Vejvoda: EU će insistirati na ispunjavanju dogovora o ZSO

EU će insistirati na ispunjavanju dogovora iz aprila 2013, kazao je u intervjuu za KoSSev, stalni član Bečkog instituta društvenih nauka i direktor „Europe’s Futures project“. Položaj srpskog naroda na Kosovu vidi kao suštinsko pitanje, te će Brisel insistirati na ispunjavanju sporazuma o Zajednici srpskih opština.

„Ja ne vidim rešenje ukoliko srpska zajednica na Kosovu ne oseća jemstvo za svoju sigurnost i bezbednost i za svoju dobrobit na mestima gde žive, inače ćemo dalje videti jedan demografski odliv što apsolutno nije cilj rešenja koje se traži“, naglasio je.

Dodao je da nijedan srpski lider neće „na hladno“ priznati nezavisnost Kosova.

Istovremeno, smatra da je nedostatak dosadašnje uloge EU u tzv. briselskom dijalogu bio taj što nije javno pratila koja strana je i koliko ispunjavala zadate obaveze.

„Da javnosti vidi i u i Prištini i u Beogradu šta je ono što je potpisano i opšte obavezujuće urađeno“, kazao je Vejvoda.

Nakon što je u junu u Vašingtonu propao pokušaj organizovanja susreta srpske i kosovske delegacije, praktično pred sam sastanak u Beloj kući, već narednog meseca Evropska unija je preuzela inicijativu, te je u julu, posle gotovo 20 meseci, otkočen dijalog dve strane.

Na pitanje šta se proteklog meseca dogodilo u Briselu, Vejvoda kaže da je EU shvatila je da je „izgubila korak i inicijativu“ .

„Kao da je ova Grenelova inicijativa koja je došla veoma iznenadno, podstakla Evropu da stavi prst na čelo i da kaže – čekajte, mi smo ipak ti koji smo vlasti u ovoj stvari, s obzirom na to da je EU ta koja je dobila mandat da reši ovo pitanje. I odjednom smo videli kako se EU, Brisel i glavne evropske prestonice – Berlin i Pariz, pokreću“.

Vejvoda podseća na to da je, iako „neobična“, Makronova inicijativa da ugosti u odvojenim susretima Aleksandra Vučiča i Avdulaha Hotija, ocenjena pozitivnom, podsećajući i na naredni virtuelni sastanak Makrona i Merkel sa dvojicom lidera, te pripremne sastanke u Briselu, a potom i formalnu obnovu dijaloga Beograda i Prištine uz prisustvo Borelja i Lajčaka koji su se odigrali prošlog meseca.

„Dakle jedna ozbiljna obnova, ozbiljno zalaganje ključnih aktera u Evropi sa neizvesnim krajem“, naglasio je Vejvoda.

Saglasje između EU i SAD

Smatra ipak da su nemačka i američka inicijativa jedan proces, sa usponima i padovima, te da između EU i SAD po pitanju dijaloga Beograda i Prištine „sada postoji saglasje“ i da „ne treba upisivati razlike u dva pristupa“, čak iako je Grenel hteo da pomogne Trampu u predizbornoj kampanji. SAD su uvek bile zainteresovane da imaju stabilnost u Evropi, dodaje Vejvoda.

„Ja bih rekao da je to oduvek bio jedan proces koji je imao, naravno, svoje mene. Kao u svemu što je ljudsko, tako je i tu bilo uspona i padova, nekih neslaganja oko načina na koji se to vodi, možda kritike Amerike da Evropa to ne vodi dovoljno dinamično, sa dovoljnom ubedljivošću, tako da smo dosli sada u jednu fazu da je opet, čini mi se, saglasje između Evrope i Amerike“.

Podsetio je na simboličnu potvrdu – nedavni susret Miroslava Lajčaka i pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera u Briselu, te na izjave Metjua Palmera o tome da je Evropa ključna u ovom procesu.

„Amerika jeste uvek bila prisutna, mada se nije uvek videla, na primer, u onim počecima sa visokom predstavnicom Ketrin Ešton. Filip Riker je uvek tu sedeo za stolom. Nekada se video na fotografijama a nekad nije“, dodao je takođe Vejvoda.

Na pitanje da li se u Briselu razgovara o pojedinačnim sporazumima, ili dogovaraju tehnički detalji pre nego se pripremi za potpisivanje onog što se naziva „konačni sveobuhvatno pravni obavezujući sporazum“, Vejvoda kaže:

„Najednostavnije, a možda i suviše jednostavno rečeno, radi se o svemu tome zajedno i odjednom. I to je naravno složenost ovog celog pitanja i nalaženja rešenja za njega. Pre svega treba reći da će EU insistirati na ispunjavanju dogovora iz aprila 2013. To je jedan obavezujući dokument, pacta sund servanda. Evropa je tu bila, prema mom mišljenju, manjkava što nije javno vodila neku vrstu tabele – ko ispunjava i ko ne ispunjava uslove; prosto, da javnosti vidi i u i Prištini i u Beogradu šta je ono što je potpisano i opšte obavezujuće urađeno. Mislim da je tu došlo do neke konfuzije, tako da su obe strane mogle da tvrde da su ispunile sve, a druga ništa ili vrlo malo, i čini mi se da je Lajčakov mandat dat od evropskih vlada i predsednice Fon der Lajen i Borela da se ispuni ono što je dogovoreno“.

Status kvo nije rešenje, sporazum o ZSO ključan, Brisel će insistirati na njemu

Za protekle sastanke u Briselu kaže da se radi o „taksativnom nabrajanju“ i vraćanju na neka od dogovorenih rešenja.

„Neke treba doterati i pobrojati, sve ono što bi činilo deo jednog sveobuhvatnog sporazuma, a naravno, svaka strana, kao u partiji šaha, na otvaranjima – postavlja svoje ciljeve i svoje tumačenje“, kaže Vejvoda.

Za zajednicu srpskih opština potvrđuje da se radi o jednom od ključnih sporazuma, te da je Brisel ključan za ovo pitanje.

„Kolika su moja saznanje, Brisel će insistirati na ispunjavanju stvaranja Zajednica srpskih opština. Ono što čujem jeste izvesno da će se tražiti da se uspostavi ta zajednica“, kazao je.

Status kvo nije nikakvo rešenje ni za Evropsku uniju, region, Beograd, ni za Prištinu, zato što osujećuje napredak ka onom što obe strane žele a to je članstvo u EU i naravno normalizaciju života, objašnjava dalje Vejvoda.

Kaže da je Evropska unija svim vladama u Beogradu listom ponavljala da neće više da dozvoli preuzimanje nerešenog statusnog teritorijalnog pitanja i konflikta kao što je to učinjeno sa Kiprom.

Sa druge strane, činjenica da pitanje Kosova i Metohije nije rešeno između Beograda i Prištine već 20 godina dovoljno govori o kompleksnosti kosovskog pitanja.

To što se sve vreme Beograd i Priština razgovaraju preko posrednika takođe ukazuje na to, upozorava dalje Vejvoda, da će se zaista morati raditi na postizanju kompromisnog rešenja.

„Ne znamo tačno kakav je obim tog kompromisa ali mislim da sazreva svest i to vrlo oprezno govorim, da to mora da se reši jer možemo završiti kao u Kašmiru, na primer, gde 70 godina nije rešenjo pitanje između Indije i Pakistana ili na Kipru, gde evo više od 45 godina nije rešeno pitanje između turske i grčke zajednice“.

Ključ kompromisa – uzajamno poverenje i da ga prihvati EU i UN

Osnovni cilj kompromisa je mir i stabilnost u regionu i da se pokaže da su dva društva vredna osnovnih civilizacijskih i demokratskih evropskih vrednosti, navodi Vejvoda.

„Da žele da nađu svoje pravedno mesto s obzirom na to da smo okruženi EU, pa ako hoćete i NATO-m, ali i da se taj proces ubrza“.

Vejvoda, koji je ranih dvehiljaditih bio savetnik premijeru Zoranu Đinđiću, podsetio je na to da je Đinđić još tada razumeo važnost brzine kojom će Srbija ući u EU, ali i upozorio na to da se već dve decenije ponavlja jedna ista poruka.

Na pitanje kako postići kompromis u praksi s obzirom na razlike stavova u Beogradu i Prištini, Vejvoda kaže da dve strane moraju da izgrade poverenje, a da je osnovni cilj – postizanje mira.

Svaka strana mora da dobije jemstvo za mir i stabilnosti u svojoj zajednici i da svaka ode od stola ne potpuno zadovoljna a ni potpuno nezadovoljna

Nerealno je da će srpski lideri na hladno priznati nezavisnost Kosova

Iako ne prati detalje, siguran je da se takvi razgovori vode „iza zatvorenih vrata“, te smatra da je dobro da se ne govori javno o tome koji se sve aspekti rešenja razmatraju kako bi se došlo do momenta kada se dve strane „mogu okrenuti svojim zajednicama i reći im – Mislim da smo postigli maksimum iz nekog minimuma koji nam je stajao na raspologanju.

„Tu može da bude svega, od nečega što je, kako ja to nazivam – da Srbija na hladno, sutra ujutru prizna nezavisnost Kosova, što je nerealno i neće se nikad dogoditi. Nijedan predstavnik Srbije neće to nikada uraditi; ili do toga da Priština kaže – evo vam Sever Kosova, ‘ajte priznajte se i to se neće dogoditi, i onda ima sijaset različitih elemenata šta bi to moglo biti“, kazao je Vejvoda.

Ono što je najbitnije, kada je reč o Beogradu i Srbiji, jeste to da položaj srpske zajednice na Kosovu bude u potpunosti obezbeđen, sveukupno – u privrednom, imovinskom, kulturnom i kada je reč o SPC – da ona ima svoj poseban položaj koji je donekle naznačen u Ahtisarijevom planu

Naglasio je da nikakav sporazum ne mogu Beograd i Priština da donesu a da on nije prihvaćen od Evropske unije, SAD, a najzad i najvažnije od strane UN.

Za postizanje kompromisa potrebno je liderstvo, odnosno, ubeđenje i saznanje da se zarad sveopšte dobrobiti naroda, zemlje i regiona, ide u poces teških odluka. Iako je svaka situacija specifična, Vejvoda je podsetio na primer rešenja Severne Makedonije koje su doneli Cipras i Zaev, uprkos tome što se radilo o dugododišnjem teškom pitanju, sa velikim protivljenjima rešenju i u Makedoniji i u Grčkoj.

„Tako je bilo u Makedoniji, tako će biti i ovde“, kazao je Vejvoda.

Na stranu kritike, Vučić za rešenje Kosova ima dvotrećinsku većinu u parlamentu

Vejvoda veruje da na srpskoj strani postoji spremnost za kompromisom, te da dvotrećinska većina u srpskom parlamentu na strani Vučića sada otvara prohodnost daljeg odvijanja procesa ka postizanju sporazuma, bez obzira na kritike izbora i sastava skupštine.

EU neće postavljati pitanje sastava srpskog parlamenta

Na pitanje da li trenutni sastav srpskog parlamenta dovodi u neposrednu vezu sa pitanjem Kosova, odnosno da li je srpski parlament sastavljen sa predumišljajem zbog onog što Srbiju očekuje po pitanju Kosova narednih meseci, Vejvoda kaže:

„To su sada velika pitanja. Čini mi se da od kada je SNS došao na vlast i s obzirom na to da joj je pitanje Kosova ostalo nerešeno od prethodne vlasti kada je predsednik bio Boris Tadić, s obzirom na poruke iz Evrope da neće kiparsku situaciju da ponavljaju i da Srbija mora to da reši – znali su da to njima dolazi na dnevni red i da moraju da reše. S obzirom na stanje sa Ustavom Srbije, cilj je bio da dobiju dvotrećinsku većinu – da li u koaliciji, da li sami. Evo sada imaju tu dvotrećinsku većinu. Na stranu što nije dobro da nemamo opoziciju u parlamentu, uz pitanje kako su ovi izbori sprovedeni itd., ali kada je reč o samom Kosovu, sada postoje ovi formalni uslovi i mislim da međunarodna zajednica neće postavljati pitanje s obzirom na to da postoji takav parlament kakav jeste i bez obzira kakva su naša kritička viđenja“.

Sa druge strane Vejvoda upozorava na to da je Priština ta koja takođe treba da razume realnost smatrajući da je pitanje priznanja završen proces, te da će obe pregovaračke strane naići na suprotstavljanje bilo kakvom dogovoru.

„Pitanje je da li u Prištini za sada postoji viđenje, kao i struktura vlasti koja ima tu sposobnost i legitimnost da ide napred putem ka kompromisu, a jasno je da će biti velike opozicije i suprotstavljanja bilo kakvom dogovoru sa obe strane u trenutku kada do njega dođe“, dodao je.

Već 13 godina o dve Nemačke, nudili Išinger, Bocan-Harčenko i Vizner

„Priština mora da shvati momenat realnosti u SB UN da ukoliko Kosovo želI da postane članica UN, a znamo da želi, da za to moraju da glasaju i Rusija i Kina, ili da budu uzdržane, kako bi Kosovo jednog dana postalo članica UN. Opet se vraća na to teško pitanje šta je sadržaj kompromisa. Ima mnogo elemenata, osnovni je taj da to što dođe sa prištinske strane, za Beograd i Srbiju bude prihvatljivo i da može da se prikaže u Beogradu i Srbiji i naravno za srpsku zajednicu na Kosovu kao nešto što je realni maksimum u toj situaciji“.

Na pitanje da li to znači da bi jedna od odluka „kompromisnog rešenja“ mogla da bude u tome da Kosovo dobije stolicu u UN, bez formalnog priznanja Srbije, koje Kosovu tada neće biti potrebno, Vejvoda odgovara da se radi o tzv. predlogu dve Nemačke, o kojem se govori još od 2007. godine, te da bi to moglo da bude jedan od puteva ka kompromisu, ali da su otvorene i druge mogućnosti.

„Već 13 godina se o tome priča. Vrlo jednostavno rečeno, Zapadna Nemačka je dozvolila ili odobrila da Istočna nemačka postane članica UN a da pri tom Zapadna Nemačka ne priznaje postojanje Istočne Nemačke. To je ono što su Išinger, Bocan Harčenko i Frenk Vizner nudili“.

EU želi sporazum Beograda i Prištine za godinu dana

Govoreći o dinamici postizanja dogovora između Beograda i Prištine, Vejvoda smatra da su nerealna očekivanja da to bude do kraja godine, već da su Evropljani postavili vremenski okvir od oko godinu dana za ove razgovore.

„Negde tamo do narednog proleća. Ne vidim nikakvu mogućnost da se nešto brže od toga dogodi, neki govore o kraju godine, a mislim da je to apsolutno nemoguće“.

Smatra da je ova dinamika povezana sa važnom ulogom koju igra nemačka kancelarka Angela Merkel čiji mandat se završava u drugoj polovini naredne godine.

„Ona ima veoma dobar odnos lični i sa predsednikom Vučićem i sa albanskim liderima. Nemačka je najvažnija država (u EU). Mi svi u pozitivnom smislu zavisimo od nemačke i evropske privrede, naša trgovinska razmena je apsolutno u najvećoj meri sa EU, blizu od 70% i opet, narodski rečeno, to je naša kuća“.

Kritično što Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u junu

Na pitanje da li smatra su EU i Merkel lično uverene u evropsku orijenatciju Vučića, Vejvoda je odgovorio pozitivno, podsećajući na Vučićeve izjave, ali i dodajući da preostaje da se vide njegova dela.

„Ja verujem da ona to misli. Mislim da ono što je predsednik izjavio u Briselu da bi Srbija želela da do 2026, postane članica su važne reči ali kao što znate, dela su još važnija od reči. I biće veoma jasno svima nama u regionu i s obzirom na pitanje pregovora Beograda i Prištine i evropsku usmerenost da li je to zaista jasno ili nije“.

Ipak: „Kritična je situacija da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje sada u junu“.

„Mislim da je to jedna vrsta kritike EU da nije rađeno na evropskim procesima demokratiji, jačanju prava, kao i na situaciji sa medijima, pogotovu u javnom vlasništvu i Srbija će morati dobro da zasuče rukave kako bi opravdala podršku koju dobije iz EU i čini mi se da je ovo neotvaranje poglavlja, jedna mnogo jasna poruka da mora mnogo ozbiljnije da se pristupi tom procesu evropskih integracija i naravno pregovori oko Kosovo su deo toga“.

Na pitanje da li smatra da je ukidanje sloboda i urušavanje demokratije u Srbiji „naplata“ sličnog procesa koji se u većinski srpskim sredinama na Kosovu, voljom i akcijom Beograda, zarad primene najosetljivijih delova Briselskog sporazuma – ukidanja srpskih institucija, odigrao pred pripremu i tokom prve faze briselskog procesa, mimo fokusa javnosti i uz podršku zarad „pozitivnog političkog procesa“, Vejvoda kaže:

„Vratio bih ponovo na čuvenu posetu Angele Merkel Beogradu kada je Boris Tadić bio predsednik i kada je ona donela tu poruku sasvim jasno izrečeno na samom dolasku u Beograd – da paralelne institucije na Severu Kosova moraju da se aboliraju i da se integrišu unutar Kosova. To je bilo pred kraj njegovog mandata. Promenjena je vlast i onda je to ostalo novoj vlasti da učini i to je učinjeno, vi ste sami to dobro opisali. Mislim da nikad nije dobro suspendovati prava, slobode, asocijacije i govor ljudi i zato nije dobro da pluralizam jenjava. Zato je Freedom House stavila Srbiju na niži položaj kada je rangiranje demokratije u pitanju i sada smo u toj kategoriji hibridnih“.

Za Vejvodu su to jasni znaci da „mora mnogo više da se uradi“ ukoliko Srbija želi da nastavi proces svojih integracija. Upozorivši na jedan od suštinskih problema Srbije – demografski pad, naglasio je da se i taj problem delom rešava – otvorenošću društva i transparetnim procesima.

„A to zahteva liderstvo koje objašnjava ljudima koje su to granice u kojima se procesi odgiravaju. Činovi imaju svoje posledice. Srbija je izgubila rat protiv najveće vojne sile i kapitulirala je u junu 1999, i to ima posledice i mislim da sve ove vlade su živele sa tom hipotekom katastrofalne politike koja je vođena po pitanju Kosova i sada moramo da vidimo kako da do rešenja dođe iz onog što je preostalo“.

Odgovornost na liderima, nema rešenja bez jemstva za srspku zajednicu na Kosovu

Uputivši kritiku na račun dosadašnjeg angažovanja EU o tome da je pitanje dijaloga Beograda i Prištine „malo ispustila“, isotvremeno uz razumevanje za unutrašnje probleme same Evropske Unije, Vejvoda ogovornost pomera na lidere Beograda i Prištine.

„Zato je na nama u regionu i pre svega u Beogradu i Prištini da mi moramo taj problem da rešimo. Neće neko na tanjiru doneti ili nametnuti rešenje jer svako rešenje koje želimo da bude trajno i da donese mir i stabilnost, mora da bude iz regiona i od nas samih“.

Vejvoda je na kraju razgovora poručio da ne vidi rešenje ukoliko se ne bude obezbedila sigurnost Srbima na KiM-u:

„Ja ne vidim rešenje ukoliko srpska zajednica na Kosovu ne oseća jemstvo za svoju sigurnost i bezbednost i za svoju dobrobit na mestima gde žive, inače ćemo dalje videti jedan demografski odliv što apsolutno nije cilj rešenja koje se traži“.

Đinđić predvideo probleme, kada hteo da reši, iz MZ mu rekli: “Sačekaj malo, nije rešen ni odnos Srbije i CG, a krenuli ste u rešenje ovako teškog pitanja”

Na pitanje šta se to dogodilo da 2003. kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić proaktivno pokušao da zainteresuje međunarodnu zajednicu za rešavanje pitanja Kosova on ne naiđe na njihovo razumevanje, dok je danas u potpuno suprotnoj situaciji, međunarodna zajednica ta koja istupa i traži rešenje, čak i podržavajući vlasti u nadi da će dovesti do rešenja, Vejvoda navodi da je međunarodna zajednica tražila predah i da je bila zadovoljna tadašnjom situacijom u kojoj je došlo do smene Slobodana Miloševića nakon odbrane izbornih rezultata na ulicama 5. oktobra.

„Narodski rečeno, rekli su čekaj malo, nije rešen ni odnos Srbije i Crne Gore, a već hoćete da idete u rešavanje ovako teškog pitanja“, svedoči Vejvoda koji je, kako je rekao, i sam bio prisutan na sastancima februara 2003. kada je Đinđić otpočeo inicijativu za rešenje pitanja Kosova.

S druge strane, dok je u Evropi vladalo takvo raspoloženje, Đinđić je taj koji je video prepreke unapred, podcrtava on.

„Đinđić je video probleme trenutne i unapred i video je koje su to prepreke koje Srbiji stoje na putu kako bi, užurbano, kako je on to govorio nadoknadila izgubljeno vreme 90ih godina kada su zemlje Istočne Evrope hrlile Evropi“, navodi on.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.