Nemec pozdravio ukidanje viza za pasoše KU: Neprihvatljiva činjenica da bi mala grupa ljudi na Z. Balkanu ostala diskriminisana

Nemec pozdravio odluku o ukidanju viza za pasoše Koordinacione upraveMatjaž Nemec, slovenački poslanik
FOTO: Tweeter/ Matjaž Nemec

Nemec pozdravio ukidanje viza za pasoše KU: Neprihvatljiva činjenica da bi mala grupa ljudi na Z. Balkanu ostala diskriminisana

Evropski savet usvojio je danas odluku da se za nosioce srpskih pasoša Koordinacione uprave, koje za građane na Kosovu izdaje srpski MUP – ukinu vize. U pitanju je važan korak, smatra izvestilac EU Matjaž Nemec, izvestilac EU upravo za ovo pitanje.

Usvajanjem njegovog izveštaja, Evropski parlament krajem aprila izglasao je viznu liberalizaciju za građane Kosova koji su nosioci srpskih pasoša.

Sledeći korak bio je da se čuje mišljenje i da odobrenje Saveta ministara Evropske unije. Iako se očekivalo, kako je aprila kazao Nemec, da se to dogodi već u maju, Savet EU dao je odobrenje danas.

Evropski savet usvojio je odredbu kojom se ukida obaveza posedovanja vize za nosioce pasoša srpske Koordinacione uprave, koja izdaje putne isprave Srbima na Kosovu, a cilj odluke je da ceo Zapadni Balkan bude podvrgnut istom viznom režimu.

Odluka će na snagu stupiti za 20 dana od objavljivanja u službenom glasniku EU.

Nemec: Za mene je neprihvatljiva činjenica da bi relativno mala grupa ljudi na Zapadnom Balkanu ostala diskriminisana

„Pozdravljam današnju pozitivnu odluku ministara spoljnih poslova zemalja članica da obezbede bezvizni režim putovanja u EU za poslednju grupu na Zapadnom Balkanu, odnosno nosioce specijalnih srpskih pasoša za stanovnike Kosova“, oglasio se Nemec.

Istakao je da je u pitanju važan korak:

„Jer je ovo kraj zakonodavnog procesa i mi sledimo cilj da što pre sprovedemo bezvizni režim u praksu“.

Od preuzimanja mandata, kaže, branio je stav da je u pitanju tehnička, a ne politička odluka.

„Za mene je neprihvatljiva činjenica da bi relativno mala grupa ljudi na Zapadnom Balkanu ostala diskriminisana, dok smo u Uniji ove godine konačno ukinuli vize za sve zemlje iz regiona. Kosovo je tako bilo poslednja zemlja kojoj je Unija dala zeleno svetlo 1. januara 2024, posle višegodišnjeg čekanja“.

Očekuje poslednji korak pre objavljivanja u Službenom listu EU, odnosno zvanično potpisivanje od strane Saveta EU i Evropskog parlamenta.

„Trudiću se da to bude što pre i da građanima Kosova olakšam putovanje u zemlje članice pre početka jeseni“, poručio je Nemec.

Kako se došlo do toga da nosioci ovih pasoša budu izuzeti iz bezviznog režima?

Građani Srbije sa regularnim srpskim pasošima, koje izdaje srpski MUP, slobodno putuju bez viza već skoro 15 godina, od decembra 2009. godine.

U sklopu tadašnjeg dijaloga Srbije i Evropske unije o viznoj liberalizaciji, neposredno pre nego je ona i stupila na snagu, oformljena je Koordinaciona uprava.

Uslov Evropske komisije za preporuku za liberalizaciju viza za nosioce pasoša Republike Srbije bio je da policijske uprave sa Kosova (Kosovska Mitrovica, Prištinu, Prizren…), inače izmeštene, više ne izdaju pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu, već da se ta nadležnost preusmeri na to centralizovano telo.

„Za lica koja borave na Kosovu kako je definisano Rezolucijom Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine (inače poznata kao Rezolucija SB UN 1244) i lica sa uverenjem o državljanstvu izdatom na teritoriji Kosova (UNSCR 1244), Koordinaciona uprava u Beogradu će biti nadležna za prijem zahteva za izdavanje pasoša“, navodi se u tački 4. UN (1244/2009) – 30.11.2009.

Od Srbije je, ujedno, zatraženo da pooštri bezbednosne procedure za izdavanje pasoša koji su i zvanično izuzeti iz bezviznog režima, a sve je to učinjeno jer je EK tada strahovala od ilegalne migracije sa Kosova.

Ovo je uticalo na porast broja i Albanaca sa Kosova koji su godinama podnosili zahteve za pasoše Srbije.

Osam godina kasnije (2017), Evropska komisija predlaže da se vizna liberalizacija omogući nosiocima pasoša koje izdaje kosovski MUP, da bi to konačno u Evropski parlament stiglo tek aprila prošle godine, kada je i izglasano. Zvanično, nosioci kosovskih pasoša bez viza putuju od početka ove godine.

Pre, ali i nakon stupanja na snagu ove odluke, više izveštaja se plasira koji ukazuju na porast interesovanja u srpskim sredinama na Kosovu za kosovski pasoš.

Prema podacima Kosovske policije, do 31. decembra 2023. godine zahtev za kosovski pasoš podnelo je ukupno 6.310 ljudi koji poseduju i srpsko državljanstvo.

Nisu precizirali da li se među njima nalaze i Albanci sa juga Srbije.

Sa druge strane, beleži se pad broja nosilaca pasoša Koordinacione uprave.

Iako ne postoje potvrđeni precizni podaci o ažuriranom broju imalaca ovih pasoša, prema izveštaju NVO „Aktiv“, između 16. avgusta 2007. godine i 3. juna 2016. – Koordinaciona uprava je izdala ukupno 76,807 pasoša.

Najsvežiji podatak o broju onih ga sada poseduju pokazao je drastičan pad. Matjaž Nemec nakon usvajanja izveštaja krajem aprila, precizirao je da ovaj pasoš sada ima 18,000 ljudi.

Javna je tajna da su se od 2009. godine, od kada su postali nosioci pasoša ‘drugog reda’, Srbi sa Kosova, ali i ostali koji poseduju srpska dokumenta – ‘snalazili’.

Preko namenskih, pa i fiktivnih promena prebivališta građana sa Kosova u nekom od gradova u Srbiji, postajali su legalni nosioci bezviznih srpskih pasoša.

Ko je ostao između ova dva sistema?

Od momenta stupanja na snagu vizne liberalizacije za kosovski pasoš, jedini građani koji nisu imali šansu da dođu do pasoša sa viznom liberalizacijom su oni građani koji, sa jedne strane i dalje poseduju pasoše Koordinacione uprave, a ‘nisu se snašli’ ili nisu hteli na takav način, dok istovremeno sa druge – ne ispunjavaju uslove za dobijanje kosovskih dokumenata, samim tim i pasoša.

Zbog nepriznavanja srpskih izvoda iz matičnih knjiga umrlih, rođenih i venčanih (u periodu nakon 1999. godine) kao ni sudskih odluka o razvodu ili rešenja drugih srpskih institucija, uključujući i Centra za socijalni rad, i ostalih peripetija, znatan broj Srba, ali i ostalih nevećinskih zajednica na Kosovu i dalje ne može da dobije kosovska dokumenta.

Za njih, jedina opcija ostaje upravo srpski pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava, i tako su oni ostali jedina skupina koja nije obuhvaćena viznom liberalizacijom ni iz jednog sistema.

Upravo je na to ponovo ukazao Nemec, neposredno pred početak glasanja za njegov izveštaj u Evropskom parlamentu:

„Ovo je odluka kako bi se omogućio bolji život Srbima, jer 18.000 ljudi ima posebne pasoše i oni su poslednja grupa građana na Zapadnom Balkanu koji nemaju viznu liberalizaciju i nema opravdanja za tako nešto“.

Polarizacija

Nakon što je problem prepoznala i Evropska komisija, ali i uz obrazloženje da više ne postoji opasnost od ilegalne migracije sa Kosova, naročito jer su prethodno odobrili bezvizni režim za kosovske pasoše, u novembru 2023. su dali predlog da se i pasoši koje za preostale građane na Kosovu izdaje Srbija – izuzmu iz bezviznog režima.

Priština je naglas snažno negodovala i čak pokrenula mere da to spreči, što je uključivalo i pismo dela albanskih nevladinih organizacija, lobiranje vlasti, uključujući i aktivnosti samog glavnog pregovarača.

Kosovska strana, zbog ove odluke, negoduje i danas.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.