Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima: Kosovo na nivou 2

Obejkat američkog Stejt departmenta
Stejt department

Kosovo je izvor i odredište za muškarce, žene i decu podvrgnute seks trafikingu i prisilnom radu širom Evrope. Ipak, većina žrtava su devojke i deo su interne trgovine ljudima za seksualnu eksploataciju, dok kriminalne grupe na Kosovu prisiljavaju i žene iz Albanije, Moldavije, Rumunije, Srbije i drugih evropskih zemalja na prostituisanje. Istovremeno, deca sa Kosova, iz Albanije i drugih susednih zemalja, prisiljena su da prosjače unutar Kosova. Korupcija u vladi stvara okruženje koje dozvoljava određene zločine trgovine ljudima – ocena je američkog Stejt departmenta u najnovijem izveštaju o trgovini ljudima. Kosovo je u ovom izveštaju rangirano na „nivou dva“, u kojem se nalazi i Srbija. U istom izveštaju ocenjuje se i da Vlada Kosova „ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima“, ali i da ona ulaže „značajne napore da to promeni“.

Žene i devojke su predmet seksualne trgovine u privatnim kućama i stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu; zajednice Roma, Aškalija i Egipćana su podložne prisilnom prosjačenju i trgovini ljudima, navodi se takođe. U delu izveštaja o Albaniji dodaje se i da nevladine organizacije prijavljuju povećanje broja albanske dece izložene prinudnom radu na Kosovu.

U izveštaju o trgovini ljudima, Stejt Department svaku zemlju postavlja na jedan od tri nivoa i to na osnovu stepena napora njihovih vlada da se pridržava minimalnih standarda za eliminaciju trgovine ljudima koji su sadržani u odeljku 108 izveštaja o trgovini ljudima. Iako je nivo 1 najviši rang, to ne znači da zemlja nema problem trgovine ljudima. Naprotiv, ocena „Tier 1“ ukazuje da je vlada priznala da postoji trgovina ljudima, ali je načinila napore da reši problem i poštuje minimalne standarde u delu zaštite žrtve trgovine (TVPA). Svake godine vlade moraju da pokažu znatan napredak u borbi protiv trgovine ljudima kako bi se održao rang nivoa 1.

Minimalni standardi za eliminaciju trgovine ljudima, sa druge strane, nisu ispunjeni u ključnim oblastima – sudije određuju blage kazne za osuđene trgovce ljudima, dok tužioci svode slučajeve trgovine ljudima na lakša krivična dela; vlada je smanjila sredstva za skloništa kojima upravljaju nevladine organizacije; nedosledni mehanizmi finansiranja doveli su do toga da se jedno od ovih skloništa privremeno zatvori.

„Vlada nije razdvojila krivična dela trgovine ljudima i prekršaje u vezi sa trgovinom ljudima za statistiku krivičnog gonjenja i osuđivanje, najverovatnije uključujući slučajeve koji nisu vezani za trgovinu ljudima, poput ‘omogućavanja prostitucije’, ‘prisiljavanja na prostituciju’, seksualnog zlostavljanja dece i dečje pornografije“ – navodi se u izveštaju.

„Sudije su nastavile da donose presude ispod opšteg minimuma od pet godina zatvora; jedan trgovac ljudima je dobio pet godina zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra (6.000 dolara), 14 trgovaca ljudima je dobilo kazne između 18 meseci i tri godine i sedam meseci, sedam njih je dobilo uslovnu kaznu, a sedam trgovaca je dobilo novčanu kaznu između 600 evra (720 dolara) i 3.600 evra (4.320 dolara),“ stoji u izveštaju.

Istovremeno, „korupcija i saučesništvo u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje predstavljaju značajan problem, koji je u toku godine onemogućio sprovođenje zakona“:

„U 2016., tužioci su optužili dva policajca u odvojenim slučajevima zloupotrebe službenog položaja i seksualne eksploatacije žrtava trgovine ljudima. Suđenja su bila u toku na kraju perioda izveštavanja. U 2014. sudovi su osudili dva službenika Ministarstva rada zbog zloupotrebe službenog položaja za izdavanje dozvola za rad za 22 radnika iz inostranstva, koji su kasnije identifikovani kao žrtve trgovine ljudima. Svaki službenik je dobio novčanu kaznu od 3.000 evra (3.600 dolara). Međutim, Osnovni sud je oslobodio dva službenika i dozvolio im da se vrate na svoja radna mesta. U 2016. tužioci su podneli žalbu protiv oslobađajuće presude, ali je Apelacioni sud odbio ovu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.“

U izveštaju se podseća i na još jedan slučaj u kojem su kosovske institucije sarađivale u istrazi sprovedenoj protiv vladinog zvaničnika koji je bio potencijalni saučesnik trgovine ljudima, ali nije prijavljeno da je do krivičnog gonjenja i presude došlo.

Ipak, povećani su „napori za primenu zakona“ – ocenjuje se i iznosi statistika:

Kosovsko pravosuđe podnelo je 21 krivičnu prijavu u vezi sa trgovinom ljudima u 2017. (31 u 2016.); policija je uhapsila 28 osoba osumnjičenih za trgovinu ljudima (62 u 2016.) i 10 osoba osumnjičenih za „seksualnu eksploataciju žrtava trgovine ljudima“ (18 u 2016.); krivično je gonjeno 27 optuženih (56 u 2016.), uključujući jednog optuženog za „seksualnu eksploataciju žrtve trgovine ljudima“; sudovi su osudili 29 trgovaca ljudima (24 u 2016.).

Vlada je usvojila listu indikatora trgovine ljudima, međutim, nedostaju smernice i proaktivna identifikacija žrtava prinudnog prosjačenja, naročito dece.

Sa druge strane, licencirala je i delimično finansirala dva skloništa nevladinih organizacija za pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima, uključujući javnu ustanovu za istu namenu.

Ocenjuje se i da su uloženi napori „u cilju zaštite žrtava“.

Identifikovane su 32 žrtve trgovine ljudima (36 u 2016.), od kojih su 18 bile žrtve u seks trafikingu, sedmoro prinudnom radu, troje prinudnom prosjačenju, četvoro je prinuđeno na „ropstvo i potčinjenost“ (26 u seks trafikingu, devetoro u prinudnom radu, a jedna žrtva „ropstva i potčinjenosti“ u 2016.); 19-oro dece (18-oro u 2016.); 29 žena i tri muškaraca (34 žena i dva muškaraca u 2016.); 25 sa Kosova, pet iz Albanije, jedan sa Filipina i jedan iz Moldavije.

Detaljniji izveštaj, uključujući o izdvojenim sredstvima i preporukama, pročitajte OVDE 

Ceo izveštaj pročitajte OVDE.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.