Vina Severa Kosova: Tragom ukusa svežeg belog šardonea

Milija Jevremović u svom podrumu

Ova priča počela je u lokalnom restoranu u Kosovskoj Mitrovici, kada je vlasnica nekolicini novinara poslužila vino domaće proizvodnje. Naviknuti na oporost, kiselost i povremenu gustinu tradicionalnog metohijskog vina, začudili smo se lepršavosti kristalno prozirne bež tečnosti sa rastopljenim prstohvatom zlatnog sjaja. Kakva boja, takav i ukus – sveže, sa zavodljivom, intenzivnom i postojanom aromom. Elegantni beli šardone sa kruškom karamankom, iz vinarije Jevremović, podno-kopaonički kraj, 500 metara nadmorske visine – tako bismo mi hvalili vino sa Severa Kosova.

„Pa, Mikovo vino iz Leposavića,“ jednostavno nam je rekla vlasnica restorana, kada smo iznenađeno pitali – odakle je ovo?

Tragom ukusa belog šardonea, premda bez sunca, zelenila i nabubrelih plodova, prošli smo nekoliko dana kasnije kroz čokote okružene snegom okolnih visova najsevernije opštine na Kosovu. Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet franc, Game bojadiser, Chardonnay, Tamjanika i Isabella – šiba ih zimski vetar pred Svetog Trifuna pre nego da ih ugreje novo prolećno sunce. Vinari se nadaju dobroj berbi i ove godine.

Gazimo mekom, rastresitom zemljom, natopljenom sezonskom vlagom. Iako promrzli, uživamo u pogledu koji sa visa puca na naselje.

Na četrdeset ari vinograda koji natkriljuje Leposavić, u podnožju Kopanika, Milija Jevremović uzgaja sedam sorti grožđa, proizvodi vino i prodaje ga u svojoj kafani u centru Leposavića. Duže od 10 godina unosi novine u tradicionalno rakijski kraj.

„Ja sam pionir u našim krajevima, neko ko je stimulisao i pomerio granice da se vino više pije kod nas,“ kaže.

Otkud vinogradi na Severu Kosova

Jevremovići su starosedeoci, oduvek svoje gazde. Prvi Jevremovići su se sa Rogozne i Mokre Gore spustili u Leposavić pre skoro vek i po. Jedan predak je po kazivanju imao mali vinograd.

Bilo je još vinograda u kraju – u selima Kostin Potok i Majdevo, kaže Milija. Dok to govori, pokazuje prstom na kraj preko Ibra, koji nam izgleda kao udaljena tačka, pa nastavlja:

„Moj drug iz detinjstva Slaviša Lakićević Stiv, tamo u mestu Kutnje, ima vinograd na 10 ha, ozbiljnu proizvodnju i ozbiljan pristup tome sa svojom vinarijom Noster Fructus. On dovodi ozbiljne stručnjake. Jedan od poznatijih agronoma, Stefano Dini, dolazi kod njega, dolazio je i u moj vinograd, i ja sam od italijanskog agronoma puno naučio.“

Velika je zemlja koju su Jevremovići imali. Pokazuje rukom dokle se prostirala, pre nego što ju je vlast nacionalizovala. Brdsko-planinski je kraj pa se tačni metri ne mogu izmeriti, ali puca pogled na načičkane krovove kuća i ustanova koje se nalaze na nekadašnjem imanju Jevremovića i Nedeljkovića.

„Bila je to jedna familija, Jevrem i Nedeljko su bili braća, to su velike familije ovde u Leposaviću, a tu su i druge, Radosavljevići…“

Kaže da su gazde Jevremovići „malo propatili“ gubitkom zemlje. „Raselili su se, uvek se nešto gubilo bespotrebno, ali je na čoveku da se sam bori.“

I dok ono što Milija govori nailazi na naše iznenađenje, dodaje da nisu oni i jedini proizvođači vina ovde. Potom pokazuje mestašca u kojima obitavaju mali vinogradi – samo za kućnu upotrebu.

Učenje i strast

U vinogradarstvo je Milija uplovio kao samouk zaljubljenik vina. Pokrenula ga je, kaže, „ostrašćenost“ za vinskom pričom. Strast je danas još veća, u koju je uvukao čitavu porodicu, ali više nije bez formalne edukacije.

Svoj prvi vinograd zasadio je 2007. „Bilo je to sa vrlo malo znanja. Krenem za Aleksandrovac, pa gledam redove i merim razdaljinu između čokota, ponešto pitam,“ priseća se početaka.

Prvi čokot je kupio u Drenovu, trsteničkom kraju, i platio ceh svom neznanju: „To nije bila čista sorta, loš kalem. Za rod je potrebno tri godine, to sam uvideo tek u drugoj, a potom sam povadio sve, zasadio jovo nanovo. Sada imam čokote iz Italije, sigurna stvar, ne razmišljaš“.

Trogodišnja uzaludna i početnička muka naterala ga je da preko udruženja vinogradara Srbije ode na tromesečno školovanje na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

„I to sam ponavljao. Uplaćivao sam i obrazovao se kroz razne profesionalne programe za enologe. Specijalizovao sam se i za somalijera, a to je u međuvremenu postala i moja ćerka.“

Vinogradari hoće da poklone znanje, imaju tajne, ali hoće i da ih prenesu. Upoznao je poznate vinogradare u Srbiji, postao njihov prijatelj, od kojih i danas uči i ulaže strpljivo u svoj vinograd. Posebno je ponosan na prijateljstvo sa čuvenim srpskim enologom Vladanom Nikolićem, koji mu je bio i polaznik ovog Božića i od kojeg puno uči o vinima.

Za sebe ipak skromno kaže da je daleko od vrhunskog majstora. Profesionalni hobi, tako opisuje svoju životnu strast.

„Oduvek sam to voleo, time sam baš ostrašćen,“ više puta nam je tokom šetnje vinogradom izgovorio ovu rečenicu.

Tako je dočekao 2013, koja je, kaže, bila ono što vinogradari čekaju – sa najboljim vinom do danas.

„Bila je fenomenalna za merlot kaberne, pa se često zapitam da li je moguće da ću ikad da ponovim takvo vino. Do skoro sam čuvao poslednju bocu tog roda. Stvarno je bilo nešto posebno.“

Ne žali se ni na prošlu uprkos vremenskim nepogodama, ali sa prinosom od 2.600 litara. „Grožđe je uspelo da sazri, štaviše, belo je i prezrelo sa većim procentom alkohola, pa su vina koja smo radili došla i do 14 odsto alkohola, što i nije najbolje za bela vina,“ priznaje.

Metohija je bogom dan kraj za vinogradarstvo, kaže Milija, ali i dodaje da je nauka o proizvodnji vina veoma napredovala, te da nije dovoljna samo tradicija.

„Vinogradarstvo se osavremenilo. Nesporna je tradicija ali treba ulagati u osavremenjivanje proizvodnje. Mora da se prođe kroz kontrolisane procese, ništa veštačko, sve prirodno ostaje i dalje. Objašnjava nam da je jedan od najvećih neprijatelja u proizvodnji vina temperatura.“

„Zamesili ste hleb i koristili kvasac koji ste pokrenuli mlakom vodom.Telesna temperatura je optimalna ali za proces vinifikacije je to visoka temperatura. Fermentacija ne sme da bude burna da bi se lepo izdvojile arome, kao i da bi se boje lepo izdvojile. Ako bi bila burna, sagorelo bi sve.“

Topli krajevi teško da imaju dobra bela vina, objašnjava Milija, upravo zato što grožđe prezreva i stvara se veća količina alkohola, pa ne postižu potrebnu svežinu. Topla područja karakteristična su po bogatim i kompleksnim crnim vinima.

„Naša crna vina ovde na Severu su blaža, nisu tako robustna. Ne može da se očekuje moćno crno vino, osim ako je stvarno specifična godina, kao što je, rekoh, bila 2013. Mada, pino noir sazreva pre i od njega se može napraviti stvarno moćno vino i ovde.“

Miliji nedostaje lot za gazdinstvo. Iako ulaže u svoj mali vinograd, i probao je nekoliko puta, za sada ga je teško dobiti i „na jednoj i na drugoj strani“. „Komplikovano je zbog statusa i sve je pomešano sa politikom,“ kratko je rekao, dok prolazimo čokotima. Prećutno, nismo bili raspoloženi da kvarimo dalju priču tom politikom.

Koliko vremena provodi u svom vinogradu?

Smeh. „Kakva je narodna izreka, vinogradu treba reći dobro jutro, dobar dan i laku noć. Puno.“

„Od sada, pa kad počnu lepi dani, makar svako popodne, počev od rezidbe, pa vezivanje, zatezanje špalira…“ – nabraja Milija šta sve treba uraditi do prinosa.

Fabrika pod otvorenim nebom

Fijuk zimskog vetra i stopljeni potmuli zvuk iz naselja koji se penje do visa na kojem se nalazi vinograd Jevremovića jedini su zvuci koji dopiru ovde. Interesuje nas o čemu može jedan vinogradar da razmišlja u ovakvoj tišini, okružen svojim čokotima, s pogledom na ravnicu, a odgovor nije onakav kakav bismo očekivali.

„Kad dođem ovde, nikada nisam seo i pogledao. Ne stignem da pogledam, ali ako se desi da napravim pauzu, razmišljam kako bih još ovo proširio, uradio, to te vuče i jede.“

Sada razmišlja da od okolnih stena, koje je razbijao i pre 12 godina da bi raskrčio polja i rastresao tle za vinograd, napravi vinski podrum, pa da uživaoci vina uživaju i u ovom pogledu nad gradićem.

Vinogradarstvo nije jeftina stvar. Od sadnje do prve boce na jednom hektaru potrebno je prosečno oko 20.000 evra – bez pratećih troškova.

„To je fabrika pod otvorenim nebom,“ kaže Milija, dok zagleda u gole čokote.

Oblaci se tamne, seče oštar vazduh, kroz kapute probija mraz. Postaje teško za razgovor u vinogradu, pa ulazimo u auto i spuštamo se nazad ka naselju.

Idemo da obiđemo podrum i restoran u kojem Milija prodaje svoja vina.

Pominje svoje biodinamičko vino Izabela koje želi da probamo kad za desetak minuta budemo stigli, ali, nas i dalje interesuje fabrika na otvorenom.

„Moguće je da se dese vremenske nepogode – od ranog mraza, kiše. Priroda je takva da mnogo puta niste u mogućnosti da ih sprečite. Može nešto kada su male površine. Ja sam i noću pokrivao, meni se to dogodilo 2015. i 2016,… A ovog leta kad sam otišao u Krnjevo i video šta se desilo vinogradima kod mog prijatelja, sve smlaćeno od grada, e, to je tuga, samo se naježiš,“ priča nam Milija dok auto poskakuje i udara u kamenje, upada u rupe lošeg seoskog puta.

„I biljke su u problemu, nije samo sam rod,“ nastavlja, „ali središ sebe mentalno i kažeš, to je prirodaidemo dalje, nećemo da dozvolimo da nas to poremeti“.

„A i grožđe je zahvalno zato što ponovo zaleže i malo ti ublaži tu tugu,“ dodaje.

Grožđe ima spavajuće pupoljke. Mraz može da ubije pupoljke, ali posle 15 dana iz spavajućih pupoljaka, krenu novi. Vegetacija kasni ali ne ostanete bez roda.

Ravnoteža

Sklad iz prirode Milija je postigao i u životu. „Mali vinograd, u spoju sa restoranom, jeste neka mera,“ kaže, premda priznaje da još uvek nije pronašao svoju čarobnu formulu za vino.

„Uvek postoji doza nezadovoljstva kod mene u tome koliko sam postigao u jednom vinu, ali, verovatno je to pozitivna stvar, jer vas tera da radite bolje,“ objašnjava, dok u podrumu razgledamo njegovu malu arhivu vina, i pokazuje nam useke u kojima je čuvao flaše iz 2013.

U restoranu mu pomaže sedmočlano osoblje, u vinogradarstvu ima pomoć supruge Olivere, sina Luke i ćerke Mine. Iako su deca na studijama dizajna i arhitekture u Beogradu i Francuskoj, kaže da ozbiljno računa na njihovu pomoć. Trenutno mu pomažu na osmišljavanju etikete i pakovanja.

„Ipak, ja sam srećan što imam balans. Trudim se maksimalno da postignem nešto svojim radom. Uvek sam bio svoj gazda. Sve je nastalo od sopstvenog rada, bez ičije pomoći i donacija. Nisi nešto naročito bogat, ali srećan si jer imaš svoj mir,“ otkriva nam svoju formulu života.

Biodinamičko vino Izabela

Primećuje ipak da se život ljudima promenio na gore, ali se brzo vraća u svoj svet.

„Kako živimo, kako je turbulentno na ovom našem Severu, onda kada dođete da radite ovo, skinete jedan teret veliki sa vas. Napravili ste lep vinograd, pa još proizvodite vino, pa prodajete u svom restoranu, pa kad spojite lepo i korisno, šta ćete bolje!“

Milija je svojim radom, kaže, posredno uticao na nekoliko svojih sugrađana, ne samo da uživaju u vinu, već i da vide da se i od svog rada na zemlji može lepo živeti.

„Bratanci od strica zasadili su voćnjak na četiri hektara, gaje borovnice. Mladi su i rade. Možda nisam neposredno, ali sam malo možda posredno uticao na njih, da su možda i podsvesno videli na mom primeru da se od našeg rada na zemlji može lepo živeti.“

Već gustiramo Izabelu u restoranu. Skoro dvostruko manja količina vina dobija se ako se to čini u biodinamičkom procesu. Tečnost bakarno-staklaste boje i teksture štrči u enterijeru restorana starog 30 godina – tipične kafane na Severu Kosova, a tek karneval razigranih aroma koji izleće iz male količine tečnosti sa dna čaše. Gosti restorana se po kazivanju našeg domaćina ipak sve češće opredeljuju da uz hranu uklapaju njegova vina, radije nego pivo i rakiju.

Iznenađenju nikad kraja. Dok je u prirodno oslobođenoj intenzivnoj vinskoj aromi šumske jagode pisac ovih redova u glavi slagao porciju svežeg bakalara sa ovom vinskom kartom, Miko je uz Izabelle-u napravio kombinaciju sa čvarcima. Nije preostalo ništa drugo nego da vinogradaru i somalijeru sa Severa Kosova prepustimo izbor.

U međuvremenu na samog Sv. Trifuna pao je sneg, a Milija je sa lokalnim sveštenicima orezao, osveštao svoj vinograd i uz okretanje domaćeg kolača, očitao molitvu za blagoslov vina. Kako je izgledala zimska idila pogledajte u Danas je Sv. Trifun: Molitva za blagoslov vina

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.