Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije

 

Foto: RTK2

Saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda izjavio je za RTK2 da česte posete međunarodnih zvaničnika Beogradu i Prištini imaju za cilj da podstaknu nastavak dijaloga koji će voditi ka pronalaženju rešenja, obostrano prihvatljivog, a koje mora biti verifikovano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Odgovor na pitanje kakvo će biti pitanje rešenja Kosova, saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda, ocenjuje da treba da daju izabrani predstavnici naroda obe strane, s tim da bilo koje rešenje treba da obuhvati sva goruća pitanja.

Prema rečima Vejvode, tokom nedavnih poseta američkih i nemačkih zvaničnika Beogradu i Prištini, pokazano je da postoji interes da se Kosovo kao nerešeno pitanje u Evropi – i reši.

“Bili smo u Evropi u kojoj je rečeno da više nikad rata neće biti a mi smo se sunovratili u taj rat i sada želimo da se pridružimo tom mirovnim projektu zato što želimo da učinimo osnovu mira u ovom regionu stabilnom. U tom pogledu su svi osetili da postoji jedan zreli trenutak, iskazana volja sa obe strane da se želi jedan dogovor”, kaže Vejvoda.

Vejvoda kaže da iako postoji volja da se postigne dogovor, njegov sadržaj nije poznat, ali da bi bilo dobro da se o tome nešto sazna. Ipak, po njegovim rečima, slične situacije u svetu su rešavane iza zatvorenih vrata.

“Pomenite bilo koji istorijski presedan, videćete da je to pre svega rešavano mirno, često i bez znanja drugih, da bi se izašlo sa nekakvim rešenjima i u tom pogledu mislim da svi ovi koji dolaze, žele da podstaknu nastavak dijaloga i da se nađe jedno rešenje koje mora da bude verifikovano u SB UN od pet stalnih članova, o čemu je i Federika Mogerini govorila”, ističe Vejvoda.

Kako ističe, dve strane se zbog pitanja taksi i platforme za dijalog nalaze u pat poziciji. Ali, dodaje da dijalog koji je počeo još 2011. godine traje jako dugo dok obe strane stoje u mestu zbog nerešenog pitanja.

“Nije dobro ni za jednu, ni za drugu stranu to da imamo nerešenu situaciju, u vreme kad svet brzim korakom ide u velike promene – mi stojimo zato što nismo rešili ijedno pitanje”, smatra Vejvoda i dodaje da je “teško reći kada će sve ponovo da počne”.

Prema njegovoj oceni, normalizacija treba da bude u interesu građana koji žive na Kosovu i u Srbiji, a da je najgora trenutna neizvesnost, kao i zamrznuti sukob.

Ali kako on vidi za sada najglasniji predlog o korekciji granice?

“Kada Sjedinjene Američke Države kažu da nema crvenih linija u postizanju dogovora i kada kažu dođite pred nas sa nekakvim dogovorom pa ćemo mi to pogledati, a kad to kažu – to znači Savet bezbednosti, Evropska unija će to pogledati, mora da bude nečeg što je prihvatljivo po međunarodnim pravnim normama, po bezbednost građana, da se daju jemstva za mir i sigurnost”, kaže Vejvoda.

On podseća i da u Helsinškom ugovoru iz 1975. piše da ako se dve strane dogovore o bilo kakvom rešenju, to mora da bude prihvatljivo; dok, kako naglašava, neprihvatljivo je ako rešenje nameću jedna ili druga strana, ili spoljni faktor.

“Ja tu ne bih ograničavao i zato je teško nama sa strane reći o čemu se radi i u kom pravcu to ide. Izgleda da je sve to stalo i vrlo lako može da se dogodi, a mislim da to ne bi bilo dobro, da to sada ostane nerešeno za sledećih 10-20 godina”, kaže Vejvoda.

Smatra da je teško reći kada će dijalog ponovo početi, ali da je “najvažnije da Beograd i Priština iskažu političku volju da krenu napred”.

“Odgovor moraju da daju izabrani legitimni predstavnici te dve strane koji shvataju da to mora da bude jedan obuhvatan dogovor koji će sva pitanja svojine, energetike, Trepče i pre svega bezbednosti ljudi, položaja Srpske pravoslavne crkve, da umire ljude da će dan posle dogovora, ako ga bude, biti jedan miran život u kome će biti razumevanja i smirivanja situacije”, rekao je Vejvoda.

Vejvoda je podsetio na to da u vreme kada je bio savetnik pokojnog predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, on je tada govorio da Srbija mora što pre da reši pitanje Kosova i Haškog tribunala.

“Haški tribunal smo ostavili iza sebe, kosovsko pitanje nismo. Zašto je to govorio – zato što to osujećuje dalji demokratski razvoj i Srbije i regiona zbog Srbije, koja je ipak najveća zemlja u ovom našem mini regionu”, istakao je Vejvoda.

Prema njegovim rečima, građanska društva i građani treba da podstiču izabrane predstavnike da dođu do rešenja.

“Da li će oni smoći snage, da li je ta takozvana zrela situacija sada postala opet nezrela i da li ćemo živeti još 10 godina u nerešenom pitanju, to je potpuno otvoreno pitanje danas”, navodi Vejvoda.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.