„Sve strane moraju da ostanu mirne, da izbegavaju jednostrane akcije i konstruktivno se angažuju u dijalogu uz posredovanje Evropske unije“, poruka je generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga Beogradu i Prištini nakon nedavne eskalacije situacije na Severu Kosova.
Generalni sekretar NATO-a govorio je za podgoričke Vijesti o odnosu NATO-a sa zemljama u regionu, ratu u Ukrajini, ali i bezbednosnoj situaciji na Kosovu.
Stoltenberg je podsetio da je ubrzo nakon smirivanja situacije na Severu Kosova razgovarao sa kosovskim premijerom, kao i sa srpskim predsednikom.
O tome čitajte u posebnim vestima
Vučić i Stoltenberg: Mir i stabilnost krucijalni, neophodan nastavak dijaloga i konstruktivnost
Stoltenberg razgovarao sa Kurtijem: Svi da ostanu mirni i izbegavaju jednostrane akcije
Upitan – da li je zabrinut za dugoročnu stabilnost na Kosovu, nakon nedavnog razvoja situacije na Severu, kazao je da je KFOR spreman da interveniše ukoliko stabilnost bude bila ugrožena.
Sa druge strane, pozvao je Beograd i Prištinu da se okrenu dijalogu.
„Sve strane moraju ostati mirne, izbegavati jednostrane akcije i konstruktivno se angažovati u dijalogu uz posredovanje Evropske unije. U skladu sa svojim mandatom UN, misija KFOR blisko prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko stabilnost bude ugrožena. Naša misija posvećena je osiguravanju sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu“, poručio je Stoltenberg.
Precizira i da NATO nastavlja da u potpunosti podržava dijalog uz posredovanje EU.
„Pozivamo sve strane da nastave pregovore. To je ključno za regionalni mir i bezbednost“, podcrtao je Stoltenberg.
Stabilnost na Z.Balkanu bitna za NATO i za mir u Evropi, Rusija da ima konstruktivnu ulogu
Osvrnuo se i na ulogu NATO-a na Zapadnom Balkanu.
„Novi Strateški koncept NATO-a, koji je odobren na madridskom Samitu, još jednom je potvrdio stratešku važnost Zapadnog Balkana za našu alijansu“, poručio je generalni sekretar NATO-a.
Kaže da će NATO nastaviti da promoviše stabilnost, bezbednost i saradnju u regionu, uključujući kroz svakodnevne napore KFOR-a, sedišta u Sarajevu i kancelarije u Beogradu.
„Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu bitni su za NATO i za mir i stabilnost u Evropi“, naznačio je Stoltenberg.
Govoreći o odnosu NATO-a i Srbije, kaže da je reč o bliskim i dugogodišnjim partnerima.
„Naše partnerstvo se zasniva na političkom dijalogu i na praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije. Naš politički dijalog se ispoljava na različite načine. Uključuje moje kontakte sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim političkim liderima i regularne interakcije sa srpskim kolegama koje imaju moj zamenik pomoćnika za politička pitanja i bezbednosnu politiku i šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Takođe uključuje dobro uspostavljene odnose između komandanta KFOR-a i srpskog načelnika generalštaba. Takve odnose omogućava konstruktivni duh i uzajamno poštovanje, koji treba da se nastave“, precizirao je Stoltenberg.
Ujedno je pozvao Rusiju da ima konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali i dodaje da „smo redovno gledali da Rusija radi upravo suprotno“.
„NATO u potpunosti poštuje suvereno pravo zemalja da biraju vlastite političke i bezbednosne aranžmane. To je osnovni princip evropske bezbednost. Princip na koji se Rusija takođe obavezala da će poštovati kao deo Helsinškog sporazuma“, poručio je Stoltenberg.
On, ujedno dodaje da su se lideri NATO-a dogovorili u Madridu da pojačaju političku i praktičnu podršku partnerima „koji se nalaze pod rizikom od ruske agresije“.
O ratu u Ukrajini
Stoltenberg se osvrnuo i na rat u Ukrajini, navodeći da je nemoguće predvideti koliko dugo će on da traje i koje će biti dugoročne posledice.
„Ono što je bitno je da nastavimo da podržavamo Ukrajinu koliko god je to potrebno. Naravno, sva vojna, ekonomska i humanitarna podrška koju pružamo Ukrajini ima visoku cenu, ali bi cena nepodržavanja Ukrajine bila daleko veća. To bi značilo nagrađivanje Rusije za napad na suverenu i nezavisnu državu od 40 miliona ljudi i to bi bilo protiv naših vlastitih bezbednosnih interesa, jer bi činilo Evropu ranjivijom na agresivno ponašanje Rusije”, kazao je Stoltenberg za Vijesti.
Govoreći o periodu koji je prethodio ratu, Stoltenberg kaže da je NATO decenijama težio boljim odnosima sa Rusijom i pozivao ovu zemlju da zajedno rade na jačanju bezbednosti u evroatlanstkoj oblasti.
„Rusija je odustala od gradnje većeg poverenja i partnerstva, ali i bliskije zajedničke saradnje. Duboko žalim zbog toga“, tvrdi Stoltenberg.
Kaže da Rusija snosi punu odgovornost za humanitarnu katastrofu, ali i da mora „odmah prestati sa ovim ratom i povući se iz Ukrajine“.
Sa druge strane, dodaje da je NATO voljan da ostavi otvorenim kanale komunikacije sa Moskvom radi upravljanja rizicima i ublažavanjem istih, ali i radi sprečavanja eskalacije i povećanja transparentnosti.
„Međutim, bilo kakva promena u našim odnosima zavisi od ruskog zaustavljanja agresije i punog poštovanja međunarodnog prava“, zaključi je Stoltenberg za Vijesti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
