Šta se dogodilo u kasarni u Raški marta 2004: Humanitarni most za izvlačenje stanovništva i američki general koji je zaustavio nasilje

Tadić i general Krga/Foto: Insajder

Nekadašnje jugoslovensko ministarstvo odbrane i vojska planirali su da uspostave humanitarni most i izvuku srpsko stanovništvo sa KiM-a na bezbednu teritoriju tokom Martovskog pogroma, potvrdio je tadašnji ministar odbrane, a potom i predsednik Srbije, sada opozicioni lider Boris Tadić. Trodnevno masovno etničko nasilje nad srpskim stanovništvom i njegovim verskim i istorijskim nasleđem na Kosovu i Metohiji 2004. prekinuto je kada su američki vojnici u sastavu KFOR-a snažnim odgovorom zaustavili albanske ekstremiste u Čaglavici. Istovremeno je tadašnji admiral NATO snaga i komandant južnog krila, američki general Gregori Džonson, pažljivo, biranim rečima opisao eskalaciju trodnevnog nasilja: „Ova vrsta aktivnosti zapravo je skoro jednaka etničkom čišćenju i ne može da se nastavi.“ Upravo zahvaljujući danas penzionisanom generalu sprečen je egzodus, svedoči Tadić u emisiji Slobodno srpski iz Čaglavice. Sa tim, kako ga opisuje, „velikim čovekom“ i danas neguje prijateljstvo, jer je, za razliku od ostalog komandnog lanca NATO-a, tih godina on bio jedini koji je pokazao razumevanje prema Srbiji i povukao potez kojim je zaustavljeno tadašnje nasilje. „Iako je bio neprijatelj Srbije tokom bombardovanja, postao je prijatelj srpskog naroda na Kosovu u toj operaciji,“ poručio je ovaj nekadašnji najviši srpski zvaničnik.

Ocenjujući da su ekstremisti tokom martovskog nasilja zauzeli strategiju masovnog egzodusa, Tadić je potvrdio da je i za njega na tadašnjoj poziciji saveznog ministra odbrane to bio dramatičan trenutak.

„U Srbiji su se tada ponovo pokrenuli protesti koje su vodili, ne samo ljudi iz sfere politike javnog života, već i kriminalci, sa zahtevom da Srbija vojno interveniše, uprkos tome što smo imali Kumanovski sporazum i jasne zabrane o bilo kakvoj vojnoj intervenciji na Kosovu i Metohiji, što bi značilo ulaženje u rat sa NATO. Političke strukture su se ljuljale, formirana je nova Vlada Republike Srbije u tom trenutku nakon izbora krajem 2003. godine i sve se dramatično zbivalo,“ opisao je paralelna dešavanja u Beogradu, uz „izgon, ubistva, ranjavanje, paljenje crkava i manastira“ na Kosovu i Metohiji.

Tadić iz prve ruke opisuje prvobitno „ogromno nerazumevanje“ sa čim se kao savezni ministar odbrane demokratskih vlasti suočio u NATO-u, u pokušaju da se Srbi zaštite:

„Pokušao sam da obavim diplomatske razgovore sa prvim ljudima NATO strukture u tom vremenu, Jap de Hop Sheferom i drugim njegovim saradnicima. Hitno sam otputovao na međunarodne forume, u Bratislavu, gde su se oni našli i onda sam se suočio sa ogromnim nepoverenjem koje je dolazilo još iz vremena rata u BiH. Hefer je bio Holanđanin, postojale su zbog Srebrenice mnoge predrasude prema Srbiji, čak i prema demokratskoj Srbiji u tom trenutku.“

Potvrdio je da mu je preostao još jedino na raspolaganju razgovor sa američkim admiralom Džonsonom, a sa kojim je prethodno uspostavio „blisku komunikaciju“ tokom razgovora o bezbednosnim reformama Srbije i Crne Gore u kontekstu evropske politike.

„To se pokazalo vrlo značajno,“ svedoči nekadašnji predsednik Srbije, a tadašnji savezni ministar odbrane.

„Našli smo se u kasarni u Raški, sa mnom je bio general Krga koji je bio načelnik generalštaba. On (Džonson) je došao sa svojim saradnicima i ja sam mu iznosio situaciju u kojoj se nalazim, da ću biti prinuđen da uspostavljam humanitarni most za izvlačenje stanovništva ako se egzodus i napad na Srbe nastavi, da time dovodimo u pitanje Kumanovski sporazum, da je to za mene kao ministra odbrane i za našu državu problem, da je politička situacija u mojoj zemlji više nego bremenita, ali da je moj zadatak da spašavam stanovništvo koliko god mogu,“ opisuje sadržaj sada već istorijskog susreta u Raški sa čovekom koji je „komandovao napadima nad Srbijom“ tokom NATO bombardovanja:

„I mi smo se našli, ja kao predstavnik njemu neprijateljske zemlje, iako ja nisam bio političar u vreme NATO bombardovanja na državnom nivou i on kao vojnik, ali čovek izuzetnog obrazovanja.“

„Bio sam jako ozbiljan. Ja u tom trenutku, iskren da budem, nisam znao kojim sve performansama naš sistem odbrane raspolaže za neku takvu operaciju, i to sam tražio u toku razgovora sa generalom Krgom. Sa druge strane, nisam znao zato što su to performanse koje zahtevaju potpuno vanredne okolnosti, ali sam tražio ozbiljnu ekspertizu, koju sam i dobrim delom dobio, tada od načelnika generalštaba i njegovih saradnika,“ svedoči Tadić i prepričava kako je poruku formulisao američkom generalu:

„Ne mogu da kažem da sam zapretio, već sam izložio: Mi se nalazimo pred humanitarnom katastrofom, krenuo je egzodus srpskog stanovništva, moja ustavna i zakonska obaveza je da učinim sve da zaštitim stanovništvo, vaša je da zaštitite mir, i u tim okolnostima da nađemo rešenje. Imate Kumanovski sporazum, mi ne smemo da intervenišemo sa druge strane.“

Mi smo imali određene ljudske resurse na Severu Kosova u tom trenutku, ali je problem bio sa Srbima u Čaglavici, bio je problem sa Srbima u svim ostalim delovima Kosova gde su živeli, na neki način, okruženi i to je bila ta situacija.

Na opasku američkog generala „vi ne smete da intervenišete“, jugoslovenski ministar odbrane se složio da ne mogu u vojnom smislu, ali je dodao:

„Moja obaveza je da učinim sve da zaštitim stanovništvo.“

Potvrđujući da Džonson nije ništa govorio, Tadić dodaje:

„…I ono što je bilo dramatično, ja sam mislio da on ništa neće uraditi. On je rekao ‘ja bih sad morao da odem’.“

Ja sam Gregoru Džonsonu jako zahvalan i dan danas. Ja mu pošaljem s vremena na vreme poruku. On je sada penzionisani admiral. To je jedan veliki čovek i njemu zahvaljujući, sprečen je egzodus. I ovim putem, ako mogu kroz ovu emisiju ime admirala Džonsona da promovišem u srpskoj zajednici: Iako je bio neprijatelj Srbije tokom bombardovanja, postao je prijatelj srpskog naroda na Kosovu u toj operaciji.

Tadić je ostao u bazi tadašnje Vojske Jugoslavije u Raški da nastavi razgovore sa komandantom baze i generalom Krgom o tome šta Srbija može u vojnom smislu da uradi.

„Onda sam i ja krenuo prema helikopteru, jer nisam imao konačan zaključak – šta učiniti u tom trenutku, ali sam video da me admiral Džonson sačekuje, odnosno da on nije hteo da poleti dok ja ne poletim. Krga i ja smo bili prilično razočarani tim razgovorom, jer Džonson nije odao nikakvu reakciju kao stari profesionalac. Ja sam generalu Krgi rekao da, svojim izrazom lica, pokaže da smo potpuno stabilni, da pokažemo odlučnost, jer videli smo da nas posmatraju iz helikopterske kabine. Ušli smo u helikopter, kad smo sleteli, dočekala nas je vest o intervenciji snaga kojima je komandovao Džonson, koji je preuzeo tada komandu,“ opisao je ključne trenutke u zaustavljanju nasilja Tadić.

Tadić je svedočio i o onome što mu je nemačka kancelarka Merkel zatražila. Šta je još rekao u emisiji „Slobodno srpski“ (prvi minuti emisije), autora Budimira Ničića, koja je tek druga od 329 koja nije u Čaglavici snimana, pročitajte i pogledajte OVDE. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.