Tanasković: Briga o životinjama i obrađivanje zemlje, predstavlja mi zadovoljstvo

Foto: RTV Kim

Za Novicu Tanaskovića iz Čaglavice poljoprivreda predstavlja zadovoljstvo. Pored toga što obrađuje zemlju, u njegovom dvorištu se mogu videti i raznovrsne životinje, o kojima on i njegova supruga brinu sa puno pažnje.

Novica Tanasković iz Čaglavice kaže da nikada nije voleo grad, i da zato nikada nije ni pomišljao da napusti selo. Njemu poljoprivreda predstavlja zadovoljstvo. Ukupno obrađuje oko 23 hektara, kako svoje, tako i zemlje u zakupu.

„Ove godine imam pod pšenicom nekih 14 hektara, ječam 3 hektara, zob 2,5 hektara, kukuruz 3,4 hektara. To je težak posao, nema mnogo zarade, ali čovek uvek za sebe ima dovoljno. Pokrivaju se troškovi, mada nije realna cena. Dosta su teški uslovi. Mi trenutno ovde, zbog situacije, na Kosovu ne znamo ni šta sejemo, ne dobijamo sigurno pravo seme i ove godine nismo toliko zadovoljni prinosom. Sve što bi bilo od 24 do 25 centi po kilogramu malo je, a trenutna cena je 20 centi. Tako smo i dobili priznanice (na tu vrednost) tamo gde smo isporučivali žito“, kaže Tanasković.

On napominje da je loše vreme ove godine nepovoljno uticalo, kako na žitarice, tako i na voće i povrće.

„Bilo je kišovito i hladno. Stvarala se velika vlaga, tako da ni žito nije moglo da napreduje, nije bilo dovoljno sunca, da bi kasnije nagle promene vremena dovele i do lošijeg kvaliteta. Prinos zavisi od parcele do parcele, ali je prosek oko 4 tone po hektaru“, napominje Tanasković.

On kaže da je Čaglavica izuzetno područje za bavljenje poljoprivredom.

„Naša zemlja je smonica, ona uvek da makar nešto, bilo kakvi da su uslovi, za razliku od crvenice, smonica će uvek (dati) barem 50 posto, ako ne 100 posto kvaliteta. Danas bez hemije nema ništa. Ako upotrebljavamo hemiju, dobijamo veći prinos. Ako bismo hteli organsku hranu, onda bi kilogram pšenice bio 50 centi, a to niko ne bi platio jer bi prinos po hektaru bio 2 tone“, objašnjava on.

Pored zemlje koju obrađuje, Novica i njegova supruga Dragica poznati su i po tome da svoju ljubav nesebično poklanjaju životinjama.

Foto: RTV Kim

„Od malena sam zavoleo (životinje). Držao sam konje, zečeve. Trenutno imam dve krave i jednu junicu, svinju, prasiće, golubove. U slobodno vreme se sa njima zanimam. Usredsredim se na te poslove i meni to čini zadovoljstvo“, kaže Tanasković.

Ističe da nikada na pijaci nisu prodavali svoje mlečne proizvode, jer su njihove mušterije, koje dolaze kod njih kući, prepoznale kvalitet. Napominje da se onaj ko jednom proba njihove proizvode uvek ponovo vrati.

„Imamo kvalitetan sir i mleko. Danas, od jedne krave koja u proseku ima 20 litara mleka dobijamo 300 evra. Kod nas je 70 centi litar mleka, a kilogram sira 350 dinara“, kaže Tanasković.

U njihovom dvorištu posebnu pažnju privlače golubovi.

Foto: RTV Kim

„Imam više vrsta golubova. Uglavnom su to Đulije, Prevrtači, koji su poreklom iz Turske. Potrebna im je pažnja, jer ne vredi ako sa njima ne radite. Ujutru ih rano pustim da lete kako bi održavali kondiciju, jer nije rešenje da se drže samo zatvoreni. Sada imam oko 35 komada golubova, nekad i poklonim, a sve mi to predstavlja zadovoljstvo“, napominje sedamdesetdvogodišnji Novica.

U Čaglavici, tačno preko puta porodičnog doma Tanaskovića, na dimnjaku Doma kulture, treću godinu zaredom svoje gnezdo su svile i rode.

O Čaglavici

Čaglavica je nastala na ataru srednjovekovnog sela Kruševca koje se prvi put pominje u Gračaničkoj povelji 1314. odnosno 1316. godine, kaže za „Brazdu“ istoričar Marko Marković.

„Naime, u ovoj povelji su podrobno nabrojana sva sela koja su predstavljala vlastelinski posed manastira Gračanice, pa, samim tim, i srednjovekovno selo Kruševac koje se nalazilo nedaleko od Milutinove zadužbine. Kada pominjemo srednjovekovno selo Kruševac, moramo pomenuti i potok Labura, koji se takođe tada pominje. To je, inače, potok koji danas protiče središnjim delom sela Čaglavice“, objašnjava on.

Marković napominje da prvi pisani trag o Čaglavici potiče iz 1765. godine kada se meštani ovog sela pominju u Devičkom katastihu, odnosno knjizi darodavaca, pošto su meštani ovog sela u periodu od 1765. do 1772. godine bili darodavci ovog manastira.

„Ako govorimo o samom nazivu Čaglavica, on je relativno novijeg datuma i vezuje se za sam topografski položaj sela, kako je to jedan od najboljih poznavalaca ovih prilika Tanasije Urošević davno zapisao. On kaže da je Čaglavica dobila ime po svom topografskom položaju, pošto se nalazi na jednom uzvišenju, kako je on rekao „čik iza Veternika“, odnosno, uzvišenju južno od Prištine“, napominje Marković.

Termin „glavica“ (glavičica, glavčurak) koristi se u većem delu bivše Jugoslavije i najčešće označava „krševiti vrh“ prirodnog uzvišenja na terenu. U geologiji, ovaj izraz se koristi za vrstu reljefnog oblika, pa je „glavica manja uzvisina, preniska i/ili premala da bi bila smatrana brdom“.

Od samog osnivanja sela, pa sve do današnjih dana, još preciznije do kraja 20.veka, meštani Čaglavice su se uglavnom bavili poljoprivredom.

„Poljoprivreda, odnosno zemljoradnja i stočarstvo sada postaju sekundarna zanimanja. Ako govorimo o periodu posle drugog svetskog rata, zemljoradnja, a pogotovo stočarstvo, bili su najzastupljeniji, iz razloga što je blizina grada činila svoje, pa su vredni meštani gotovo svakodnevno na pijace u Prištini odnosili svoje proizvode gde su imali sigurno tržište“, ističe istoričar Marković.

S obzorom na to da se Čaglavica nalazi na 580 do 610 metara nadmorske visine ima i odlične uslove za zemljoradnju i stočarstvo. To su meštani tokom svih proteklih vekova vešto koristili.

RTV Kim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.