Ukidanje vize za pasoše Koordinacione uprave – pozitivne reakcije iz Beograda, Priština negoduje…
Evropski savet usvojio je danas odluku o bezviznom režimu za nosioce srpskih pasoša na Kosovu, a koje izdaje Koordinaciona uprava. Srpski zvaničnici redom pozdravljaju ovu odluku, navodeći da je u pitanju „mala, ali važna pobeda“ te dokaz da Beograd ne odustaje od Srba sa Kosova. Na Kosovu se pak, s druge strane – nižu negativne reakcije: od toga da kosovska vlada, uprkos svemu, neće i dalje priznavati, za njih „ilegalne pasoše“, do toga da je u pitanju „politički i diplomatski debakl Kurtijeve vlade“.
Usvajanjem njegovog izveštaja, Evropski parlament krajem aprila izglasao je viznu liberalizaciju za građane Kosova koji su nosioci srpskih pasoša.
Sledeći korak bio je da se čuje mišljenje i da odobrenje Saveta ministara Evropske unije. Iako se očekivalo da se to dogodi već u maju, Savet EU dao je odobrenje danas.
Evropski savet usvojio je odredbu kojom se ukida obaveza posedovanja vize za nosioce pasoša srpske Koordinacione uprave, koja izdaje putne isprave Srbima na Kosovu, a cilj odluke je da ceo Zapadni Balkan bude podvrgnut istom viznom režimu.
Odluka će na snagu stupiti za 20 dana od objavljivanja u službenom glasniku EU.
„Mala, ali važna pobeda“
Da je u pitanju važan korak, smatra izvestilac EU Matjaž Nemec, izvestilac EU upravo za ovo pitanje.
„Pozdravljam današnju pozitivnu odluku ministara spoljnih poslova zemalja članica da obezbede bezvizni režim putovanja u EU za poslednju grupu na Zapadnom Balkanu, odnosno nosioce specijalnih srpskih pasoša za stanovnike Kosova“, kazao je danas.
Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, kazao je da je konačno u pitanju „dobra vest“ za Srbe sa Kosova.
„Na Savetu EU srpski pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava dobili su viznu liberalizaciju. Srbi sa KiM moći će da putu bez viza, kao što je to obećao Aleksandar Vučić“.
Ovo je dokaz, kaže, da se „ne odustaje“ u borbi za prava Srba sa Kosova.
Oglasio se i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić.
U pitanju je, kaže, „mala, ali važna pobeda“ za ljudska prava Srba sa Kosova.
„Pozdravljam odluku Saveta EU o konačnom ukidanju viza nosioce srpskih pasoša izdatih od strane Koordinacinog direktorata za Kosovu i Metohiju“.
Negativne reakcije na Kosovu: „nezakonita dokumenta“, „prekršioci“, „sabotaža“
I dok se iz Beograda nižu pozitivne reakcije, u Prištini je drugačije. Negativne komentare, upućuju, mahom svi. Dok pripadnici vlasti kritikuju potez EU, opozicija kritikuje – Kurtijevu vladu.
Savetnik za medije Vjose Osmani – Bekim Kupina kaže da je odluka pravno neprimenjiva i da Priština ne preuzima nikakvu pravnu i političku odgovornost za nju, ali i da, štaviše, oni koji imaju ove pasoše su „prekršioci“ i imaju „nezakonita dokumenta“.
„Kosovo ne preuzima nikakvu odgovornost za prekršaje koje nosioci ovih nezakonitih dokumenata mogu počiniti u šengenskoj zoni. Štaviše, odluka EU podržava nelegalne strukture i prisustvo Srbije na Kosovu i protivreči se Ustavu i zakonima Kosova, kao i sopstvenim standardima EU u oblasti vladavine prava. Kosovo uopšte nije konsultovano o ovoj odluci, iako su naše institucije u više navrata slale naše argumente zašto je ova odluka štetna”, navodi se dalje u saopštenju.
Sopštavaju da legitimizacija ovih pasoša od strane EU „sabotira proces integracije“ srpske zajednice na Kosovu i da „šteti multietničkom karakteru“ Kosova.
„Legitimizacija pasoša od strane EU sabotira proces integracije srpske zajednice na Kosovu, a posebno u periodu kada je veliki broj građana srpske nacionalnosti na Kosovu dobio kosovski pasoš. Takođe, ova odluka negativno utiče na stepen vladavine prava na celom Kosovu i na sve njegove građane”, navodi se u saopštenju Predsedništva.
Savetnik zamenika kosovskog premijera, Kljisman Kadiju (Klisman Kadiu) kazao je za Teljegrafi da je kosovska vlada razočarana odlukom EU, te da je za njih, srpski pasoš i dalje ostaje nelegalan.
„Izražavamo svoje razočaranje odlukom Evropske unije o „liberalizaciji viza“ za nosioce ilegalnih pasoša koje izdaju srpske vlasti, za srpske državljane Kosova. Svaka odluka Evropske unije ne poništava činjenicu da ti pasoši i dalje ostaju nezakoniti, potpuno kršeći teritorijalni integritet i suverenitet naše države, pa samim tim i neprihvatljivi za Republiku Kosovo. Te pasoše će naše vlasti i dalje nepriznavati“, rekao je on.
Kaže da svaki građanin Kosova ima puno pravo da koristi slobodno kretanje bez viza – ali upotrebom kosovskih pasoša.
Smatra netačnim komentare da će nosioci srpskih pasoša na Kosovu, ostati „izolovani“.
„Nobjašnjiva je žurba za donošenje ove odluke, bez provere činjenica na terenu, bez analize implikacija koje mogu i koje će dovesti do sprovođenja odluke, i bez konsultacija sa institucijama naše države od početka”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, današnja odluka nanosi štetu naporima za integraciju srpske zajednice.
„Republika Kosovo sprovodi politike u različitim oblastima koje građane približavaju institucijama, a liberalizacijom viza za Kosovo došlo je do značajnog i opipljivog povećanja broja građana srpske zajednice koji su opremljeni. i da li su opremljeni dokumentima naše Republike“, rekao je između ostalog Kadiju.
Čitaku: Politički i diplomatski debakl za Kurtijevu vladu
Oglasila se i potpredsednica PDK, Vljora Čitaku (Vlora Çitaku), kazavši da je današnja odluka „politički i diplomatski debakl za Kurtiju vladu“.
„Dakle, pasoši izdati od strane paralelnih struktura Srbije, danas su dobili pečat legitimnosti od EU-a. Kakav politički i diplomatski debakl za Vladu Aljbina Kurtija. Evo gde su doveli Kosovo infantilna i avanturistička ponašanja ove vladajuće kaste“, napisala je Čitaku na mreži Fejsbuk.
Poslanica PDK Rezarta (Rrezarta Krasnići), u sličnom tonu kao Čitaku, navodi da je odluka „posledica pogrešnih postupaka Kurtijeve vlade“.
Napravila je paralelu, odnosno:
„Upravo danas, na 14. godišnjicu odluke Međunarodnog suda pravde, da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, narušen je suverenitet Republike Kosovo“, napisala je ova poslanica.
Slobodno putovanje za građane koji poseduju pasoš KU, prema njenim rečima, predstavlja posledicu pogrešnih Kurtijevih odluka.
Mesecima su, kažu, govorili Kurtiju da nanosi „veliku i nepopravlju štetu“ na mređunarodnoj sceni.
„Ovaj premijer treba da podnese ostavku jer šteta koju nam nanosi je fatalna za zemlju i teško se može popraviti. PDK će se suprotstaviti ovoj odluci i branićemo Republiku jer je to trajna obaveza“.
Musliju Šoši: Kurtijeva vlada omogućila mešanje u „suverenitet države“
Negativnu reakciju uputila je i poslanica Demokratske partije Kosova (PDK), Arijana Musljiju Šoši (Ariana Musliu-Shoshi).
Prema njenim rečima, ostvarile su se prognoze Kadrija Veseljija, (koji se trenutno nalazi u pritvoru u Hagu, gde mu se sudi za ratne zločine) da će Kurti „dovesti Srbiju na Kosovo“.
„Fraza predsednika Kadrija Veseljija, rečena u Skupštini Kosova da će „Aljbin Kurti dovesti Srbiju na Kosovo“ nije više samo jedno nesrećno predviđanje zbog poznanstava Veseljija. Odlukom Saveta Evropske Unije da prizna ilegalne pasoše Srbije koje izdaje za Srbe sa Kosova, gde se Kosovo predstavlja kao deo Srbije, sada se radi o jednoj činjenici“.
Kurtijeva vlada, prema njenim rečima, sa „anti-nacionalnim politikama i krajnjim nedostatkom kompetencije“, omogućila je „mešanje u suverenitet države“.
To su prema njenim rečima, oni i sami naveli.
„Nema više vremena, ovu vladu treba zaustaviti po svaku cenu. Šteta je svakim danom sve nepopravljivija“, napisala je Šoši.
Kako se došlo do toga da nosioci ovih pasoša budu izuzeti iz bezviznog režima?
Građani Srbije sa regularnim srpskim pasošima, koje izdaje srpski MUP, slobodno putuju bez viza već skoro 15 godina, od decembra 2009. godine.
U sklopu tadašnjeg dijaloga Srbije i Evropske unije o viznoj liberalizaciji, neposredno pre nego je ona i stupila na snagu, oformljena je Koordinaciona uprava.
Uslov Evropske komisije za preporuku za liberalizaciju viza za nosioce pasoša Republike Srbije bio je da policijske uprave sa Kosova (Kosovska Mitrovica, Prištinu, Prizren…), inače izmeštene, više ne izdaju pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu, već da se ta nadležnost preusmeri na to centralizovano telo.
„Za lica koja borave na Kosovu kako je definisano Rezolucijom Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine (inače poznata kao Rezolucija SB UN 1244) i lica sa uverenjem o državljanstvu izdatom na teritoriji Kosova (UNSCR 1244), Koordinaciona uprava u Beogradu će biti nadležna za prijem zahteva za izdavanje pasoša“, navodi se u tački 4. UN (1244/2009) – 30.11.2009.
Od Srbije je, ujedno, zatraženo da pooštri bezbednosne procedure za izdavanje pasoša koji su i zvanično izuzeti iz bezviznog režima, a sve je to učinjeno jer je EK tada strahovala od ilegalne migracije sa Kosova.
Ovo je uticalo na porast broja i Albanaca sa Kosova koji su godinama podnosili zahteve za pasoše Srbije.
Osam godina kasnije (2017), Evropska komisija predlaže da se vizna liberalizacija omogući nosiocima pasoša koje izdaje kosovski MUP, da bi to konačno u Evropski parlament stiglo tek aprila prošle godine, kada je i izglasano. Zvanično, nosioci kosovskih pasoša bez viza putuju od početka ove godine.
Pre, ali i nakon stupanja na snagu ove odluke, više izveštaja se plasira koji ukazuju na porast interesovanja u srpskim sredinama na Kosovu za kosovski pasoš.
Prema podacima Kosovske policije, do 31. decembra 2023. godine zahtev za kosovski pasoš podnelo je ukupno 6.310 ljudi koji poseduju i srpsko državljanstvo.
Nisu precizirali da li se među njima nalaze i Albanci sa juga Srbije.
Sa druge strane, beleži se pad broja nosilaca pasoša Koordinacione uprave.
Iako ne postoje potvrđeni precizni podaci o ažuriranom broju imalaca ovih pasoša, prema izveštaju NVO „Aktiv“, između 16. avgusta 2007. godine i 3. juna 2016. – Koordinaciona uprava je izdala ukupno 76,807 pasoša.
Ovonedeljni, najsvežiji podatak o broju onih ga sada poseduju pokazao je drastičan pad. Matjaž Nemec nakon usvajanja izveštaja u ponedeljak, precizirao je da takav pasoš sada ima 18,000 ljudi.
Javna je tajna da su se od 2009. godine, od kada su postali nosioci pasoša ‘drugog reda’, Srbi sa Kosova, ali i ostali koji poseduju srpska dokumenta – ‘snalazili’.
Preko namenskih, pa i fiktivnih promena prebivališta građana sa Kosova u nekom od gradova u Srbiji, postajali su legalni nosioci bezviznih srpskih pasoša.
Ko je ostao između ova dva sistema?
Od momenta stupanja na snagu vizne liberalizacije za kosovski pasoš, jedini građani koji nisu imali šansu da dođu do pasoša sa viznom liberalizacijom su oni građani koji, sa jedne strane i dalje poseduju pasoše Koordinacione uprave, a ‘nisu se snašli’ ili nisu hteli na takav način, dok istovremeno sa druge – ne ispunjavaju uslove za dobijanje kosovskih dokumenata, samim tim i pasoša.
Zbog nepriznavanja srpskih izvoda iz matičnih knjiga umrlih, rođenih i venčanih (u periodu nakon 1999. godine) kao ni sudskih odluka o razvodu ili rešenja drugih srpskih institucija, uključujući i Centra za socijalni rad, i ostalih peripetija, znatan broj Srba, ali i ostalih nevećinskih zajednica na Kosovu i dalje ne može da dobije kosovska dokumenta.
Za njih, jedina opcija ostaje upravo srpski pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava, i tako su oni ostali jedina skupina koja nije obuhvaćena viznom liberalizacijom ni iz jednog sistema.
Upravo je na to pre dva dana ponovo ukazao Nemec, neposredno pred početak glasanja za njegov izveštaj u Evropskom parlamentu:
„Ovo je odluka kako bi se omogućio bolji život Srbima, jer 18.000 ljudi ima posebne pasoše i oni su poslednja grupa građana na Zapadnom Balkanu koji nemaju viznu liberalizaciju i nema opravdanja za tako nešto“.
Polarizacija
Nakon što je problem prepoznala i Evropska komisija, ali i uz obrazloženje da više ne postoji opasnost od ilegalne migracije sa Kosova, naročito jer su prethodno odobrili bezvizni režim za kosovske pasoše, u novembru 2023. su dali predlog da se i pasoši koje za preostale građane na Kosovu izdaje Srbija – izuzmu iz bezviznog režima.
Priština je naglas snažno negodovala i čak pokrenula mere da to spreči, što je uključivalo i pismo dela albanskih nevladinih organizacija, lobiranje vlasti, uključujući i aktivnosti samog glavnog pregovarača.
Kosovska strana, zbog ove odluke, negoduje i danas, te se polarizacija po ovom pitanju nastavlja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
