Trampova ruka i lavirint: Mali igrači ušli u veliku igru

Vašingtonski sporazum nije istorijski, kako se to predstavlja, ali je značajan jer je odblokirao proces dijaloga Beograda i Prištine. U samom sporazumu nalaze se elementi koji su već sadržani u Briselskom sporazumu. Iako se radi o jednostrano potpisanim aktima nesumnjiva je politička obaveza za njegovo sprovođenje, bilo koja vlada da bude u Prištini ili Beogradu. Dva mala igrača uvučena su u veliku geopolitičku igru, a ostanak će zavisiti od ozbiljnosti i posvećenosti strana prema preuzetim obavezama, zajednički je zaključak u razgovoru za KoSSev profesora ustavnog prava iz Prištine Envera Hasanija, publiciste i savetnika Bljerima Šalje, direktora Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušana Janjića i novinara Milivoja Mihajlovića. Sagovornici različito vide centar moći u kojem će se rešiti kosovski čvor.

U pitanju su jednostrani akti u kojima su Srbija i Kosovo preuzeli na sebe obaveze, i to od strane ustavnih organa, s obzirom na to da su predsednik, ili premijer, izvršni organi vlasti, podseća profesor Hasani, naglašavajući da stoga oni ne podležu ratifikaciji.

“Ovi akti ne podležu ratifikaciji pošto se radi o jednostranom preuzimanju obaveza da se nešto učini ili ne učini ubuduće, a odredbe tog dokumenta nisu pravno samoizvršujuće. Njih prate propratni pravni akti poput budućih međunarodnih sporazuma, između Srbije i Kosova između Srbije, Kosova i SAD, Kosova i SAD, ili jednostrani ustavni akti, poput zakona, promene ustava jedne i druge zemlje i slično”, objašnjava.

Finansijska aneksija
„Nešto što se eksplicitno ne pominje u Vašingtonskom papiru, to je da dolaze velike finansijske korporacije. Na neki način je to aneksija finansijska ovog dela sveta, mi ćemo biti ispred njihovih šaltera, neće biti reka dolara, biće reka kredita, to je novo zaduživanje, novi problem za buduće generacije“.(Milivoje Mihajlović)

Stoga su Kosovo i Srbija međustrane koje su manje-više preuzele iste obaveze naspram SAD. Dodaje da obim i kvalitet tih obaveza zavisi od pozicije strana.

“Srbija je u boljem položaju po nekim od tačaka, kao i Kosovo što je u dobrom položaju za neke tačke”, kazao je takođe Hasani.

“Što se tiče očuvanja religijske baštine, to je obaveza Kosova koja je preuzeta Ustavom, Zakonom o verskim zajednicama i Zakonom o specijalnim zonama. To je već na snazi, i čak i bez ovih dokumenata, samim činom proglašenja nezavisnosti, Kosovo je preuzelo međunarodnu obavezu da štiti sve zajednice. Žalosno je što je ta odredba tu, jer postoji odluka ustavnog suda o zemlji (manastira Visoki Dečani)”. Detaljnije o tome u posebnoj vesti: Hasani: Žalosno je što je odluka Ustavnog suda o Dečanima deo sporazuma iz Vašingtona

S druge strane, drugi učesnik debate, Dušan Janjić kaže da su se tačke o verskim zajednicama tu našle usled straha srpske strane da bi eventualnom promenom kosovskog ustava u budućnosti mogle upravo ove tačke da budu zanemarene, i dodatno, Srbija nije priznala Ahtisarijev plan te su se upravo tačke iz Ahtisarijevog plana preselile i u Briselski sporazum i vašingtonski.

 

U sporazumu nema partijske politike, nadživeće i promenu administracije

Na upozorenja sa Kosova, pre svega Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija da “kada se budu vratili u kabinet” neće primenjivati odredbe iz dokumenta jer ga je na štetu Kosova, kako kažu, potpisao ilegalni premijer, Hasani kaže da postoji teoretska mogućnost da ukoliko bi neko pretrpeo štetu time što Kosovo ne izvršava deo obaveza preuzetih u potpisanom dokumentu, onda bi Srbija i SAD mogle da zatraže kompenzaciju štete.

On, naravno, ne očekuje da se tako nešto dogodi, jer napominje da zahvaljujući međunarodnim partnerima, Kosovo je dobilo zakonsku regulative kojom je politički život uređen tako da nijedna partija ne može da vlada znatno većinom na Kosovu bez da ima drugog koalicionog partnera.

Hasani naglašava da u vašingtonskom sporazumu nema nijedne odredbe koja bi se mogla tumačiti kao “partijske politika”, već da je siguran da će sporazum da nadživi svaku administraciju SAD sve dok se ne budu rešili odnosi Beograda i Prištine.

On ne vidi kao čudno to što su se u sporazumu našle odredbe o Hezbolahu i Izraelu.

“EU je krahirala i zadnjih decenija (po pitanju rešavanja kosovskog problema, prim.red.), ali dolaskom Trampa na vlast je bilo još uočljivije da Amerika natrljava nos Evropi. Bezbednost Balkana je organski vezana za bezbednost na srednjem istoku i u Izraelu“, kazao je profesor Hasani.

Američka primena modela dve Nemačke

Dušan Janjić kao vrednost razgovora u Vašingtonu ističe to što se pokazalo da se problemi mogu rešavati i kada ima nesporazuma – dve strane izbegle su spor o statusu.

“Bez prejudiciranja statusa, oni su kao domaćini tretirali i Kosovo i Srbiju u skladu sa onim kako ih tretiraju, oni ih priznaju, a Kosovo i Srbija su dovedene u situaciju da priznaju realnost postojanja jedno drugoga”, kaže Janjić, dodajući da i takav kakav je, jeste “veliki pomak”.

“Ovo je američka primena modela dve Nemačke. Time je omogućeno da se jedan veliki problem sa stola skloni privremeno”, naglasio je Janjić.

Janjić je odbacio “ekstremna tumačenja” o vašingtonskim razgovorima, poput onih o nedostojnom protokolu prema dvema stranama, naglašavajući da protokol koji je primenjen na američkoj strani jeste uobičajena praksa u SAD.

“To je ono što ja uvek govorim – Grenel mi je ličio na jednog NBA sudiju koji forsira igru da onaj koji da više koševa, i broji svoje koševe. I moram da kažem da je to ispalo vrlo uspešno. Možda je Amerika ta koja je zabila najviše koševa. Kada govorim o sadržaju ovog papira, o paketu za Bliski istok koji je veoma gorak za Srbiju, koji je gorak ali manje gorak i za Kosovo, mada su dobili kašičicu meda da lakše progutaju žuč, to je ono priznanje, mada nije beznačajno”, kazao je Janjić.

“Nije istorijski u smislu da će preokrenuti procese. Da li je deblokirao procese? Jeste, značajan je”.

“Ovaj sporazum obavezuje na novu spoljnu politiku. To je upravo priča oko Bliskog istoka. Mi više nismo zapadno krilo te krize. Srbija je sada akter, ona je unutra i to jednostrano angažovana na američkoj izraelskoj strani”, takođe je kazao.

Janjić smatra da će se model kao “konkretan slučaj izučavati” ali i daje opasku: “A posebno da treba da ga izuči ona ekipa koja servisira Merkel i da ne treba da se ljuti ako je neko napravio praktično rešenje koje može da se koristi i za završnicu”.

Ipak, on ne podržava stav da su Evropa i SAD trenutno podeljenje oko kosovskog pitanja, kao i sama unutrašnja američka politička scena.

“Krize na Balkanu govore, nema rešenja dok Brisel i Vašington ne dogovore jedan glas”, poručio je Janjić najavljujući da je stav oko Kosova već usaglašen u samoj Americi, te da će taj glas uskoro početi da donosi Metju Palmer.

Ukoliko Bajden bude pobedio, ta saradnja će biti još tešnja, te će na obavezama insistirati kvint grupa, navodi dalje.

Od Rusije očekuje dvostruki pritisak, prvi u vezi sa energetikom, te da “stalno testira spremnost” proruskih elemenata u vladi i u društvu kojih je značajan broj. Od srpskih vlasti je zatražio da se ne pravdaju Rusima i Kinezima, već da otvaraju Poglavlje 31.

“Počnite da koordinišete spoljnu politiku jer niste u stanju da osmislite i vodite jednu konsekventnu politiku”, poručio je.

Janjić zaključuje da se radi o vrlo kompleksnom pristupu kada je u pitanju vašingtonski sporazum.

“On samo na prvi pogled deluje da je fokusiran na Srbiju i Kosovo. Iza toga postoji jedna vrlo jasna vizija geopolitički uključujući i bliski istok i srednji istok Zapadnog Balkana i tu se vizija ne razlikuje od one berlinskog procesa, otuda podrška mini Šengenu. Ako pogledate potencijalne projekte za finansiranje, videćete da nekoliko luka će dobiti novac – Ploče, Bar, Drač”.

Iako se Tramp ovim problemom neće više baviti, Janjić navodi da “njegovi ljudi neće više izlaziti iz Prištine i Beograda, dok ne uteraju vidljive znake primene sporazuma pre izbora, kao što je otvaranje DFC kancelarije“.

Postoji samo jedan istorijski sporazum, o njemu će se odlučivati u Parizu i Berlinu

Bljerim Šalja (Blerim Shala), koji sa Janjićem na našem portalu vodi dijalog već više godina, kazao je da su sa izuzetkom Samoopredeljenja, vašingtonski sporazum u većoj ili manjoj meri podržale sve stranke na Kosovu, te da strane veće poverenje iskazuju ka američkoj inicijativi nego inicijativi Miroslava Lajčaka.

Podsetio je na to da je još u oktobru prošle godine specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, tokom svoje posete Beogradu i Prištini “odmah otkrio šta namerava”:

“Grenel misli i dan danas i to provejava u većini tačaka ovog sporazuma, da kao prvo treba da se promeni dramatično ekonomija na Kosovu i u Srbiji, da se stvore nova radna mesta, da se poboljša običan život u ova dva mesta i da će to voditi ka boljoj situaciji kada je politička normalizacija u pitanju”.

“To je tzv. Trampova ruka. Videli ste da je sam Grenel rekao da se radi o drugačijem načinu ophođenja prema glavnim političkim problemima. To se vidi i u predlogu sporazuma Izraela i Palestine, UAE i Izraela. Radi se o logici Trampove administracije da ekonomije rešava sve. To je glavna tačka ove strategije Grenela prema Kosovu i Srbiji, tako da smo i u Beogradu i u Prištini znali manje-više da se radi o ekonomskom sporazumu, o ekonomskoj normalizaciji koji bi onda mogao po logici mera izgradnje poverenja da stvori mnogo bolju atmosferu i da onda Evropa odradi ovaj drugi vrlo važan deo procesa, da napravi sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”.

Upravo je to podvukao O’Brajan na zajedničkoj konferenciji za medije kada je kazao vrlo jasno da Evropa treba da reši političku stranu dijaloga a da su SAD rešile ekonomsku stranu dijaloga, podsetio je Šalja.

Iako se slaže da je napravljen veliki korak u Vašingtonu, naglašava takođe da to nije istorijski sporazum.

Šalja, koji kaže da lično nije pobornik ideje da ekonomija rešava sve kada se radi o balkanskim narodima, jer da je tako “problemi bi se odavno prevazišli”, naglašava da pre ili kasnije, dođe vreme da se pokrene “pitanje svih pitanja”: Koje je ime tog sporazuma?

“Možete da imate samo jedan istorijski sporazum, ne možete da imate deset istorijskih sporazuma. Taj jedan istorijski sporazum rešava istoriju tragedije odnosa Kosova i Srbije, taj jedan istorijski sporazum koji bi potpisali Beograd i Priština na jednom papiru a ne ovako”.

Tačka 10 glavna tačka sporazuma koja više nije tu

Šalja smatra da je Grenel verovatno hteo da upravo sa tom tačkom opipa puls “šta će reći Vučić i Srbija”, ali čak iako je “glavna tačka” izostala, i on se slaže da su u Vašingtonu “manje-više svi pobednici”, jer je tačka postala javna.

“Mi znamo o čemu se radi ali za srpsku javnost je važno da je ta tačka postala javna”.

“Premijer Hoti takođe koji uvek govori da na razgovore ide zarad uzajamnog priznanja i Amerikanci i Evropljani koji uvek ističu da razgovori moraju na ovaj ili onaj način da dovedu do uzajamnog priznanja tako da sve u svemu, dobro je što je sporazum postignut korak u dobrom pravcu, ali ipak glavne stvari će se dešavati u Briselu ili pak, situacija se takođe izokrenula sa pitanjem ko odlučuje o ishodu ovog procesa”.

I dok je ranije bilo važno šta će se odlučivati u Vašingtonu i Briselu, sada je važno šta kažu Francuska i Nemačka.

“Francuska i Nemačka su glavni faktori koji će na kraju reći da li je ovaj sporazum dobar ili ne važi”, kazao je Šalja.

Sporazum pre svega američki, ali veliko pitanje kako će se primeniti

Sa tim mišljenjem ne slaže se Milivoje Mihajlović koji kaže da se moć ipak očigledno nalazi u Vašingtonu.

“Ovaj sporazum je pre svega američki, mnogo manje srpski i kosovski sporazum… On je kamenčić u mozaiku Trampove predizborne kampanje“.

Pokazao je mesto svima, Evropa je na drugom mestu, Rusija je za sada oprezna, ostaje da se vidi reakcija Kine, dodaje.

Slaže se sa sagovornicima da su razgovori pomerili dijalog sa mrtve tačke, da je događaj u Vašingtonu ubrzao evropska nastojanja da se dijalog nastavi u Briselu, ali i da nije istorijski, te da ostaje veliko pitanje primene potpisanih dokumenata.

Kao posebne koristi vidi to što je, kako veruje, „stavljena tačka na tu besmislenu priču o podeli“ iako rizik još uvek postoji, kao i samo omekšavanje odnosa:

Približavanje Beograda i Prištine, pa makar bili u istom sosu kada je u pitanju Bliski Istok, možda bude korisno za građane i s jedne i s druge strane Merdara

“Ono što je sada veliko pitanje jeste to koje će telo brinuti da se to implementira, ko će na primer da odredi tim za izvođenje studije izvodljivosti o upravljanju Gazivodama, da li američko ministarstvo energetike ili neko drugo? Ko će kontrolisati da Kosovo ne traži prijem u institucije ili Srbiju da lobira za otpriznaja kada je to tajni proces, a to je takođe i mešanje u unutrašnje stvari trećih država ukoliko odluče da odpriznaju ili prime Kosovo”, navodi on.

Proces predvodi onaj koji kontroliše službe, u Beogradu uskoro ispostava CIA

Sa njegovim mišljenjem se nije složio Janjić, koji smatra da će proces predvoditi Grenel kao onaj koji kontroliše službe, rekavši da se u Beogradu uskoro otvara kancelarija CIA, a čak je izneo prognozu da misli da će upravo u Beogradu biti lociran regionalni centar ove agencije.

Mihajlović konačno naglašava da je sam događaj uneo više kontraverzi, te da će zadati glavobolje posebno Srbiji, od otvaranja ambasade u Jerusalimu, preko okretanja leđa Rusiji, do podrivanje kineskog uticaja.

Iako je i sama srpska javnost zbunjena, „lako je objasniti srpskoj javnosti svašta ali je teško objasniti svetskoj javnosti“, kazao je Mihajlović.

“Nagledali smo se sporazuma u kojima su bili rokovi pa ništa nije bilo. Bojim se da ulazimo u jedan opšti spin, hajde da dobijemo malo više vremena potpisivanjem raznoraznih dokumenata, pa ćemo ih ionako  izigrati na terenu. Ako to ne uradimo mi, uradiće Priština”.

Nema dvostruke igre, ali obe strane uletele u veliki međunarodni problem

Bljerim Šalja, pak, isključuje mogućnost dvostruke igre sa kosovske ili srpske strane upravo zbog političkog značaja sporazuma, i to dvostrukog – pored obaveza koje su preuzeli Beograd i Priština, Šalja očekuje da su makar delovi sporazuma obavezujući i za samu američku administraciju. Bez obzira ko bio njen predsednik, pitanja o odnosima sa Izraelom su prioritetna.

„Pitanje Jerusalima…mislim da su obe strane nekako uletele u veliki međunarodni problem kada se tiče mira na Bliskom istoku. Nikada ni Kosovo ni Srbija nisu bili neki činioci kada je bila u pitanju kriza na Bliskom istoku, iako je bilo nekih čudnih paralela, ali tu smo gde smo, imamo obaveze, Kosovo naročito“, istakao je Šalja.

Šalja je siguran da će postojati posledice, pre svega kada je u pitanju odnos Turske i arapske lige.

„Ušli smo kao mali ugrači u veliku igru i sada treba da se snađemo iako će to biti izuzetno teško, poručio je, dodavši da je upravo stoga važno da dve delegacije nauče lekcije o umerenosti kada uleću u velike geostrateške priče“.

Dušan Janjić: „Tu predstavu smo gledali, to je predstava od par godina, gde će neko – ja se sa tim ne slažem, a u međuvremenu mi ne znamo tačno šta je dogovoreno. Dakle to je jedna opasna stvar, upada se u dalje sklanjanje od javnosti, mistifikuje se ceo proces, svodi se na lidere. Tu će opet Kosovo bolje proći, imaju načina da probiju preko pluralizma, da probiju javnost. U Srbiji, to će stvoriti, ako to bude se tako nastavilo, tako žestok otpor, i dovesti do tako duboke krize, u kojoj, ne da neće moći da se priča o primeni Vašingtonskog sporazuma, nego nećemo uopšte moći da pričamo o primeni bilo čega. Dakle, red je na Briselu, red je na nemačkom predsedavanju da lepo pomognu tom Lajčaku i Borelu i da vrlo jasno otvore mehanizam transparentnosti. Šta to znači? Sporazum koji postignete, parafirate. Na kraju procesa usvajate generalni papir od par tačaka u kojima potvrđujete obavezu da se to primeni. To je bila početna ideja, ovo sad što se radi, ne znam odakle je došlo, ali je vrlo opasno.“

Na Kosovu ne žele dijalog sa Srbima

Bljerim Šalja kaže da dijalog između Beograda i Prištine “odavno više nije popularan” na Kosovu. I da se koristi za unutrašnje političke razmirice, da se reč “izdaja” vadi iz kofera svako malo i u Beogradu i Prištini.

Suprotno vremenu iz Rambujea, kada su ciljevi dijaloga bil jasni – uspostavljanje mira i nezavisnog Kosova, i kada je Ibrahim Rugova odigrao veliku ulogu da ujedini kosovske lidere i stranke i priključi Kosovo međunarodnom procesu, situacija je drugačija proteklih 9 godina.

Šalja koji je upravo u ovom periodu kao savetnik bio uključen u dijalog sa Beogradom sada kaže da dijalog nije bio popularan.

“Kosovska javnost i većina kosovskih partija sada misli da je to završena priča. Mi razgovaramo sa Srbijom već 22 godine, to je to, država Kosovo postoji, priznati smo kao što smo priznati i Srbija mora da nas prizna. To je dominantna logika u našoj političkoj eliti i vi ako pitate naše političare, da li Kosovo treba da ponudi nešto za uzvrat priznanja od strane Srbije, apsolutna većina će vam reći ne. Zašto bismo mi nešto ponudili. Mi smo napravili koncesije tokom teškog procesa što se tiče zaštite manjina na Kosovu, SPC i mnogih drugih stvari, to je to, Srbija treba da nas prizna. A na drugoj strani predsednik Vučić je tokom unutrašnjeg dijaloga u Srbiji  stavio do znanja dosta iskreno da je kosovska priča manje više završena da je to država i da su tako odlučile velike sile”.

Zato Šalja zagovara zajednički tim na Kosovu, jer je većina od 81 poslanika za Kosovo „ogromna“, i nije kao u Srbiji, niti Kosovo ima tako jakog lidera kao što je Aleksandar Vučić. Politička situacija je veoma nestabilna i bez ujedinjenje političke scene po pitanju dijaloga nema okončanja procesa, upozorio je.

„Vreme nije ni na strani Srbije ni Kosova“, smatra prištinski publicista.

Lavirint

„Dakle, nalazimo se u jednom lavirintu iz kojeg je teško izaći uz sve ove tačke koje su nam, očigledno svima sporne“, nadovezao se Mihajlović.

Postavio je neka od pitanja iz „lavirinta“: Zbog čega se Hezbolah našao na toj listi? Zašto smo uključeni mimo svoje volje, i Priština i Beograd kod palestinskih sukoba, odnosno u mirovni proces na Bliskom istoku koji drži ključ svetskog mira?

Briselski proces će se nastaviti jer će trpeti pritisak iz Vašingtona.

„A presija će biti motivisana prvenstveno interesima Sjedinjenih Američkih Država u ovom regionu, a mi smo kuća na raskrsnici u koju se ne dolazi sa leptir mašnama, već sa bejzbol palicama. Svi imaju ovde svoje interese i svi će imati nešto da dodaju ovim našim sporazumima“.



Debata je organizovana u sklopu projekta koji finansira Ambasada SAD u Prištini.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.