

1919. Završena Versajska mirovna konferencije – početak epohe Jugoslavije

1921. Donesen prvi ustav ujedinjene jugoslovenske države

1948. Donesena Rezolucija Informbiroa – početak epohe titoizma

1989. Miting na Gazimestanu – početak Miloševićeve epohe

1990. Ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj – početak rata koji će nas pratiti kroz celu prvu polovinu 21. veka

2001. Slobodan Milošević izručen Hagu – simboličan kraj Miloševićeve epohe i početak petooktobarske epohe

2012. Naprednjaci i socijalisti formirali Vladu – kraj petooktobarske epohe

2013. (Do)čekali smo datum za evropske pregovore

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.