Veritas Global: Dijalog se nastavlja, ali da li sve to ima smisla?

Ukoliko ne može da se poboljša dinamika pregovora, postoji rizik da će dijalogu u 2022. godini biti isti kao tokom 2021. – bez opipljivih rezultata, poručuju iz Veritas Global-a.

Ova švajcarska kompanija sa sedištem u Ženevi objavila je juče izveštaj pod nazivom „Visok rizik od eskalacije sukoba u 2022. godini u istočnoj Evropi, ali i mogućnost da se osigura stabilnost“.

Veritas Global bavi se pružanjem savetodavnih usluga u oblasti ekonomije i strategije širom sveta, specijalizovana je za klimatske promene, ekonomiju i međunarodne sukobe.

Izveštaj se bavi Istočnom Evropom, odnosom Rusije i SAD, kao i Rusije i Ukrajine, pandemijom korona virusa, te njenim uticajem na region, tj. na ekonomsku situaciju. Deo izveštaja posvećen je odnosu Beograda i Prištine, odnosno stavovima ove kompanije povodom dosadašnjih razgovora koji se vodi u Briselu, kao i budućih.

U izveštaju se konstatuje da Beograd formalno smatra Kosovo delom svoje teritorije i da „aktivno promoviše politiku delegitimizacije prištinskih vlasti na međunarodnom nivou“.

Uz podsećanje da je dijalog pokrenut uz pomoć EU 2013. godine s ciljem normalizacije odnosa, Veritas Global konstatuje da je normalizacija odnosa upravo jedan od uslova za potencijalno članstvo Srbije u EU.

Međutim, Vertas Global navodi da će izazov i u 2022. godini ostati „okruženje spolja“, ali i da bi pokretanje pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom moglo da utiče pozitivno na sam tok dijaloga u Briselu.

„Izgledi za članstvo u EU su glavni podsticaj za Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom. Nedostatak napretka u formalnom pokretanju pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, a donekle i Albanijom, stvorio je na Zapadnom Balkanu percepciju da je apetit zemalja članica EU za daljim proširenjem poremećen. Pokretanje pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU 2022. moglo bi da stvori pozitivne prelive u dijalogu Beograda i Prištine koji olakšava EU. Takođe, na regionalnom nivou, rastuća etnička konfrontacija u Bosni stvara rizik kada je u pitanju stabilnost regiona“, navodi se.

Veritas Global sa druge strane ističe da na lokalnom nivou ima prostora za optimizam, međutim, samo ukoliko dođe do poboljšanja dinamike dijaloga.

„Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU nastavljen je 2021. godine, ali nije dao opipljive rezultate. Ukoliko dinamika pregovora ne može da se poboljša, postoji rizik da će isto da se dogodi i 2022“, piše dalje u izveštaju.

Konstatuju i to da je nedovoljno iskorišćeno sredstvo za poboljšanje dinamike pregovora zapravo upotreba privredne analize. Njom bi se strane u dijalogu bolje informisale o koristima ali i ceni pitanja o kojima se raspravlja:

„na primer – procena ekonomske cene nesprovođenja odluke Ustavnog suda Kosova o manastiru Visoki Dečani ili privrednih koristi od blagovremenog uspostavljanja Zajednice srpskih opština“, poručuju.

Štaviše, u izveštaju se navodi da bi jasno artikulisanje toga kako rezultati dijaloga mogu dovesti do boljeg korišćenja podrške koja je dostupna kroz Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan moglo pomoći u postizanju boljih ishoda pregovora.

U praksi je dijalog na političkom nivou u ćorsokaku, kako ga već duže vreme opisuju stručnjaci. Trenutno visoki pregovarači na političkom nivou su predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti, koji su se do sada svega dva puta sastali – prvo 15. juna, pa potom i 19. jula.

Evropski posrednik za dijalog Miroslav Lajčak nije uspeo već duže od pola godine da zakaže novi susret. U međuvremenu kao posrednici za dijalog u okviru šire funkcije su se pojavili i Gabrijel Eskobar u ime SAD, te Stjuart Pič u ime Velike Britanije.

Sledeće nedelje se očekuju posete upravo Eskobara i Lajčaka regionu.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.