Takse zatvaraju radnje u Preševskoj dolini

Mnoge radnje u Preševskoj dolini smanjile su broj zaposlenih ili su zatvorene kao posledica odluke vlade Kosova, koja je uvela 100% takse na robu koja dolazi iz Srbije i BiH. Molba da se takse ne odnose na poslove Albanaca nisu prihvaćene u zvaničnoj Prištini.

Mlekara „Doda“ u opštini Preševo na jugu Srbije, jedna je od mnogobrojnih preduzetničkih radnji koje su pretrpele gubitak zbog taksi od 100%, a koje je kosovska vlada uvela na proizvode iz Srbije i BiH. Pre uvođenja taksi, ova mlekara je izvozila 70% svojih proizvoda na Kosovo. Danas ova mlekara od 14 zaposlenih ima samo osmoro, a vlasnik kaže da štetu trpe i 120 poljoprivrednika sa kojima rade.

„Oni su najviše pretrpeli jer, umesto da dnevno skupljaju mleko, sada to rade svega tri- četiri dana u nedelji a sve zbog ograničene količine prodaje naših proizvoda. Oni su glavni izvor života. Suočeni su sa ovim problemom i sada se suočavaju sa problemom opstanka“, kaže Muamer Mehmeti za Radio Slobodna Evropa.

Vrednost izvoza srpskih proizvoda na Kosovo, za godinu dana opala je sa 400 miliona evra, na svega 4 miliona. Opština Preševo pokušala je subvencijama da pomogne nekim kompanijama koje su pretrpele potpuni gubitak u poslovanju, kaže načelnik opštine Šćiprim Arifi (Shqiprim Arifi).

„Na lokalnom nivou, naša preduzeća pretrpela su štetu, povećala se nezaposlenost, a došlo je do toga da su mladi napustili radna mesta i odselili se. Albanska preduzeća ovde zatražila su od Prištine da ih oslobodi poreza, ali Vlada Ramuša Haradinaja koja je takse i uvela, to nije prihvatila“, prenosi RSE.

Predsednik Albanske demokratske stranke, Ragmi Mustafa, kaže da je njegova partija podržala odluku o taksama, ali smatra da Vlada Kosova nije bila fer prema albanskim preduzetnicima jer ih nije izuzela od odluke.

„Naša prvobitna reakcija na odluku je bila da imamo svega nekoliko albanskih firmi koje posluju u Preševu i Bujanovcu, u Medveđi verovatno nijednu, a koje svoje proizvode plasiraju na kosovsko tržište. Nastala je velika šteta jer su ove kompanije svoju proizvodnju svele na nulu, a zaposleni su otpušteni“.

Za to vreme, kosovskih proizvoda na srpskom tržištu, je i pre i posle uvođenja takse, malo. Do uvođenja takse, robe sa oznakom „Made in Kosovo“ u Srbiji je bilo u vrednosti od oko 35 miliona evra. Danas, godinu dana kasnije, kosovski izvoz u Srbiju sveo se na svega 13 miliona evra.

Lirie Redenica, poslovođa u prodavnici, kaže da na srpskom tržištu ima proizvoda sa Kosova, ali da se oni teže dobavljaju.

„Obično je veći problem što nas drže na granici dok ne unesemo robu. Zato što je sa Kosova. Zato što kosovska roba ulazi u Srbiju, kao da sada srpskoj robi nije dozvoljeno da ide na Kosovo“.

Slične navode o borbi sa ekonomskim nacionalizmom iznose i srpski proizvođači na Kosovu, o tome pročitajte u Srpski proizvođači na Kosovu i Metohiji u nemoj borbi za tržište.

U albanskim kompanijama koje posluju u Preševu i Bujanovcu kažu da im je teško da prodaju robu na širem tržištu u Srbiji.

„Naše proizvode u Srbiji uglavnom prodajemo u opštinama Preševo i Bujanovac, jer je naša firma ovde Doda, prisutan je nacionalizam i ne možemo da ih prodamo nigde u Srbiji“, navodi Mehmeti.

Evropska unija i SAD više puta su apelovale na kosovsku vladu da suspenduje ili potpuno ukine odluku o taksi. Pokret Samoopredeljenje, kao pobednik oktobarskih parlamentarnih izbora i LDK sa kojim će, kako se očekuje, formirati novu vladu, najavile su mogućnost zamene poreza uvođenjem mere reciprociteta Srbiji i BiH.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.