Skupština Kosova ratifikovala je u četvrtak sporazum o davanju u zakup Danskoj zatvora u gradu na jugu Kosova – Gnjilanu, u kojem se očekuje da će kaznu služiti oko 300 danskih zatvorenika.
Skupština je na sednici po ubrzanoj proceduri usvojila Nacrt zakona o sporazumu sa Danskom sa 86 glasova za, sedam protiv i bez uzdržanih. Prethodno je Vlada Kosova usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji ugovora između Kosova i Danske koji predviđa korištenje kazneno-popravne ustanove u Gnjilanu za izvršenje kazni danskih državljana za šta će Danska izdvojiti 200 miliona evra.
Ministri pravosuđa Kosova i Danske potpisali su sporazum 2022. u Kopenhagenu, nakon što je u decembru 2021. godine potpisano pismo namere za transfer 300 zatvorenika iz Danske u Gnjilane.
Prema Ugovoru, Danska neće slati na Kosovo zatvorenike osuđene za terorističke akte, ratne zločine i zatvorenike s dijagnostikovanim ozbiljnim mentalnim poremećajima koji zahtevaju medicinsku njegu izvan zatvora. U ugovoru je propisano da se kazna izdržava prema danskim pravilima i u skladu s međunarodnim obavezama Danske. Zatvorenici će stoga kaznu služiti po uslovima koji uglavnom odgovaraju uslovima u zatvorima u Danskoj.
Danska je ranije objavila da su njihovi zatvorski kapaciteti 100 posto popunjeni, jer je broj zatvorenika porastao za gotovo 20 posto od 2015. godine.
Ovakva odluka Danske izazvala je reakcije i protivljenja niza organizacija za ljudska prava i pravnih stručnjaka koji smatraju da nije moguće na Kosovu ispoštovati i sprovesti zakone kakvi se primjenjuju u Danskoj, piše Al Džazira.
UN-ov Komitet protiv mučenja (CAT) u decembru prošle godine procenio je planove danske vlade da prebaci 300 zatvorenika u zatvor u Gnjilanu, zbog nedostatka sredstava u danskim zatvorima. Izveštaj odražava zabrinutost komiteta zbog mogućih kršenja ljudskih prava i savetuje dansku vladu da otkaže svoje planove.
Da li se Danska pridržava Konvencije o zabrani mučenja?
CAT prati da li se pridržavaju zemlje poput Danske Konvencije o zabrani mučenja. U izveštaju se navodi kako država treba osigurati da se svim pritvorenim osobama od početka pritvora osiguraju sve temeljne zakonske garancije, kako u zakonu, tako i u praksi. To uključuje pravo na advokata sa zagarantiranom poverljivošću tokom privatnih sastanaka, uključujući pristup besplatnoj pravnoj pomoći. Takođe uključuje pravo na sveobuhvatne informacije o njihovim pravima, razlozima hapšenja i svim optužbama protiv njih, na jeziku koji razumiju i na pristupačan način.
To podrazumeva i pravo da se odmah nakon hapšenja mogu obratiti srodniku ili drugoj osobi po ličnom izboru u vezi s lišenjem slobode. U slučajevima kada je ovo pravo ograničeno iz legitimnih razloga povezanih s istragom koja je u toku, takva bi ograničenja trebala biti utvrđena zakonom, vremenski ograničena s određenim maksimalnim trajanjem i podložna sudskoj reviziji i nezavisnom odobrenju nadređenog službenika.
Komitet je u izveštaju izrazio zabrinutost zbog potencijalnih posledica koje bi transfer mogao imati na pristup zatvorenika zdravstvenoj nezi i posete porodica. Iako je država najavila da će iznajmljeni zatvorski objekti podlegati danskom zakonu, još uvek postoji rizik od potencijalnih dela mučenja ili zlostavljanja od strane zatvorskog osoblja.
Postoji neizvesnost o tome kako će se nasilje počinjeno ove prirode istraživati i kako će se to nadzirati. Komitet takođe izražava zabrinutost zbog potencijalno diskriminatorne prirode ovog režima, od kojeg se navodno očekuje da razlikuje tretman zatvorenika na temelju nacionalnosti i porodične situacije.
Izveštaj zaključuje da bi se danska država trebala suzdržati od iznajmljivanja zatvorskih objekata na Kosovu i osigurati da osobe lišene slobode ne budu diskriminisane zbog svoje nacionalnosti ili porodične situacije.
Država takođe treba da osigura svim zatvorenicima pristup zdravstvenoj zaštiti i učinkovitim žalbama pod jednakim uslovima. Istodobno se ne smeju nametati nerazumna ili diskriminišuća ograničenja na njihovo pravo na održavanje porodičnih veza tokom boravka u zatvoru.
Zabrinutost za ljudska prava
Kao jedan od razloga protivljenju slanja zatvorenika iz Danske na Kosovo organizacije iz Danske i sveta navode taj što Kosovo nije članica UN-a i Saveta Evrope i stoga nije vezano međunarodnim pravom prema UN-ovoj Konvenciji o zabrani mučenja ili Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Iz Svetske organizacije protiv mučenja takođe su žestoko kritikovali ovaj sporazum.
“Danska je ključni igrač na međunarodnom nivou kada je reč o vođenju borbe za ljudska prava i temeljno pravo na zaštitu. Imaju priliku da daju dobar primer ostatku sveta, ali upravo sada vode se najgorim primerom”, kaže Helena Sola Martin, politička savetnica u organizaciji.
“Iluzorno je misliti da možete sprovesti ovaj projekat bez kršenja međunarodnih obaveza Danske. To jednostavno nije moguće. Ne možete osigurati da se zatvor vodi od A do Š prema danskim standardima. Pogotovo ne kada se Danska odrekne dela svoje jurisdikcije na Kosovu”, kaže Sola Martin.
Ističe kako su to pojedinci osuđeni prema danskom zakonu koji svoju kaznu moraju služiti prema danskim pravilima na danskom tlu. Kada odlučite da ih pošaljete, Danska u praksi pokušava da prekrši svoje međunarodne obaveze.
Institut za ljudska prava i dostojanstvo doveo je u pitanje kako će se šema sprovoditi u praksi “pod istim uslovima kao u danskom zatvoru” i u skladu s međunarodnim obavezama Danske.
Kazneno-popravna služba Danske je pre potpisa ugovora posetila zatvor u Gnjilanu i utvrdila da, između ostalog, ima buđi, da voda za piće toliko miriše na hlor da većina zatvorenika pije flaširanu vodu, te da zatvor uopšteno ima znakove neodržavanja.
Takođe, prema Kaznenoj službi, preduslov je da se, među ostalim, osnuju kuhinje u kojima bi zatvorenici mogli kuvati, te zgrade za odmor i rad, kako bi uslovi bili sličniji danskim zatvorima. Stoga zatvor mora biti podvrgnut opsežnoj obnovi pre nego što bude spreman za smeštaj danskih zatvorenika.
Prema prvobitnom planu, prvi zatvorenici osuđeni na deportaciju trebao je da počnu da izdržavaju kaznu na Kosovu početkom 2023. godine. Danski ministar pravosuđa Peter Humelgard u februaru prošle godine izjavio je da je taj plan odložen za otprilike dve godine.
“Može biti potpuno spreman u roku od 21 do 26 meseci, nakon čega se tamo mogu useliti prvi zatvorenici”, objasnio je.
U Amnesty Internationalu u Norveškoj, Gerald Kador Folkvord takođe smatra da je teško videti kako će Danska moći da ispuni svoje međunarodne obaveze na Kosovu.
On je politički savetnik u norveškom ogranku Amnesty-ja i pratio je proces kada je Norveška pre nekoliko godina iznajmljivala zatvorske prostore u Holandiji. Aranžman je na kraju dobio kritike jer je norveškim vlastima bilo teško da zadrže odgovornost u holandskom zatvoru.
Gerald Kador Folkvord ističe da je primarni razlog zašto se mislilo da deluje jer su obe zemlje bile u obavezi da poštuju ljudska prava, dok je kultura zatvorskog sistema u Holandiji i Norveškoj bila vrlo slična. Ovde je drugačija situacija na Kosovu, jer oni nisu vezani Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
“Kada Kosovo nije obavezno da se pridržava evropskih konvencija o ljudskim pravima, postoji opasnost da standard bude niži za zatvorenike na Kosovu. Zbog toga je teško videti kako to sprovesti bez kršenja prava”, kaže.
Iako Danska nema jurisdikciju u svim područjima, vlada je branila dogovor koji je Kosovo poduzelo u sporazumu o ispunjavanju međunarodnih obaveza Danske, čak i kada su zatvorenici izvan danske jurisdikcije.
“Svrha velikog i komplikovanog predloga zakona koji smo izneli je da moramo osigurati da prava i dužnosti zatvorenika tokom izdržavanja kazne u osnovi odgovaraju onima koje imaju zatvorenici osuđeni na deportaciju u zatvorima u Danskoj”, kazao je ranije bivši ministar pravosuđa Matias Tesfaje.
Strah od zloupotreba zakona
Prema sadašnjoj i prethodnoj vladi, zatvor na Kosovu trebao bi da se koristi isljučivo za zatvorenike osuđene na deportaciju. No, zakon tako dopušta širu upotrebu zatvora, koji je nekoliko organizacija i političara od početka kritikovalo – da je na rubu kršenja ljudskih prava.
“Nije odlučeno da to mogu biti samo oni koji su osuđeni na deportaciju. Mogu biti i svi drugi. Neće biti protivno ni zakonu, ni primedbama ni ugovoru da se neki drugi prebace”, kaže Peter Vedel Kesing, profesor međunarodnog prava i viši naučni saradnik na Institutu za ljudska prava, za danski nezavisni portal Altinget.
Eva Smit, profesorica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kopenhagenu, dodaje kako je zabrinjavajuće što se, prema tekstu ministra i izrađivača sporazuma, na Kosovo mogu smestiti i osobe koje nisu osuđene na deportaciju iz zemalja koje nisu članice EU.
Luiz Haleskov, profesorica javnog prava na Univerzitetu Aarhus, u osnovi deli ocenu da je zakonski moguće poslati i danske državljane na Kosovo. Uz opštu formulaciju zakona, ona se poziva na činjenicu da je zatvorenik jednostavno definiran u ugovoru kao odrasla osoba koja je osuđena na dansku zatvorsku kaznu.
“Drugim rečima, domaći propisi nisu ograničeni na osobe osuđene na deportaciju, a tekst može uključivati i druge osobe osuđene na dansku zatvorsku kaznu koje nisu osuđene na deportaciju. Daleko je teže sa apsolutnom sigurnošću odgovoriti hoće li zakon u praksi omogućiti danskim državljanima da kaznu služe na Kosovu“, kazala je Haleskov za Altinget.
Prema Institutu za ljudska prava, ključno je da zatvorenici ne pretrpe gubitak prava transferom na Kosovo.
“Jedno od vrlo velikih pitanja koje postavlja ovaj predlog jest hoće li danske vlasti i dalje imati odgovornost za ljudska prava za zatvorenike, čak i ako nisu na danskom tlu”, kaže Luiz Holk, direktorica Instituta.
“Inače bismo mogli doći u situaciju da zatvorski službenik s Kosova tuče zatvorenika ili zatvorenika podvrgava mučenju, a da zatvorenik nije zaštićen ljudskim pravima i da može da se žali, na primer, Evropskom sudu za ljudska prava, jer Kosovo nije vezano ljudskim pravima. U praksi će to značiti da zatvorenici rizikuju gubitak svojih prava na letu za Kosovo, osim ako vlasti ne osiguraju da budu zaštićeni obavezama danske države u pogledu ljudskih prava”, ističe Holk.
Amnesty International je pozvao da budući sporazumi između Danske i Kosova jasno stave do znanja da će zatvorenici biti pod danskom jurisdikcijom u svakom trenutku i na svakom mestu.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
