Godinama gotovo nevidljiv u kosovskoj raspravi o Specijalizovanim većima, dok je izveštaj Dika Martija postajao glavna meta osporavanja čitavog procesa, Klint Vilijamson se u dva dana ‘vraća’ polako u kosovsku javnost. Juče ga je, posle višegodišnjeg insistiranja na njegovom „izveštaju“, ponovo otvorio advokat Tom Gaši. Danas sam nekadašnji glavni tužilac Specijalnog istražnog tima EU govori o presudi Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju: četvorica su bila predmet njegove istrage, nalazi iz 2014. „u velikoj meri“ prate ono što je utvrdio sud, a da je ostao uključen – kaže da bi verovatno stigao i do istog zaključka o udruženom zločinačkom poduhvatu.
Klint Vilijamson nije iznenađen presudom Specijalizovanih veća od 16. septembra.
Američki tužilac koji je od 2011. do 2014. vodio Specijalni istražni tim Evropske unije – SITF, formiran upravo da krivično istraži navode iz izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija, u današnjem intervjuu za BIRN govori i o tome kako je kosovska javnost dočekala presudu.
„Ne mislim da su vlasti na Kosovu, niti oni koji ovo komentarišu, uložili mnogo napora da kod ljudi stvore očekivanje da bi ishod mogao biti nešto drugačiji od tog jednog narativa – da će ovi ljudi biti oslobođeni optužbi i pušteni na slobodu“, rekao je Vilijamson.
Preliminarni nalazi njegovog tima iz 2014, kaže, „u velikoj meri pratili“ su ono što je dvanaest godina kasnije utvrdilo Pretresno veće.
„Utvrđivali smo da je bilo više slučajeva nečovečnog postupanja, mučenja i ubistava usmerenih prema etničkim manjinama na Kosovu, kao i prema kosovskim Albancima koji su bili politički protivnici OVK i ljudi koji su nedavno osuđeni.“
Tači i Krasnići prvostepeno su osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Proglašeni su krivim za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva, a oslobođeni svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti. Presuda nije pravosnažna.
Marti u centru, Vilijamson van slike
Odmah nakon presude na Kosovu je ponovo otvoren višegodišnji spor o samom poreklu Specijalizovanih veća.
U političkim govorima, protestnim porukama, televizijskim emisijama i inicijativama civilnog sektora vraćao se gotovo neizostavno Dik Marti i njegov izveštaj iz 2011, najčešće sveden na navode o „Žutoj kući“ i trgovini ljudskim organima.
KoSSev je još na dan presude, proveravajući tvrdnje Aljbina Kurtija, rekonstruisao put od inicijative u Savetu Evrope i Martijevog izveštaja do formiranja SITF-a i kasnijeg osnivanja Specijalizovanih veća.
Dva dana kasnije, kada je predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajr presudu označila kao „dugo očekivani ishod procesa“ započetog Martijevim izveštajem, ikazali smo ponovo na međufazu koja se u kosovskom diskursu sve ređe pominjala – višegodišnju krivičnu istragu Vilijamsonovog tima.
Još izraženiji primer stigao je 25. septembra.
Grupa od 24 predstavnika akademske zajednice, civilnog društva i drugih javnih aktera zatražila je od Ombudsmana Naima Ćeljaja da razmotri upućivanje pojedinih odredaba Zakona o Specijalizovanim većima Ustavnom sudu.
Na sedam stranica tog dokumenta zvanični izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Doc. 12462 pomenut je osam puta.
Klint Vilijamson – nijednom.
SITF je spomenut jednom, u okviru zakonskog konteksta.
Isti obrazac bio je vidljiv i nekoliko meseci ranije.
Kada je isti Ombudsman u aprilu predstavio preliminarnu ocenu rada Specijalizovanih veća, ukazujući na dugotrajne pritvore, ograničenja pri privremenom puštanju na slobodu i ono što je u dokumentu opisano kao moguće odstupanje od prvobitnog mandata Suda, u analizi se pozivao na Martijev izveštaj, dok Vilijamsonovi nalazi iz 2014. nisu pomenuti.
Prošle nedelje, tri dana nakon oraćanja civilnog društva ombudsmanu, i Skupština Kosova je sa 99 glasova za, bez ijednog protiv ili uzdržanog, usvojila deklaraciju kojom je zajednički kriminalni cilj iz prvostepene presude označila kao „neprihvatljiv“, zatražila zajedničku pravnu, institucionalnu i diplomatsku strategiju i pozvala Specijalizovana veća da svoj mandat poštuju „u skladu sa voljom Skupštine“.
Gaši juče vraća Vilijamsona u raspravu ali protiv suda
Vilijamsonovo ime juče je ponovo otvorio advokat Tom Gaši.
On je objavio odgovor Sekretarijata Skupštine Kosova iz 2021, prema kojem traženi „izveštaj o krivičnoj istrazi“ SITF-a nije bio priložen uz Predlog zakona o Specijalizovanim većima iz 2015. i Skupština ga 2021, kada ga je Gaši tražio, nije posedovala.
Gaši je na toj osnovi ustvrdio da Specijalizovana veća nije trebalo ni izglasati.
Tvrdio je i da Vilijamson tokom četvorogodišnje istrage „nije pronašao nijedan dokaz o trgovini ljudskim organima“, odnosno da je njegov izveštaj „eliminisao tvrdnju o trgovini organima“.
Dokument potvrđuje da traženi materijal nije bio priložen uz predlog Zakona i da ga skupštinska arhiva 2021. nije posedovala. Ne potvrđuje, međutim, Gašijevo tumačenje Vilijamsonovih nalaza.
Ovo nije ni prvi put da Gaši insistira na Vilijamsonovom dokumentu. Još u decembru 2020, mesec dana nakon prvih hapšenja, nudio je 10.000 evra poslaniku koji mu donese Vilijamsonov izveštaj, tvrdeći:
„Nije Hašim Tači uhapšen zbog izveštaja Dika Martija, već Klinta Vilijamsona.“
Šta je Vilijamson objavio 2014.
Vilijamson je 29. jula 2014. u Briselu javno predstavio rezultate tada dve i po godine duge istrage SITF-a.
Tim je od osnivanja 2011. saslušao stotine svedoka širom Evrope i drugih zemalja i pregledao hiljade stranica dokumentacije.
U punoj izjavi o nalazima SITF-a Vilijamson je naveo da su nalazi „u velikoj meri u skladu“ sa Martijevim izveštajem i da postoje dokazi dovoljne težine za podizanje optužnica protiv određenih bivših visokih zvaničnika OVK.
Među žrtvama je naveo Srbe, Rome i pripadnike drugih manjina, ali i kosovske Albance označene kao saradnike Srba ili političke protivnike rukovodstva OVK.
SITF je, prema njegovim tadašnjim nalazima, prikupio informacije o nezakonitim ubistvima, otmicama, prisilnim nestancima, nezakonitom zatočenju u logorima na Kosovu i u Albaniji, seksualnom nasilju, drugim oblicima nečovečnog postupanja, prinudnom raseljavanju i uništavanju crkava i drugih verskih objekata.
Vilijamson je tada naveo i da postoje uverljivi dokazi da takva dela nisu bila samo dela pojedinaca koji su samostalno postupali, već da su izvođena organizovano i da su ih odobravali pojedinci sa najviših nivoa rukovodstva OVK.
Organi: „Nismo odbacili validnost tih navoda“
Najveću pažnju iz Martijevog dokumenta privukli su navodi o ubistvima radi vađenja i trgovine ljudskim organima.
Upravo na tom delu se poslednjih godina na Kosovu najčešće zasnivala tvrdnja da je Martijev izveštaj diskreditovan, jer takva optužba nije završila u predmetu protiv Tačija i ostalih.
Vilijamson je 2014. rekao da dokazni prag potreban za podizanje optužnice za ta konkretna dela nije dostignut.
Ali nije rekao da dokaza nema, niti da je taj navod odbačen.
Naprotiv, naveo je da SITF „ni na koji način nije odbacio validnost tih navoda“ i da postoje „uverljive indicije“ da se praksa dogodila u veoma ograničenom obimu i da je mali broj ljudi ubijen radi vađenja i trgovine organima.
Naglasio je da Martijeva formulacija o „šačici“ žrtava nije bila slučajna i da nema indicija da je reč o stotinama žrtava.
Vilijamson je u tadašnjem intervjuu za Kohu dodatno naglasio razliku između tvrdnje da „nema dokaza“ i toga da „nema dovoljno dokaza“ za podizanje optužnice.
Istu liniju ponovio je i u vezi sa ukupnim Martijevim nalazima: istraga SITF-a bila je, prema njegovim rečima, prva tužilačka provera navoda koji su se prethodno pojavljivali i u izveštajima OEBS-a i Human Rights Watch-a.
Šest godina kasnije: „Ogroman korak napred za pravdu žrtava“
Vilijamson se o istom predmetu oglasio i u novembru 2020, neposredno nakon potvrđivanja optužnice protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.
U tadašnjoj izjavi za KoSSev ocenio je da je potvrđivanje optužnice „ogroman korak napred u nastojanju da se osigura pravda za žrtve zločina počinjene tokom sukoba 1998–1999“.
„Žrtve, među kojima su Srbi, Romi, druge manjine sa Kosova, kao i sami Albanci za koje se smatralo da su politički protivnici optuženih, godinama su strpljivo čekali da vide one koji su počinili zločine protiv njih kako za iste odgovaraju“, rekao je tada Vilijamson za KoSSev.
Istovremeno je naglasio i procesna prava optuženih.
„Optuženi imaju pravo na pošteno i objektivno suđenje i uveren sam da će sud to i omogućiti. Iako je ova optužnica važan korak u tom pravcu, sudski postupak tek treba da se odigra i to će potrajati“, naveo je.
Posebnu poruku uputio je žrtvama, preživelima i svedocima koji su sarađivali sa njegovim timom, a potom i sa tužiocima koji su nastavili istragu.
„Želim da Vam se zahvalim na vašoj posvećenosti ovom sudskom procesu i ohrabrim vas da prođete kroz proces svedočenjem ili na bilo koji drugi način pomažući sudu kada se to od vas zatraži“, rekao je Vilijamson.
Srbima i Albancima na Kosovu tada je poručio da optužnice i suđenja treba posmatrati kao „sredstvo za rešavanje ovih nerešenih pitanja u sukobu i kao pomoć građanima Kosova da ostave bolno poglavlje njihove prošlosti iza sebe“.
„Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su deo naše istrage“
Dvanaest godina nakon što je 2014. predstavio nalaze SITF-a, Vilijamson, sada i poimenično potvrđuje da su četvorica prvostepeno osuđenih bili obuhvaćeni njegovom istragom.
„Svakako su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili deo naše istrage“, rekao je sada za BIRN, dodajući da je SITF istraživao i širi krug ljudi.
Četvorica su 16. septembra proglašena krivim za doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu.
Vilijamson kaže da njegov tim tokom njegovog mandata nije stigao do konačne pravne analize tog pitanja.
„Da sam nastavio da budem uključen nakon tog trenutka, mislim da bismo svakako došli do istog zaključka – da je postojao udruženi zločinački poduhvat.“
Potom dodaje:
„Bili smo veoma usredsređeni na individualnu odgovornost potencijalnih počinilaca. Ali jesmo prepoznali da je postojao zajednički cilj. Svakako je postojao visok stepen saradnje i koordinacije između tih pojedinaca.“
„Ovo nije bila presuda protiv OVK“
Na Kosovu već dve nedelje traju protesti protiv presude. Slogan „Ne u moje ime“ uveden je nakon što je predsedavajući sudija Čarls Smit Treći prilikom izricanja presude rekao da je donosi „u ime naroda Kosova“.
Smit je istovremeno naglasio da se ne sudi OVK niti njenoj borbi za nezavisnost.
Vilijamson sada ponavlja gotovo istu liniju koju je iznosio još 2014.
„Ovo se odnosilo na individualnu krivicu ljudi koji su imali rukovodeće uloge u OVK“, rekao je u intervjuu BIRN-u.
„Kao što sam rekao 2014. godine, a kako je i sud pažljivo objasnio, ovo nije bila optužnica protiv OVK. Ovo nije bila presuda protiv OVK kao organizacije. Sud je osnovan kako bi se bavio pojedincima koji su bili na vodećim pozicijama i imali rukovodeće uloge.“
I 2014. je, predstavljajući rezultate SITF-a, govorio da istraga nije napad na „borbu Kosova za slobodu“ niti na OVK kao organizaciju.
U završnom delu tadašnjeg obraćanja naveo je da su mnogi na Kosovu pristupili OVK „sa najboljim namerama“ i da su neki od njih kasnije kao svedoci govorili o ljudima na rukovodećim pozicijama koji su krenuli drugim putem.
Optužbe, insistirao je tada, treba da se odnose na kriminalne radnje pojedinaca, a ne na OVK u celini.
Zašto samo OVK
BIRN je Vilijamsona pitao i da li bi Specijalizovana veća imala veći legitimitet na Kosovu da nisu procesuirala samo bivše pripadnike OVK.
„Ovaj sud nije bio zamišljen kao sud koji će se baviti svakim zločinom počinjenim na Kosovu, kao što to nije bio ni MKSJ. Ovo je, u stvari, bio nastavak rada MKSJ-a, ali rada koji je bio ograničen njegovim nadležnostima. Iz tog razloga nikada nije ni razmatrano osnivanje suda koji bi se bavio čitavim spektrom slučajeva.“
To obrazloženje takođe je izneo još 2014.
Tada je naveo da je Haški tribunal imao nadležnost za zločine iz vremena oružanog sukoba i da je procesuirao više visokih srpskih zvaničnika zbog zločina nad kosovskim Albancima, ali da zbog ograničenja svog mandata nije mogao da procesuira zločine iz posleratnog perioda.
Vilijamson je tada podsetio i da je tužiteljka MKSJ Karla del Ponte još 2000. tražila izmene Statuta koje bi omogućile istrage i procesuiranje zločina iz tog perioda, ali da njen zahtev nije prihvaćen.
SITF je, govorio je, popunjavao upravo tu prazninu.
Od Kosova do Ukrajine
Vilijamson je prethodno radio i kao tužilac u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju.
Danas je glavni koordinator Savetodavne grupe za zločine počinjene u Ukrajini – zajedničke inicijative SAD, Velike Britanije i Evropske unije.
Za BIRN kaže da iskustvo Specijalizovanih veća može biti značajno i za buduće modele međunarodne pravde, koji će se možda sve više stvarati „preko regionalnih organizacija, kroz partnerstva između međunarodne zajednice i nacionalnih vlada“.
„Bilo je mnogo uspona i padova“, rekao je.
„Videli smo mnogo međunarodnih, hibridnih i regionalnih sudova koji su osnivani. Mislim da je sada težak period za međunarodnu pravdu.“
Budući mehanizmi, dodaje, ne moraju izgledati kao Specijalizovana veća.
„Ovakva rešenja moraće da se oblikuju u skladu sa konkretnim okolnostima određene zemlje i određenog sukoba.“
Model uspostavljen za Kosovo opisuje kao „prilično inovativan pristup“ koji je morao biti primenjen kako bi pravosudni proces uopšte bio uspostavljen.
U vreme kada je osnovan Haški tribunal, međunarodni politički kontekst bio je potpuno drugačiji.
Danas, kaže Vilijamson, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija karakteriše „visok stepen disfunkcionalnosti“.
U njemu sada „apsolutno ne postoji konsenzus ni za kakve procese utvrđivanja odgovornosti – niti, uostalom, za mnogo šta drugo“.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići imaju pravo žalbe na prvostepenu presudu. Žalbeni panel Specijalizovanih veća danas čine Mišel Pikar, Kai Ambos i Nina Jorgensen, dok je rok za najave žalbi produžen do 27. novembra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
