Trajković: Kosovske institucije ne reaguju da spreče pritiske i osude učestale incidente protiv srpske zajednice

Kosovska vlada je ušla u jedan bizaran i uzaludan rat sa srpskim identitetom na Kosovu. Institucije se očajnički bore protiv srpske simbolike, i ta borba ide od banalnih akcija – poput konfiskovanja predmeta sa srpskom ikonografijom od hodočasnika na Gazimestanu – do veoma zabrinjavajučih trendova kao što su pokušaji negacije srpske kulturne baštine na Kosovu. U ovom drugom procesu, kosovska vlada se služi “alternativnim” tj. lažnim istorijskim činjenicama, i aktivno dezinformiše kosovsko društvo. Narativ oko naše kulturne baštine se agresivno albanizuje, i ide put kulturocida, upozorava u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress srpska političarka sa Kosova Rada Trajković.

Kakva je trenutno situacija na Kosovu? Da li je bezbednost Srba ugrozena?

„Nesigurnost se oseća gotovo na svakom koraku, a ogleda se, pre svega, kroz institucionalnu nesigurnost – osećaj da nam niko neće priteći u pomoć ako nam pomoć zatreba. Jer mi trenutno na Kosovu imamo jednu apsurdnu situaciju gde institucije koje su zakonom dužne da vas zaštite to, nažalost, ne rade. Jednostavno, kosovske institucije ne reaguju – ili ne reaguju dovoljno odučno – da spreče pritiske i osude učestale incidente protiv srpske zajednice.

Najdrastičniji je primer Đakovice gde je Ustav praktično suspendovan a gde su lokalni Albanci de facto implementirali rasne zakone po kojima srpska povratnica zbog svoje nacionalnosti ne sme ući u radnju čiji je vlasnik Albanac da kupi veknu hleba. Vlada Kosova na ovakve pojave, kao i na druge sučajeve gde su pretučeni povratnici kao i jedan srpski dečak, ostaje nema.

Uz to, Vlada Kosova je ušla u jedan bizaran i uzaludan rat sa srpskim identitetom na Kosovu. Institucije se očajnički bore protiv srpske simbolike, i ta borba ide od banalnih akcija – poput konfiskovanja predmeta sa srpskom ikonografijom od hodočasnika na Gazimestanu – do veoma zabrinjavajučih trendova kao što su pokušaji negacije srpske kulturne baštine na Kosovu. U ovom drugom procesu, Vlada Kosova se služi “alternativnim” tj lažnim istorijskim činjenicama, i aktivno dezinformiše kosovsko društvo. Narativ oko nase kulturne baštine se agresivno albanizuje, i ide put kulturocida.

Nažalost, ovakva neodgovornost i ekstremizam stvara pogodno tle za pojavu drugog ekstremizma – ekstremizma sa islamskim prefiksom – jer se naša Crkva i monaštvo, kao najvidljiviji predstavnici hrišćanske tradicije na Kosovu, konstantno demonizuju u javnosti“.

Koja je uloga međunarodne zajednice, stiče se utisak da ne reaguju kao ranije? Koliko njihovo reagovanje zavisi od zahteva za to iz Beograda?

„Međunarodna zajednica ima princip da nikada ne zaustavlja procese na samom početku, ma koliko oni bili štetni. Međunarodna zajednica retko interveniše rano jer ona ima vremena da prati procese na terenu. Ali to ne znači da se sve negde ne beleži i nezavodi za neko buduće vreme utvrđivanja odgovornosti. Takve stvari međunarodna zajednica sigurno ne prašta, kao što vidimo iz iskustva sa Specijalnim sudom.

Ipak, za nas je takav pristup međunarodne zajednice nezgodan jer, za razliku od nje, mi nemamo vreme da čekamo. Multietničnost Kosova je već na donjoj granici, i ako se nešto uskoro ne promeni, cilj međunarodne zajednice da izgradi multietničko Kosovo ostaće samo prazno slovo na papiru kojim se pravdala intervencija ‘99.

Ne mislim da zahtevi Beograda mogu da navedu međunarodnu zajednicu da jače reguje. Ipak, incidenti protiv Srba na Kosovu su ovih dana jako medijski eksploatisani u Srbiji. Takvi medijski naslovi izazivaju negativnu reakciju Srba u Srbiji, dižu temperaturu i podižu nacionalističke strasti, što bi takođe trebalo zabrinuti sve koje prate region. Jer na Balkanu, svaka nacionalistička akcija uvek rađa reakciju“.

Da li ste Vi lično očekivali da će Aljbin Kurti i njegovi saradnici da vraćaju javni diskurs na Kosovu u ratno vreme? Da li to može biti opasno po Srbe koji žive južno od Ibra?

„Normalno da su moja očekivanja bila drugačija i da sam se ja nadala da će se Kurti posvetiti svojim izbornim obećanjima: izgradnji pravednog društva i jačanju vladavine prava. Sigurno da nisam očekivala da će i Kurti i (Vjosa) Osmani svoj imidž “novih, mladih lica” na političkoj sceni Kosova trošiti tako što će se na dnevnom nivou baviti antisrpskom propagandom i podizanjem nacionalističkih strasti koje najdirektnije ugrožavaju bezbednost srpske zajednice.

Paradoksalno je da Kurti uporno govori da su mu pregovori sa Srbijom nisko na listi prioriteta, ali od dolaska na vlast, on se Srbijom jedno i bavi. On deluje opsednut time da oslabi srpsku pregovaracku poziciju, i očigledno – ali i potpuno pogrešno – percipira srpsku zajednicu i SPC na Kosovu ne kao svoje građane već kao elemente delovanja države Srbije. On je tim pristupom našu pruženu ruku za saradnju praktično odbio.

Nažalost, ovakav Kurtijev pristup ide na ruku opozicionim partijama iz tzv. ratne koalicije, koje sada mogu da koriste Kurtijevu nacionalističku retoriku za bezbedonosnu destabilizaciju i eventualne napade na srpsku zajednicu. Može se desiti da Kurti ugrozi sopstvenu poziciju moći kada se bude otkrilo da, uprkos jakoj retorici, on zapravo nema kontrolu nad ekstremistima koji mogu destabilizovati Kosovo. Tako da je on započeo jedan veoma opasan proces: i po kosovske Srbe a i po sebe“.

Kako gledate na izjave bivšeg sudije EULEX-a oko uklanjanja Olivera i suđenja liderima „OVK“?

„Svi dobro znaju da je Oliver bio ostao bez podrške Beograda, međunarodne zajednice i kosovskih institucija, i da je, stoga, bio predodređen za uklanjanje sa političke scene zarad instaliranja nove opcije na Severu Kosova.

Ipak, izjave Simonsa ja ne shvatam kao ozbiljne jer on nije kredibilan svedok. Njegova motivacija je vrlo mutna, a izjave pune naknadne pameti. Jasno je da njegovo svedočenje ima nameru da destabilizuje institucije vladavine prava na Kosovu, kao i rad Specijalnog suda. Takođe, činjenica je da je Simons već duže vreme od kosovskih institucija tražio priliku da svoje tvrdnje iznese pred kosovskim parlamentom, ali mu je samo Kurti tu privilegiju omogućio. Nespretnošću Kurtija smo tako dobili još jednu krizu vladavine prava na Kosovu“.

Da li situaciju u Dečanu “pumpa” onaj koji tamo ima najvise uticaja, Ramuš Haradinaj?

„Kao što se može videti, rezultati analize vode u Dečanima pokazuju da je uzrok trovanja bakteriološke prirode i posledica neprofesionalnosti a ne nekakve zavere. Pokušaji da se ova tragična situacija izmanipuliše i da se dezinformacijama bezbedonosno ugrozi Manastir Dečani i lokalna srpska zajednica zaista su razočaravajući. Srpska zajednica je postala dežurna babaroga na Kosovu, uvek tu da pokrije nesposobnost lokalnih aktera i skrene pažnju sa neke druge odgovorne strane.

U ovom slučaju, da nije bilo hitne i jasne intervencije američke ambasade, ishod bi bio mnogo gori jer su mediji na Kosovu već bili započeli neodgovornu kampanju“.

Da li je tačno da su “patriotske” izjave Vjose Osmani povezane sa informacijama da je njen bliski rođak dobio pasoš Srbije da bi otišao na Zapad?

„Ne znam koji su motivi za jaku retoriku koju upotrebljava Osmani, ali zabrinjava kada takve izjave čujemo od jedne obrazovane mlade žene i pravnika edukovanog na zapadu. Rekla bih da njeno obrazovanje i pozicija zahtevaju veću odgovornost i političku zrelost. Do sada smo od Osmani čuli samo negativne poruke prema Srbima, i simplistička viđenja regionalnih i međunarodnih odnosa“.

Kako gledate na ubacivanje Bujanovca, Preseva i Medveđe u celu priču? Da li je moguće da se sve ovo radi bez neke povezanosti sa Beogradom?  

„Prvo, Beograd vrlo dobro zna da na jugu Srbije ima puno Albanaca sa Kosova sa registrovanim lažnim prebivalištima, koji su na taj način došli do srpskih dokumenata. Izvršena je interna kontrola, i otkriveno je da se srpski pasoši izdaju građanima Kosova za novac. Po svemu sudeći, to je razlog zbog koga sada imamo ovu priču o problemima sa adresama na jugu Srbije.

To, naravno, ne znači da Albanci na jugu Srbije ne nailaze na druge probleme i ne suočavaju se sa diskriminacijom. To pitanje zaslužuje ozbiljan tretman i pažnju. Ali priča plasirana ovih dana ima političku poruku kojoj je za cilj izjednačavanje Srba sa Kosova sa Albancima iz Preševske doline, što je neprihvatljivo. Okolnosti u kojima ove dve zajednice žive su neuporedive. Albanci na jugu Srbije nisu građani Kosova, i njihov status sa pitanjem Kosova ne treba imati veze. A i skorašnji incidenti upereni prema Srbima na Kosovu nas podsećaju koliko su okolnosti u kojima ta zajednica žive jedinstvene u Evropi: to je zajednica kojoj se bez posledica mogu negirati najosnovnija prava, uključujući pravo na imovinu i jednakost pred zakonom“.

JUGpress

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.