Šuc: Osetljiva i složena pitanja tek slede, obe strane da budu spremne na bolne kompromise

FOTO: KoSSev

Od kad je imenovan za specijalnog predstavnika EU za dijalog između Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak je uspeo da ponovo započne dijalog, da radi na „struktuisanim i dubinskih pregovorima“ između dve strane o važnim, a nerešenim pitanjima. Postignut je značajan napredak u dijalogu, uprkos teškom kontekstu i poteškoćama izazvanim pandemijom, kazala je direktorka za Jugoistočnu Evropu, Tursku, države EFTA-e, OEBS-a i Saveta Evrope u nemačkom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, Suzan Šuc (Susanne Schütz).

„Posle 20 meseca zatišja, ovo samo po sebi predstavlja uspeh“, u zajedničkom intervjuu za KoSSev i prištinski list „Koha Ditora“, Šuc opisuje trenutak u kojem se nalazi trenutni dijalog Beograda i Prištine.

Kaže da obe strane sada moraju da nastave posao s punom posvećenošću i u cilju neophodnih kompromisa.

„Potreban nam je sveobuhvatan, održiv sporazum između Kosova i Srbije, koji omogućava ostvarivanje evropske perspektive obe zemlje i doprinosi stabilnosti u regionu. Ljudi na Kosovu i u Srbiji imali bi ogromnu korist od takvog sporazuma, jer nerešeni bilateralni odnosi koče obe države“.

Pre manje od deset dana, u Vašingtonu je održana runda pregovora između Kosova i Srbije, uz posredovanje Bele kuće, koja je zaključena potpisivanjem onoga što je nazvano Sporazumom o ekonomskoj normalizaciji. Kakvo je Vaše viđenje potpisanih dokumenata? Da li podržavate sporazume ili imate rezerve prema postignutim sporazumima?

Uopšteno govoreći, aktivnosti koje zbližavaju strane u dijalogu i poboljšavaju život ljudi su dobrodošle. Na sastanku u Vašingtonu naglašeno je da su obe strane spremne da ulože diplomatske napore kako bi poboljšali svoje odnose. Kao što vidimo, dokumenti sadrže elemente iz prošlih sporazuma koji su postignuti u dijalogu kojim je posredovala EU i koji su na trenutnoj agendi za dijalog EU, kao i infrastrukturne projekte koje je ranije finansirala EU. Ali, ne manje važno, i stavove koji Srbiju i Kosovo udaljavaju od stavova EU, te ih prema tome, udaljavaju i od njihovih evropskih puteva.

Premeštanje ambasada u Jerusalim protivno stavu EU

Pored toga, za Nemačku i za EU, sve oko čega se zajednički dogovore takođe, mora biti u potpunosti kompatibilno sa obavezama koje su Srbija i Kosovo preuzele u vezi sa usklađivanjem svog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, našim pravilima i zakonima, kao i da doprinose regionalnoj stabilnosti. I dok pozdravljamo planirano uspostavljanje diplomatskih odnosa između Izraela i Kosova, žalimo zbog toga što postoji bilo kakav plan za uspostavljanje ili premeštanje ambasada u Jerusalim, što bi bilo protivno stavu EU. Mirno rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba zahteva pregovarački sporazum o centralnim pitanjima koja su dogovorile obe strane, uključujući i status Jerusalima.

Pozdravljamo to da su tokom sastanka na visokom nivou sa visokim predstavnikom Borelom i gospodinom Lajčakom u Briselu 7. septembra, neposredno nakon sastanka u Vašingtonu, premijer Hoti i predsednik Vučić odmah jasno stavili do znanja da pridaju najveći prioritet dijalogu uz posredovanje EU. Takođe je veoma pozitivno to što je u okviru dijaloga sa EU sledeći sastanak na visokom nivou zakazan za kraj meseca dok se u međuvremenu nastavljaju razgovori između glavnih pregovarača.

Spremni smo da radimo sa našim američkim partnerima na jačanju ekonomskog razvoja Kosova, Srbije i zapadnog Balkana u celini. Održivi sporazum između Kosova i Srbije zahtevaće blisku saradnju između EU kao posrednika u dijalogu i međunarodnih partnera.

Za Zapadni Balkan važno da pokrene drugu fazu u stvaranju Regionalnog ekonomskog prostora

U pogledu regionalne saradnje, pozdravili bismo dodatnu sinergiju. Kao sledeći korak, za Zapadni Balkan bi bilo važno da pokrene drugu fazu za Regionalni ekonomski prostor – na samitu Berlinskog procesa, čiji su domaćini Bugarska i Severna Makedonija, a planiran je za jesen.

Da li postoji koordinacija između SAD-a i EU tokom procesa dijaloga i da li postoji koordinacija između zemalja članica EU?

Dogovarajući se o mandatu za gospodina Lajčaka, države članice EU formulisale su zajedničko razumevanje procesa dijaloga i onoga što treba postići: pravno obavezujući sporazum koji se bavi svim nerešenim pitanjima između strana u skladu sa međunarodnim pravom i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti.

Zajedno sa Miroslavom Lajčakom i njegovim timom, sve države članice EU redovno razmenjuju mišljenja o najnovijim dešavanjima u dijalogu. Naravno, često smo u kontaktu i sa našim američkim kolegama. Prisustvo specijalnog izaslanika SAD-a za zapadni Balkan, Meta Palmera, u Briselu, dok su se odvijali sastanci dijaloga, takođe pokazuje da postoji bliska saradnja. SAD su važan partner EU na Kosovu i mi takođe delimo naš angažman kroz kontinuirano prisustvo KFOR-a.

Kakav je stav Nemačke prema „konačnom dogovoru“? Znamo da je Berlin bio izričito protiv razgovora o teritoriji. Ali šta je to što mislite da treba rešiti? A kada kažemo „pravno obavezujući sporazum“ – znači li to „uzajamno priznavanje“?

Nemačka očekuje da će dijalog dovesti do sveobuhvatnog sporazuma koji će rešiti sva otvorena pitanja, otključati perspektivu EU u obe zemlje i koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Pravno obavezujući sporazum znači da on stvara pravne obaveze za obe strane, umesto da bude ograničen na političke izjave o namerama. Za mene to znači da obe strane budu odgovorne za ono za šta su se dogovorile. Moraće da se stvori novi nivo poverenja. Što se tiče uzajamnog priznavanja, nije zamislivo to da se dve države članice Evropske Unije uzajamno ne priznaju.

Imajući ovaj cilj na umu, obe strane će morati da se pozabave i onim teškim pitanjima, oko kojih se za sada malo slažu. U potpunosti verujem da će gospodin Lajčak uspeti da napravi napredak u ovom pravcu tokom razgovora.

Sporazum bi doneo veću stabilnost regionu. Kao što je poznato, ne verujemo da bi teritorijalne promene ili scenariji razmene teritorija doprineli održivom rešenju.

Postizanje održivog dogovora Kosova i Srbije hitno, suština sporazuma važnija od vremenskog okvira

Lajčak je najavio je da je „konačni sporazum“ između Kosova i Srbije moguć za nekoliko meseci. Da li Nemačka deli taj optimizam i, ako da, na osnovu čega?

Delim osećaj hitnosti u postizanju održivog dogovora između Kosova i Srbije. Ipak, jasno je da se do brzog rešenje ne može doći. Verujem da je suština sporazuma važnija od vremenskog okvira. Ohrabrena sam napretkom koji su specijalni predstavnik Lajčak i dve strane postigli poslednjih meseci. Sada će zavisiti od strana da rade na sadržaju sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma.

I kao što je gospodin Lajčak takođe jasno rekao nakon poslednje runde razgovora u Briselu, vrlo složena i osetljiva pitanja tek slede. Pregovori neće postati lakši i obe strane moraju biti spremne na bolne kompromise. Ali adresiranje i rešavanje svih otvorenih pitanja je najvažnije za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

Kakav je pristup prema prethodno potpisanim briselskim sporazumima? Da li će biti pregledani, nadograđeni, promenjeni na bilo koji način? Da li će se insistirati da se jednostavno primeni ono što do sada nije sprovedeno?

Ovo je pitanje je pre svega za dve strane i za gospodina Lajčaka. Prema mom mišljenju, pregovori ne treba da budu zapostavljeni zbog već preuzetih obaveza.

S obzirom na to da na Kosovu još uvek postoji politička kriza i vlada koja ima malu većinu i kojoj se osporava legitimitet, mislite li da postoje realne šanse da da se briselski proces uspešno završi sa trenutnim kosovskim institucionalnim rukovodstvom i koalicijama?

Da bi se njegov glas mogao čuti u dijalogu, na Kosovu mora da se dođe do zajedničkih stavova svih strana o mnogim otvorenim pitanjima sa Srbijom. Ovo je hitan zadatak koji je u interesu Kosova u celini. Pozdravljamo sve napore da se u pregovarački tim ugradi u širok politički konsenzus. Na ovakav savet nema uticaj bilo kakva nestabilnost ili to kolika je većina u vladi. Sve u svemu, verujem da postoje realne šanse za uspeh.

Specijalizovana veća imaju našu punu podršku, ometanje suda imaće posledice

„Istraga ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti sastavni je deo posvećenosti Kosova vladavini zakona. Trajnog mira u društvu ne može biti bez pravde. Nemačka čvrsto veruje da je borba protiv nekažnjivosti putem domaćih i međunarodnih krivičnih sudova deo odgovorne pravne i spoljne politike. Zajedno sa EU, Kosovo je preduzelo ovaj važan korak ka tom cilju stvaranjem specijalizovanih veća u skladu sa kosovskim zakonom. Važno je naglasiti da Specijalizovana veća istražuju samo navodne zločine pojedinaca i ne osuđuju unapred čitavu zemlju ili njen narod. Svaki pokušaj ometanja istraga, postupaka ili rada veća u celini, veoma šteti međunarodnom položaju Kosova i imaće posledice.

Pitanje liberalizacije viza mnogi na Kosovu vide kao dokaz da EU nije sposobna da ispuni svoja obećanja. Kakve su šanse da se ovo pitanje konačno reši, s obzirom značaj istog za građane na Kosovu?

Svesna sam frustracije na Kosovu izazvane činjenicom da se na liberalizaciju viznog režima još uvek čeka. Predobro poznajemo temu. To je presudan interes za mnoge porodice, kao i za preduzeća. Potrebno je postići napredak po ovom pitanju, koje je izuzetno relevantno za odnose EU i Kosova, kao i za kosovsku ekonomiju. Međutim, da bi se ubedili preostali skeptici u EU, biće veoma važno da Kosovo uradi svoj deo posla. Trebaće nam kontinuirana i jasna posvećenost borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i jačanju vladavine zakona.

U pandemiji za Zapadni Balkan i Kosovo najvažnije jačanje ekonomije 

Značajan paket pomoći EU zapadnom Balkanu u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde evra za ublažavanje uticaja pandemije jasan je znak podrške. Nemačka takođe pruža bilateralnu pomoć Kosovu. Takođe, sledeće nedelje stručnjaci Instituta Robert-Koh otputovaće na Kosovo i u tesnoj saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom pružiti pomoć i preporuke.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.