Suroi: Uzurpirana nezavisnost

Veton Suroi
Foto: Koha

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

„Za veliku većinu građana država Kosovo je pretvorena u jedan aforizam za društvene medije, tamo gde većina stanovništva zemlje provodi vreme: Nikada nije kasno da ostaviš cigarete…i Kosovo,“ rekao je publicista i pisac, Veton Suroi (Veton Surroi), u nedeljnom intervjuu za „Koha Ditore“.

Prema njegovim rečima, ovo govori da je zemlja pretvorena u zajednički imenilac za nedostatak perspektive, dok je moglo da se desi sasvim suprotno – „da Kosovo ne stavi svoju nezavisnost na pijačni kantar, da investira u ljudski kapital preko obrazovanja, da stvori ambijent za jednu konkurentnu ekonomiju, u kojoj bi preduzetništvo i poljoprivreda stvorili izglede za perspektivu“. Suroi, koji je jedan od potpisnika Sporazuma iz Rambujeu, opisuje put do nezavisnosti i posle nje.

„Ovaj dobro osmišljen projekat, prvo realizovan sa nezavisnošću zemlje, je uzurpiran. Isto onako kako su uzurpirani stanovi, zemljišta, radnje, fabrike, tako je uzurpiran i ovaj projekat,“ rekao je Suroi. Prema njegovim rečima, jedna nasilna grupa ljudi, koja se dugo poistovećivala sa Hašimom Tačijem, pretvorila je projekat nezavisnosti u projekat pljačke, zauzimanja države, njihovog klanskog, grupnog i individualnog bogaćenja.

Što se tiče dijaloga, Suroi je rekao da je, državnost Kosova stavljena na sto onog dana kada je Hašim Tači prihvatio da pregovara sa Srbijom kao premijer zemlje čija je nezavisnost diskutabilna.

Prema Suroiju, Kosovo treba da se vrati osnovnoj platformi, onoj koja traži ravnopravne pregovore sa Srbijom, dakle pregovore o dobrosusedskim odnosima, ne za nastavak prisustva Srbije na Kosovu.

Država pretvorena u aforizam

Danas obeležavamo 11 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova. Šta je moglo da dostigne Kosovo kao zemlja za 11 godina?

Kosovo je danas zemlja, koja je stavila pod znak pitanja proglašenje nezavisnosti, svoju teritorijalnu celovitost i ustavno uređenje. Štaviše, pretvoreno je u državu gde je većina stanovništva (skoro 80 procenata učenika mlađih od 15 godina) funkcionalno nepismena. Ova većina stanovništva nema ekonomsku perspektivu zato što su javne investicije otišle na asfalt, ima korupciju industrijskih razmera, zapošljavanje u javnom sektoru ljudi bliskih partiji ili regionalnom klanu i na troškove ove kategorije koja je zauzela državu.

Za veliku većinu građana država Kosovo je pretvorena u jedan aforizam za društvene medije, tamo gde većina stanovništva zemlje provodi vreme: „Nikada nije kasno da ostaviš cigarete…i Kosovo“. Ovo govori da je zemlja pretvorena u zajednički imenilac za nedostatak perspektive.

Moglo je da se desi sasvim suprotno. Dakle, da Kosovo ne stavi svoju nezavisnost na pijačni kantar, da investira u ljudski kapital preko obrazovanja, da stvori ambijent za konkurentnu ekonomiju, u kojoj bi preduzetništvo i poljoprivreda stvorili izgled za perspektivu. Umesto što su otišle na asfalt, dve milijarde evra su mogle da reše proizvodnju električne energije, zagađenje okoline u kosovskoj ravnici i da otvorimo nova radna mesta u strateškim sektorima preduzetništva i poljoprivrede.

Godinama je bilo puno kritika prema odlukama i izgradnji države na Kosovu. I Vi ste sami bili dosta kritični prema vođstvu Kosova. Koje su glavne tačke Vaših kritika? Šta je tačno pošlo pogrešnim putem?

Put do nezavisnosti bio je osmišljen projekat. Počeli smo 1989. kao alternativa, u procesu raščlanjivanja bivše Jugoslavije koje je usledilo padom Berlinskog zida. Ta alternativa, koja će se kasnije identifikovati u velikoj meri sa figurom dr. Rugove, koncipirala je put da preko narodnog, mirovnog i usaglašenog pokreta krene u pravcu Zapada i na osnovu ustavno-pravne evolucije koju je imalo Kosovo u SFRJ, sa njenom kulminacijom 1974, dostigne jedini logičan završetak, nezavisnost zemlje. Ovaj proces se na kraju razvio i u potrebu za oružanim sukobom, što je dovelo do ubrzanog kraja procesa, uz angažovanje međunarodne zajednice u tom protektoratu.

Ovaj dobro osmišljen projekat, realizovan sa nezavisnošću zemlje, uzurpiran je. Isto onako kako su uzurpirani stanovi, zemljišta, radnje, fabrike, tako je uzurpiran i ovaj projekat. Jedna nasilna grupa ljudi, koja se dugo poistovećivala sa Hašimom Tačijem, pretvorila je projekat nezavisnosti u projekat pljačke, zauzimanja države, njihovog klanskog, grupnog i individualnog bogaćenja.

Oni su iskoristili nezavisnost zemlje od Srbije da bi je njihova grupa osvojila.

Srbija je koristila ukidanje autonomije i Ustava, upotrebu policijskih i vojnih okupacionih sila i angažovanje lokalnih Srba, kao kolonijalnih administratora da zadrže Kosovo okupiranim.

Grupa onih koji su zauzeli zemlju su iskoristili zakonsku prazninu stvorenu u UNMIK-ovom protektoratu da izaberu, koristeći se silom i krađom glasova, jednu organizovanu mrežu za zauzimanje države. Danas ne postoji nijedna javna institucija – sud, policija, RTK, PTK ili bilo koja druga – u čije donošenje odluka nije uključena grupa koja sa povezuje sa Hašimom Tačijem.

Ova grupa se svih ovih godina bavila zauzimanjem države i uništavanjem svega što je deo javnog prostora – stvarajući sebi dobit od tog prostora – uradila je to na osmišljen način. Dakle, onog dana kada su nasledili projekat nezavisnosti, kao projekat zamišljen 1989, počeli su sa sopstvenim zamišljenim projektom, kako da za svoje potrebe zauzmu zemlju.

Sada smo u onome što se naziva završna faza dijaloga sa Srbijom od koje se očekuje da vrlo brzo proizvede sporazum o „normalizaciji“, a što na ovaj ili onaj način može da bude i ponovno otvaranje pitanja nezavisnosti Kosova. Mislite li da je na briselski sto stavljena i državnost Kosova?

Državnost Kosova je stavljena na sto onog dana kada je Hašim Tači prihvatio da pregovara sa Srbijom kao premijer zemlje čija je nezavisnost diskutabilna. On se saglasio da uđe u pregovore pod pokroviteljstvom EU nakon što je Međunarodni sud pravde jula 2010. dao mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Hašim Tači i Srbija seli su da razgovaraju o Kosovu, prethodno se složivši da Srbija ima pravo da osporava nezavisnost i državnost Kosova.

Samim tim, Hašim Tači je dao za pravo Srbiji da se zajedno mešaju u ustavno-pravni sistem zemlje, složivši se da Kosovo osnuje srpsku teritorijalnu političku autonomiju (Zajednicu srpskih opština) i da postavi etničke segregacione instrumente u policiji i pravosuđu u severnom delu zemlje, iznad reke Ibar.

Kosovo da se vrati osnovnoj platformi

Dijalog sa Srbijom nije dao obećane rezultate. Nije postignuto pomirenje sa Srbijom, nije se dogodila potpuna integracija Srba i nije rasvetljena sudbina nestalih. Koju izmenu treba izvršiti i šta treba da bude interes Kosova u ovom dijalogu?

Ovo je kratka istorija „dijaloga“ sa Srbijom. Nakon 1945, kada su Srbija (i jugoslovensko vođstvo) negirali pravo Kosova na ujedinjenje sa Albanijom onako kako je proklamovala Bujanska rezolucija potpisana od strane snaga pobednica Drugog svetskog rata, Srbija je izvršila aneksiju Kosvova i Kosovo je otpočelo evoluciju sa najniže moguće tačke – okupacije. Od 1945. do 2007, različite političke snage Kosova, u ogromnoj većini albanske, razvile su jedan proces udaljavanja vlasti Srbije sa Kosova. U sklopu socijalističke Jugoslavije, albansko vođstvo dostiglo je najvišu formu nezavisnosti Ustavom iz 1974, dok je generacija alternative (čiji sam deo bio) odvela u oslobođenje Republiku Kosovo, nezavisnu državu priznatu od više od 100 država.

Istorijski proces udaljavanja Srbije 1945-2008, zamenjen je projektom pregovaranja o ustavnom povratku Srbije na Kosovo. U ovom projektu, eminentni zastupnik Kosova je Hašim Tači.

Konceptualna transformacija je vrlo lako objašnjiva u ovoj kratkoj priči: Kosovo treba da se vrati osnovnoj platformi, u kojoj će tražiti ravnopravne pregovore sa Srbijom, dakle pregovore o dobrosusedskim odnosima, a ne pregovore za nastavak prisustva Srbije na Kosovu.

U sklopu projekta KFOS-a za podršku dijalogu, imali ste nekoliko susreta sa državnim rukovodstvom i predstavnicima opozicije. Koja je pomoć koju nameravate da ponudite i da li ćete biti deo pregovaračkog tima?

Projekat se odnosi na identifikaciju mogućih tačaka oko kojih je moguće postići saglasnost u političkom spektru Kosova i dalje u civilnom društvu. Svim liderima smo ponudili ono što smo identifikovali na osnovu debata u kojima su učestvovali sami politički predstavnici i predstavnici civilnog društva, tačke za koje mislimo da reflektuju njihovo saglasje.

Svi lideri, bilo da su uključeni ili ne u pregovarački proces, pozdravili su predstavljene nacrte.

Zarad zatvaranja poglavlja sa Srbijom, jedna ustavna institucija kao što je predsednik, ne isključuje ni opciju promene granica. Da li je Kosovo od 17. februara ugroženo ovim nastojanjima i kakve radnje će preduzeti da bi to sprečili?

Hašim Tači uz ponavljanje da je spreman da učini ovu ili onu promenu u Ustavu Kosova, čini, svesno ili ne, dve greške. Prvo, pokazuje ponašanje onog ko je okupirao zemlju, dakle onog koji je gazda Ustava, teritorije, PTK, RTK, bivše kooperative „Mailizhganit“ itd. i koji može da trguje tim stvarima kad god hoće. Drugo, stavljajući to na prodaju, pokazuje da je svaka stvar za kupovinu, zato što, ako je moguće otvoriti pregovore za teritoriju i ustavnu uređenost zemlje, onda čitav konsolidovani paket nezavisnosti, overen mišljenjem Međunarodnog suda pravde 2010, takođe može biti otvoren za diskusiju.

Kosovo je ušlo u nevolje sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, zbog odbijanja premijera da ukine taksu na srpske proizvode kako bi pružio šansu završnom sporazumu sa Srbijom. Da li insistiranje na ovoj meri proizvodi posledice?

Bez sumnje da proizvodi posledice, za sve. Mera od 100 odsto na srpske proizvode pokazuje nivo odnosa između Kosova i Srbije. Potpuno je jasno da ova mera treba da se ukine, ali je potpuno nejasno kada i kako.

Cilj treba da bude stanje normalnosti između Kosova i Srbije, u prostoru slobodnog kretanja robe, kapitala i ljudi i u pravcu ovog cilja treba da se radi. Ali nisam siguran da se u pravcu ovog cilja pregovaralo u Briselu, naprotiv. I ova stvar donosi sledeći paradoks: I ako se taksa ukine danas, u interesu slobodnog kretanja robe i ljudi, opet možemo da se vratimo u pregovarački proces, beskoristan i štetan, koji je do sada sa „uspehom“ obavljao Hašim Tači.

Čini mi se da bi bilo dobro da se paralelno radi na ukidanju taksi i jačanju pregovaračkog okvira između Kosova i Srbije.

Model ucene

Koliko ima potrebe da se promeni odnos koji je Kosovo izgradilo sa međunarodnom zajednicom u toku ovih godina?

Diplomate su ljudi kao i svi ostali. Ukoliko vide da je druga strana slaba ili ucenjena onda će to da iskoriste.

Odnosi međunarodne zajednice sa kosovskim liderima u toku poslednjih deset godina u velikoj meri su izgrađeni modelom ucenjivanja Hašima Tačija. U toku deset godina Martijev izveštaj je stvorio ne samo Specijalni sud, već i čitav obrazac ponašanja međunarodne zajednice prema Kosovu. Naša zemlja mnogo godina zaredom plaća agenciju za lobiranje u Vašingtonu, ne da bi unapredila interese zemlje, već da spreči odlazak Hašima Tačija u zatvor. Jedina poruka koju promovišu lobisti formuliše se na vrlo jednostavan način: Hašim Tači nije kriminalac, on je državnik i pouzdan partner zapada.

Iz ovog ugla posmatranja stvari, lako je razumljiv model prihvatanja svega što dolazi od diplomata u zadnjih deset godina.

Za one koji imaju kratko pamćenje, treba podsetiti na to da su pre nekoliko godina ambasadori mnogo poštovanih zemalja na Kosovu izjavili da je Zajednica srpskih opština, onakva kakvu je prihvatio Hašim Tači, u interesu Kosova.

U puno domaćih i međunarodnih izveštaja Kosovo se opisuje kao zemlja koju vodi organizovani kriminal i korupcija, gde nedostaje ekonomski razvoj i gde je visok nivo nezaposlenosti? Kako promeniti ovo stanje?

Kao što sam rekao, Tačijev model zauzimanja države je taj koji je stvorio ovo stanje. Ovo stanje se menja samo promenom modela.

Potrebno je buđenje, buđenje svih razočaranih. A razočarani čine većinu, oni uvek čine većinu.

Oni koji su zauzeli državu, kao nekada Milošević su manjina.

Merenje javnog mnjenja u kontinuitetu pokazuje opadanje poverenja u politiku, lidere i institucije? Ako se nastavi ovaj trend opadanja poverenja, koje će biti posledice u narednim godinama?

Tri su moguća puta. Prvi, dalje propadanje države i društva, sa jednim sada već utvrđenim modelom života od sredstava dijaspore. Drugi, paralelno sa ovim prvim putem, povećanje broja onih koji odlaze iz ove zemlje, kako bi se finansirao taj nastavak propadanja. Treći, ustajanje na noge razočaranih, onih na kojima je da ponovo oslobode zemlju.

Koji je put koji treba da se prati kako bi se ostvario konsenzus o budućnosti zemlje?

Čini mi se da je stanje isto kao u drugom delu osamdesetih. Moguće je da nam je preostao samo jedan put.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.