Sumrak Kovaksa: Propast najvećeg globalnog projekta vakcinacije

Foto: Tina SMOLE / AFP / Profimedia

Program Kovaks, iza kojeg stoje Ujedinjene Nacije, još na početku pandemije zamišljen je kao najambiciozniji projekat globalne vakcinacije. Međutim, brzo postalo jasno da stvari tu ne funkcionišu dobro, a sada se suočava s novim nepremostivim problemom – naletom delta soja koronavirusa.

Broj smrtnih slučajeva od Kovida-19 porastao je širom Afrike u junu kada je 100.000 doza vakcine Fajzer-Biontek stiglo u Čad. Tada je izgledalo da bi program imunizacije uz podršku Ujedinjenih nacija mogao doneti najpoželjnije vakcine u najnerazvijenije zemlje, ali pet nedelja kasnije, po rečima ministra zdravlja Čada, 94.000 doza ostalo je neiskorišćeno.

Širom Afrike, prema podacima iz jula, program je obuhvatio minimum devet zemalja, ali imunizacija ide toliko sporo da postoji velika mogućnost da se vakcine „pokvare“ tokom leta.

Kovaks je trebalo da predstavlja fantastičan program Fondacije Gejts u koji je uloženo nekoliko milijardi dolara, zahvaljujući kojem će siromašne zemlje primiti vakcine jednako brzo kao i bogate. Umesto toga, Kovaks zaostaje pola milijardi doza planiranih vakcina i teško će uspeti da spreči širenje epidemije delta varijante virusa.

Još nije propao, ali…

„Kovaks još uvek nije propao, ali je na dobrom putu ka propasti. On nam je jedina opcija i zbog dobrobiti čovečanstva moramo da ga ostvarimo“, izjavio je afrički doktor Ajoade Alakija.

Jedan od glavnih problema s kojim se program suočio jeste kašnjenje priliva novčanih sredstava koja bi se koristila za nabavku vakcina. Svi su složni da se program mora poboljšati u što bržem roku. Ne ide mu u prilog ni činjenica da su 22 zemlje sa najvećim brojem smrtnih slučajeva u poslednjih godinu dana bile potpuno van njegovog dometa.

Kovaks je „zakazao“ i zbog nesuglasica koje su nastupile sa farmaceutskom kompanijom koja proizvodi Fajzer-Biontek vakcine. Dok su čelnici farmaceutskog giganta želeli da vakcine odu siromašnijim zemljama, iz Kovaksa su insistirali da i bogate zemlje koje su vakcinu plaćale po višim cenama dobiju unapred naručene kontigente.

Bogatima prednost

Da bi se ublažio disbalans između broja vakcina bogatih zemalja, na prvom mestu SAD, Bajdenova administracija je izašla s predlogom da donira vakcine najsiromašnijim zemljama obuhvaćenim programom, uključujući i afričke zemlje koje su među najpogođenijim. Ovaj dogovor je najbolje rešenje i za Fajzer, ali i za američku Vladu koja bi se na taj način etablirala kao lider u borbi protiv epidemije.

CEPI, jedna od neprofitnih organizacija iza Kovaksa, napravila je kritična ulaganja za proširenje prizvodnje nekoliko vakcina. Međutim, problemi u proizvodinji zagušili su isporuke u junu od Kovaksovog glavnog dobavaljača, AstraZeneke, koji je rekao da su pošiljke od tada preuzete. Džonson i Džonson koji je takođe imao problema u proizvodnji, još nije ispororučio doze koje je naredio Kovaks. Nekoliko velikih proizvođača se nedavno složilo da doprinese programu, uključujući i Modernu i dve kineske kompanije.

„Svet proizvodi nekoliko stotina miliona doza nedeljno, tako da nema problema sa snabdevanjem“, rekao je Brus Ajlvard, viši savetnik Svetske zdravstve organizacije. Umesto toga, rekao je on, proizvođači vakcina i svetski lideri birali su da stave bogate zemlje na prvo mesto.

S ozbirom na to da se do decembra očekuje još oko 1,7 milijardi doza, zvaničnici Kovaksa zabrinuti su da će se neke zemlje imati problem da dođu do iznenada dostupnih vakcina. Suočene sa sporom isporukom i neizvesnim porukama, neke zemlje su odložile velike pripreme.

Za kupovinu zamrzivača Kovaks planira da iskoristi 220 miliona dolara koje je Nemačka obećala u februaru. Ali birokratski zastoj je sprečio trošenje, odražavajući se na kašnjenje finansiranja isporuka.

Nova.rs

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.