Тadić: Srpske vlasti prethodno obećale da ponište briselske sporazume a prihvatili jurisdikciju Prištine na čitavoj teritoriji Kosova

„Angela Merkel je tražila od mene neku vrstu Briselskog sporazuma sa ukidanjem institucija na Severu Kosova. Ja sam rekao ‘to ne dolazi u obzir'“ – tvrdi nekadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić. U emisiji novinara Budimira Ničića, „Slobodno srpski“, objasnio je i da je to jedan od razloga zašto je u tom trenutku izgubio podršku zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Očekivali su da ću da budem fleksibilan i kooperativan, “kolaboracionista” po tom pitanju, kazao je. Sa druge strane, ocenjuje – aktuelna vlast je prihvatila sve ono što ja, niti Zoran Đinđić nikad ne bi prihvatili. Za sebe kaže i da nikada ne bi potpisao ni Briselski sporazum, dok tvrdi da odbijanjem potpisivanja ovog sporazuma ne bi bila ugrožena evropska perspektiva Srbije, već bi se dalje pregovaralo. Nekadašnji predsednik Srbije govorio je i o politikama prema Kosovu, Zajednici srpskih opština, EULEX-u, eventualnom referendumu.

Tadić je ponovio svoj plan u četiri tačke za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, kojim se predviđa – poseban entitet za Sever Kosova sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, Zajednica srpskih opština južno od Ibra, jurisdikcija nad crkvama i manastirima za Srpsku pravoslavnu crkvu po modelu Atosa ili Lateranskog sporazuma za srpsku državu, kao što su Vatikan i Italija uredili odnose i rešavanje problema državne imovine i imovine građana Srbije na Kosovu.

Zajednica srpskih opština: Da Srbija dobije nešto kad već daje sve

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Tadić je kazao da je ZSO „maglovita formulacija koja je napravljena kao rešenje da Srbija, uslovno govoreći, kao nešto dobije kad već sve daje“.

„Do današnjeg dana oko Zajednice srpskih opština se nagomilavaju mitovi, mitovi, mitovi… da bi sada kada bi, na primer, kojim slučajem Albanci iz Prištine dali Srbima Zajednicu srpskih opština koja ima nadležnosti jedne opštine, ne regije, nego jedne jedine opštine – to su nadležnosti Zajednica srpskih opština, onda bi se stvarao utisak u srpskoj javnosti da je Srbija neverovatnu stvar dobila. U stvari bi dobila nadležnosti opštine kao jedinu krovnu instituciju za srpski narod na Kosovu. To je jedna velika fama i jedna velika laž i obmana. Vučić je sposoban jedino u politici da upravlja obmanama, on je tu maher, on ne upotrebljava istinu.“

“Međutim, aktuelna vlast je potpuno uništila sve. Obećavajući da će poništiti naše tehničke sporazume iz briselskog dijaloga, u stvari su prihvatili sve ono što ja, niti Zoran Đinđić, nikad ne bi prihvatili. Mi smo bili zagovornici kontinuiteta jedne politike koja je započela 1968. godine sa idejom podele. Kada smo videli da podela nije moguća u ovim okolnostima, tražili smo dva entiteta na Kosovu. Ja sam tražio entitet na Severu i poseban entitet za Srbe južno od Ibra – Zajednicu srpskih opština. Međutim, Vučić, Dačić i Nikolić, to istorija mora da zabeleži, su prihvatili jurisdikciju Prištine na čitavoj teritoriji, što je ukinulo, u ovom trenutku, ideju o dva entiteta,“ rekao je Tadić.

Vučić kupuje vreme

Na pitanje da li će Brisel insistirati da Beograd prizna Kosovo ili može da bude zadovoljan i nekim drugim odlukama, bivši predsednik Srbije odgovara:

“Pitanje je šta je sada politika Brisela, jer Španija to svakako sada ne želi da prihvati. Videćemo šta će reći nakon zbivanja u Kataloniji. Mislim da je mala verovatnoća da će Slovačka i Rumunija promeniti svoj stav, tu mislim i na Kipar, koji nema niti jedan interes da se promeni stav uprkos pregovorima koji se vrše sa turskom stranom. Verujem da će i Grčka zadržati ovu poziciju i s tim u vezi ne verujem da će Evropska unija biti u stanju da ima unisono rešenje kada je u pitanju Kosovo i Metohija…Da li će biti zahtev priznanja nezavisnosti Kosova, to će zagovarati određene političke snage u Evropi, ali skoro je sigurno da će se ići ka takozvanom sveobuhvatnom rešenju za KiM, koje podrazumeva sve samo ne akt formalnog priznanja.“

Uz ove ocene, Tadić je optužio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokretanjem unutrašnjeg dijaloga i najavama svog stava o Kosovu koji je trebalo da objavi još, kako je rekao, krajem marta, samo kupuje vreme.

Vlast će se uvek zakloniti nekim referendumom

Na pitanje da li očekuje referendum o Kosovu u Srbiji, Boris Tadić je naveo da je to verovatna opcija.

„Oni (vlast) će se uvek zakloniti nekim referendumom, jer nemaju hrabrosti da sami preuzmu odluku na sebe, jer prava stvar bi bila da predlože na referendumu određeno rešenje, da stanu iza njega, pa ako građani Srbije odluče drugačije, da konvertiraju svoju ostavku,“ smatra Tadić.

A na pitanje kako bi se završio referendum kad bi pitanje glasilo ‘Kosovo ili Evropska unija’, Tadić navodi da bi se građani Srbije tada našli u jednoj strašnoj situaciji i ne bi znali kako da odgovore, ali da bi većina u tom trenutku odbila izjašnjavanje o Evropskoj uniji.

Neprihvatanje EULEX-a značilo bi kraj evropskih integracija Srbije

Komentarišući prestanak izvršne funkcije EULEX-a, koji od polovine juna ima uglavnom savetodavnu ulogu na Kosovu, Boris Tadić ocenjuje da nijedna međunarodna misija nije obavila posao zbog kojeg je formirana. Podseća da UNMIK nije zaštitio Srbe iako je „imao pune nadležnosti u kriznom periodu 2004.“, te da to kasnije nije učinio ni EULEX.

“Formiranje misije EULEX-a je bila realnost. Šta je bila alternativa tome? Potpuni prekid evropskih integracija sa svim implikacijama takve političke odluke? Treba mirne pameti analizirati situaciju. To važi i za donošenje odluke o rezoluciji Ujedinjenih nacija na osnovu koje dolazi EULEX i premešta se deo težišta pregovora u Brisel, koji i dan danas traje. Kada donosimo odluku te vrste, morate da izračunate ne samo jednu dimenziju – da je UNMIK za nas bolje rešenje, nego i druge dimenzije, da, ako ne dođe EULEX i ako ne prihvatite zahteve Evropske unije, tog trenutka donosite odluku da nema više evropskih integracija, da se one zaustavljaju na neko vreme. Šta to znači? Neko će sad reći – ‘pa bolje da ih nije bilo’, ali to kažu ljudi koji ne uzimaju u obzir sve implikacije i bezbednosne, ekonomske, održivost srpske politike na Kosovu i Metohiji i na kraju jednu, koju sam ja pokušavao stalno da objasnim građanima Srbije i mojim tadašnjim oponentima, sadašnjim gorućim zagovornicima evropske politike kao što su naprednjaci, bivši radikali – Srbija ne može da reši problem Kosova i Metohije ukoliko za rešenje nema saglasnost i zemalja koje su zagovornici kosovske nezavisnosti. Vi ne možete da rešite problem Kosova i Metohije koji se rešava u međunarodnoj areni ako nemate saglasnost, ne samo Kine ili eventualno Rusije, koji štite politiku suverenosti Srbije, uslovno govoreći, već i Amerike i zemalja u Evropskoj uniji koje su priznale nezavisnost Kosova. Samo politički glupak može da misli da je Srbija mogla da se suprotstavi u tom trenutku Evropskoj uniji i tim zemljama do kraja, jer bi to nama polomilo kičmu i u zaštiti konačno naših elementarnih interesa na Kosovu i Metohiji.“

Milošević, Koštunica, Đinđić o Kosovu…

Srbija je imala više strategija prema Kosovu i Metohiji, ali sve su bile različite i nije bilo kontinuiteta, ocenjuje Tadić.

Milošević je, po njegovom mišljenju, imao rigidan stav prema Kosovu, u smislu očuvanja suverenosti i poništavanja svih elemenata autonomije, uprkos velikom broju Albanaca koji su tada živeli na teritoriji Kosova, a nisu želeli srpsku suverenost.

Sa druge strane, Vojislav Koštunica je hteo zamrznuti konflikt.

“Koštunica je 2001. imao tezu da će Srbija imati veće kapacitete za godinu, dve ili pet, da ne govorimo o 10 ili 20, nego što ih ima u tom trenutku, što je podrazumevalo da će Srba biti sve više, a Albanaca sve manje na Kosovu i da će Srbija sa svojim saveznicima u svetu biti sve jača, a Albanci sa svojim saveznicima – Amerikom i EU, moćnim silama, NATO-om – sve slabiji. Mislim da je to besmislen stav. Zoran Đinđić je hteo rešenje, aktivno rešenje na Kosovu i Metohiji. Zato je i predložio, ne samo povratak hiljadu pripadnika našeg vojnog i policijskog osoblja na granice, već i jednu aktivnu politiku na Kosovu tog trenutka, što je izazvalo veliko nepoverenje u međunarodnoj javnosti. Ja sam želeo nastavak te politike. To je bila koncepcija o očuvanju dva principa. Jedan je istorijski – srpski i albanski – etnički princip,“ kaže Tadić.

Naglašava i da je on bio sve vreme protiv zamrznutog konflikta, jer „Srbija neće sutra imati više snage da brani svoje interese na Kosovu, nego što ih ima danas“.

Pomirenje – pretpostavka za rešavanje problema

Bivši šef srpske države naglašava da ne smatra da čitavo Kosovo pripada Albancima, kao što, kako kaže, nikada nije smatrao da čitavo Kosovo pripada Srbima.

„Mislim da su svi vodili maksimalističku politiku, ali mislim da je pretpostavka bilo kakvog rešenja pomirenje. To je pretpostavka bilo kakvog rešenja i razumevanja. Smatram da je Srbija napravila velike greške kada su u pitanju Albanci, potcenjujući ne samo albanske nacionalne interese, već i albansku kulturu. Smatram da Albanci prave ogromnu grešku želeći maksimalističko rešenje na Kosovu, ne dozvoljavajući održivo rešenje i rešenje koje ne vređa dignitet srpskog naroda,“ naglasio je Tadić.

Dodao je i da je katastrofalna greška albanske politike da kosovske kulturne institucije preuzmu srpske crkve i manastire koji su deo samo srpskog identiteta, a koje su i Albanci čuvali kroz istoriju.

Kakva je bila uloga Gregori Džonsona i „humanitarni most“

Tadić je u emisiji svedočio iz prve ruke I o tome šta se odigralo u vojnoj kasarni u Raški u martu 2004, tokom njegovog hitnog susreta kao tadašnjim saveznim ministrom odbrane sa takođe tadašnjim komandantom južnog krila NATO, američkim generalom Gregori Džonsonom, u vreme martovskog pogroma.  Dok je komanda NATO-a pokazala „veliko nerazumevanje“, kako je svedočio Tadić, upravo je zahvaljujući danas penzionisanom generalu sprečen tada trodnevno nasilje ekstremnih lbanaca zaustavljeno.

„Iako je bio neprijatelj Srbije tokom bombardovanja, postao je prijatelj srpskog naroda na Kosovu u toj operaciji,“ poručio je Tadić.

O detaljima čitajte u Humanitarni most za izvlačenje stanovništva i američki general koji je zaustavio nasilje.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.