Od ukupnog broja osoba koje se i dalje vode kao nestale nakon ratnih dešavanja 1999. godine, više od 400 je iz srpske zajednice, kazao je sinoć u emisiji Desk na KTV-u, direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, Bekim Bljakaj (Blakaj). Bljakaj je pozvao kosovske institucije da rade na lociranju grobnica, ali, istovremeno, i Beograd – da saopšti gde se nalaze masovne grobnice na teritoriji koju kontroliše Srbija, jer, tvrdi, srpske vlasti tačno znaju gde su sahranjeni ljudi sa Kosova.
Sa druge strane, još jedan gost Desk-a, šef jedinice vladine Komisije za nestala lica, Kuštrim (Kushtrim) Gara, kazao je da je zvanični Beograd zapravo odložio rok za otvaranje arhiva vojske bivše Jugoslavije, nakon što je Priština zatražila pristup. Direktor Instituta za sudsku medicinu Kosova, Arsim Grdžaljiu (Gërxhaliu), u istoj emisiji optužio je Beograd da kasni sa obradom lokacija za koje se sumnja da su masovne grobnice, ali i najavio nova iskopavanja blizu Novog Pazara i Sjenice.
U nastavku prenosimo tekst izvorno preveden sa albanskog, objavljen na poratalu Koha.
Bljakaj: Preko 400 nestalih osoba na Kosovu su iz srpske zajednice
Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, Bekim Bljakaj (Blakaj), rekao je da su, od ukupnog broja nestalih u poslednjem ratu na Kosovu, više od 400 Srbi.
Bljakaj je rekao da bi kosovska starna trebalo da radi na lociranju ovih žrtava, dokazujući tako da ostvaruje pravo članova porodica da imaju saznanja o svojim najmilijima.
„Preko 400 ljudi koji se nalaze na spisku nestalih pripadaju srpkoj zajednici i njihova tela moraju biti negde na grobljima na Kosovu. Kosovska strana mora da učini sve da locira mesta gde su srpske žrtve, pošto je Fond za humanitarno pravo godinama tražio da pitanje nestalih bude na dnevnom redu“, rekao je Bljakaj u Desk-u.
Prema njegovim rečima, srpska strana takođe tačno zna gde su masovne grobnice i tela nestalih sa Kosova.
„Jedini siguran način da se to dokumentuje i ovo je trebalo da se dogodi, jer čak i sa međunarodnim konvencijama, porodice nestalih osoba imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, ali jedini način da to dokažu su arhive iz kojih će, pretpostavljam, ove informacije u bliskoj budućnosti da procure. Srpska strana tačno zna gde se nalaze masovne grobnice i takođe svedoči o grobnici otvorenoj pre šest godina u Rudnici i sada u Kiževaku. Sigurno su imali tačne informacije o masovnoj grobnici. Na ovaj način žele da pobegnu od institucionalne odgovornosti Srbije za premeštanje tela sa Kosova i njihovo skrivanje u Srbiji. U prvom redu nedostaje politička volja Srbije da razjasni sudbinu nestalih. Šokantnije je to što su stranke pomenule da pitanje nestalih vide kao humanitarno pitanje, a ne političko pitanje“, dodao je Bljakaj.
Gara: Srbija odložila rok za otvaranje vojnih arhiva
Kuštrim Gara, šef jedinice vladine Komisije za nestala lica, rekao je da je Srbija odložila rok za otvaranje arhiva bivše jugolovenske vojske, bivše policije i Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Zatražili smo puni pristup arhivama bivše jugoslovenske vojske, arhivama bivše policije i Ministarstva unutrašnjih poslova. I paradoksalno, što je skandal, ne samo da pristup nije dozvoljen, već je upravo Srbija nedavno pristupila izmenama i dopunama važećeg zakonodavstva, odlažući rokove za deklasifikovanje poverljivih podataka, jer su 22 godine posle rata poverljivi podaci, zavisno od kvalifikacije, trebalo da budu dostupni javnosti. Srbija je promenila zakonske procedure, odlažući rok za uklanjanje tajnosti“, rekao je Gara u Desku na Koha.
Grdžaljiu: Radili smo šeset godina u Kiževku, kasni se
Direktor Instituta za sudsku medicinu Kosova, Arsim Grdžaljiu (Gërxhaliu), ukazao je na to da srpska strana kasni u vezi sa iskopavanjima na mestima za koje se sumnja da su masovne grobnice. Grdžaljiu je u Desk-u na Koha rekao da sama činjenica da je radio u Kiževku šest godina, pokazuje da postoje kašnjenja.
„Normalno je da je došlo do odugovlačenja s tim što smo 6 godina radili u Kiževku. Normalno je da je jedna vrsta odugovlačenja. I u Rudnicu, po prvi put je otišao 2003. Gospodin Ćubrelji (Qubreli) iz Mitrovice prva je osoba koju znam da je pomenula slučaj da su žrtve ispod zgrade. Oko te močvare vršena su iskopavanja, tokom desetine pokušaja, dok na kraju nismo imali više gde. U Kiževku su milioni kubnih metara kamena bačeni na fragmente kostiju koje smo pronašli. Bila je to planirana stvar, jer se znalo da se minski otpad tamo baca, te da će biti pokriven. Ta mera je ukinuta, što se tiče slučaja Kiževak, on je u celosti okončan“, rekao je Grdžaljiu.
Ukazao je na to da postoje i druga nalazišta za koja se čeka da se vrše iskopavanja.
„Čekamo naredbu za kopanje u okolini Novog Pazara, zatim u Štavalju, rudniku uglja, blizu Sijenice. Informacije su stigle od lokalnog stanovništva koje živi u inostranstvu, u Evropi. Čekamo naredbe“, rekao je Grdžaljiu.
Grdžaljiu: Preko 2.000 porodica sahranilo svoje rođake bez analize i obdukcije
Direktor Inistituta za sudsku medicinu, Arsim Grdžaljiu, rekao je da je u Srbiji do sada postojalo devet sumnjivih lokacija za masovne grobnice, od kojih je sedam rezultiralo pozitivnim nalazima.
Grdžaljiu je rekao u Desku na KTV da još uvek postoje porodice koje nisu dale krv kako bi se identifikovali nestali.
Prema njegovim rečima, procenjuje se da je preko 2.000 porodica sahranilo svoje rođake bez analize i bez obdukcije.
„Bilo je 9 grobnica, od kojih je sedam rezultiralo pozitivnim nalazima. Tada je otvoreno Petroševo, odakle je izvučeno 76 tela, u Batajnici – 740. Vreće koje smo izvukli, bilo je preko 1.035 vreća, i tada se ispostavilo da su zbog rasipanja delova tela bili ujedinjeni i da je ukupan broj bio 743. 22 godine kasnije, suočeni smo sa velikim brojem porodica koje ne daju krv radi njihove identifikacije. Ispada da je preko 2.000 porodica sahranilo svoje rođake bez analize i obdukcije“, rekao je Grdžaljiu.
Rekao je da se radi na još 5 lokacija u blizini Novog Pazara i u rudniku.
„Proverili smo, ali normalno, za postupak je neophodno izdavanje naloga iz Srbije. Sada imamo stagnaciju, jer se pretpostavlja da mi na našoj strani na Kosovu ne radimo ništa, u nekom obliku reciprociteta“, dodao je Grdžaljiu.
Kao rezutat nedavnog rata na Kosovu, danas postoje 1.632 nestale osobe.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
