Od početka godine do 30. juna evidentirano je 46 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva, a koje prenosi Udruženje novinara Srbije (UNS).
Kako navode iz UNS-a, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, istakao je na poslednjem sastanku radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara da je rešeno 32,16 odsto slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara.
„Ovaj procenat obuhvata jednu pravosnažnu presudu i 14 odbačenih slučajeva, jer je ustanovljeno da nema elemenata krivičnog dela“, ukazuje, sa druge strane, Slobodan Radičević, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) u toj radnoj grupi i predsednik Izvršnog odbora UNS-a.
Podaci Republičkog javnog tužilaštva:
-u 1 predmetu doneta je pravosnažna osuđujuća presuda
-u 4 predmeta u toku je postupak pred sudom
-u 6 je doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave
-u 8 je napravljena službena beleška
-u 5 je u toku postupak sprovođenja dokaznih radnji
-u 20 se prikupljaju potrebna obaveštenja
-u 2 ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku učinilac nije identifikovan
On je kazao da je reč o situaciji o kojoj se često raspravlja na radnoj grupi, a to je da veliki broj događaja, koji novinari smatraju napadom ili ugrožavanjem bezbednosti novinara, ostaju ispod radara zakona.
„Dakle, zakon ih ne prepoznaje kao krivično delo. Sve vreme i kolege i ja podvlačimo da se mora dopuniti Krivični zakonik tako da obuhvati i situacije koje predstavljaju realnu opasnost po bezbednost novinara, a sada nisu zakonom propisane“, naglašava Radičević.
On takođe ukazuje i na to da na izmenama Krivičnog zakonika, koji bi trebalo da obuhvati sve ono što u važećem pravnom aktu nedostaje, a odnosi se na bezbednost novinara, radi „vrhunski tim pravnih stručnjaka“.
Predlog zakonskih izmena, kako dodaje, „nalazi se u fazi analize“.
„Insistira se da izmene Krivičnog zakonika, kada je reč o bezbednosti novinara, treba da budu urađene po ubrzanom postupku, kako bi u što kraćem roku otišle na javnu raspravu. Kada bi te izmene, u formi konačnog zakonskog predloga, mogle da se nađu u parlamentu teško je reći, ali smatram da je moguće očekivati do kraja godine“, kaže.
Radičević ocenjuje i da kod predstavnika države sada postoji „više sluha za argumentaciju novinara“, ali da je reč o dugoročnom procesu za koji je važan i povratak za sto Radne grupe udruženja koja su je napustila.
Kao važnu informaciju, Radičević je istakao podatak predstavnika ANEM-a Verana Matića da je putem novoustanovljenog SOS telefona registrovano oko 100 poziva novinara i medijskih radnika, a da je od tog broja 80 prijava upućeno iz lokalnih medija.
„U svim pozivima bilo je elemenata ugrožavanja bezbednosti novinara. Takođe, primetan je i pad broja prijava u poslednjih mesec dana. Da li je tu reč o efikasnom učinku državnih organa, slučajnosti ili nečem trećem, prerano za zaključivanje“, podcrtao je Radičević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
