U šta se danas pretvorio Goraždevac?

Darko Dimitrijević je glavni i odgovorni urednik radija „Goraždevac“ na Kosovu i Metohiji. Živi i radi u istoimenom metohijskom mestu. Dugogodišnji je novinar, Foto: Fejsbuk profil Darka Dimitrijevića

Piše: Darko Dimitrijević

Kasno je, ponoć, veselo je, peva se i pije se…

Noć uoči obeležavanja 13. avgusta u Goraždevcu, dana kada je ovo selo najviše stradalo, na platou u centru sela, ispred kafića posedala omladina. Roštilja se, pušta se muzika sa razglasa, pije se. Muzika je toliko glasna da odlazi u pravcu drugih sela nastanjenim Albancima da je i naše komšije čuju. Mladi uz roštilj pevaju, slave završetak još jednog turnira u malom fudbalu. Ređaju se narodnjački hitovi.

Ovakav prizor ne kazuje da se kod nas pre šesnaest godina dogodio jedan od najmonstruoznijih zločina. Kao da smo zaboravili ono što je tada ovo selo zavilo u crno. Kao da smo zaboravili da smo jedne iste takve avgustovske večeri dočekivali stradale uz jecaje i suze, sa svećom u ruci.

Dan iza nas je takođe opterećen vešću da porodice nastradalih ne pristaju da se na obali Pećke Bistrice postavi spomen ploča, koja bi podsećala na ovaj zločin. Kažu da nisu obavešteni na vreme. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Privremeni organ opštine Peć stoje iza te ideje, što daje političku dimenziju u ovoj priči. Doduše, iz opštine Peć su potom poručili da nemaju nameru da postavljaju spomen ploču bez blagoslova roditelja.

Ujutru počinje parastos. Prate me tuga i ona mučnina u stomaku, kao onog dana na svom prvom novinarskom zadatku. U danu kada su ubijena deca u našem selu postao sam novinar i svake godine osetim isto.

Slušam besedu igumana dečanskog, oca Save, koji kaže da moramo da volimo, praštamo, da imamo vere, da se molimo i držimo u slozi.

Upitah se da li iko od prisutnih, mojih Goraždevčana, čuje ove reči? Šta se dogodilo pa smo vremenom počeli da živimo i radimo suprotno od propovedi? Suprotno od onoga kako su ovde živeli naši preci.

Zato su i opstali, kako i otac Sava reče.

Da li se volimo? Da li praštamo? Imamo li vere? Jesmo li složni? Zašto sve ovo o čemu nas savetuje iguman, u poslednjih godina nikako ne ide uz moje selo?

Ništa od tih vrednosti i vrlina nas više ne krasi u Goraždevcu. Da se kojim slučajem volimo, ne bismo prodavali zemlju natopljenu krvlju naše dece a ona se uveliko prodaje u čitavoj okolini. Da smo spremni da praštamo i budemo složni, danas bi ovaj skup bio mesto jedinstva i poštovanja prema žrtvama, tragično nastradalim, ali i onim preživelim.

Da li se Bogu molimo?

Da se Bogu molimo, ne bi se veselili nad tragedijom, uz roštilj i piće. Da se molimo, praštali bismo jedni drugima. Da se molimo, slušali bismo i razumeli jedni druge i bili bi složni.

Lepo nam je u besedi poručio naš preosvećeni otac, čelnik manastira koji nam pomaže i zahvaljujući kome smo se održali ovde. Osećam ljubav i toplinu u rečima koje nam izgovara, a gleda u nas dok su svima glave pognute.

I opet pitanja: Da li ga iko čuje? Sluša li iko reč Božiju ovde u ovom nekada pitomom metohijskom selu? Čuje li neko nebesku liturgiju danas u Goraždevcu? Ili smo se odali politikanstvu, neslozi, mržnji, pakosti…? Jesmo li se svi toliko pogordili da ne želimo da čujemo ikoga do sebe, da mislimo da smo samo mi u pravu, da smo najpametniji, najbolji u svemu?

To što smo na neki način svi žrtve jednog događaja i zlih vremena, ne daje nam opravdanje za gordost, ugnjetavanje drugog, lukavstvo i povlašćeni položaj među svojima. Pretimo da se izbrišemo iz jednog od najstarijih srpskih sela u Metohiji. Nestaćemo.

Povezani članci:

Šesnaest godina od zločina na Bistrici, obeležavanje u Goraždevcu i Beogradu

Bez spomen ploče ubijenoj deci na Pećkoj Bistrici, porodice se nisu složile



Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.