Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, jučerašnje izdanje)
Na dan kada je vlada trebala da odobri administrativnu direktivu koja utire put novim izborima na severu, zvaničnici Evropske unije rekli su da žele brze, bezuslovne i inkluzivne izbore. Međutim, nisu dali ocenu za mapu puta koji je vlast izabrala ka vanrednim izborima, niti da li su u Beogradu dobili garancije da ih Srbi neće bojkotovati.
Zvaničnici Evropske unije (EU) zatražili su bezuslovne i sveobuhvatne izbore na kojima treba da učestvuju i Srbi sa Severa, odgovorivši na pitanje da li su saglasni sa putem koji je Vlada izabrala da otvori put vanrednim izborima, putem peticije građana za smenu predsednika opština.
Oni su svoj stav izneli posle sastanka koji je emisar EU za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Međutim, u Briselu nisu pokazali da li su dobili garanciju od Vučića da neće pozivati Srbe na bojkot.
„Što se tiče izbora, iako su delimični izbori za gradonačelnike održani u aprilu 2023. godine u četiri opštine na Severu Kosova sprovedeni u skladu sa zakonskim okvirom Kosova, bili smo vrlo jasni da zbog veoma niskog učešća, nisu ponudili dugoročno političko rešenje. Zato je važno da se što pre organizuju sveobuhvatni lokalni izbori, na kojima će kosovski Srbi učestvovati bez preduslova“, rekao je portparol EU Peter Stano za Kohu.
Pozivajući se na ustaljene procedure, Srbi će morati dva puta da se okrenu glasačkim kutijama – jednom da bi smenili aktuelne predsednike, a zatim da biraju svoje predstavnike.
Stano je ponovio da izbori na Severu moraju biti održani u skladu sa postignutim dogovorom za smirivanje situacije.
„EU podvlači izjavu visokog predstavnika u ime EU od 3. juna 2023. godine, kojom se od Kosova i Srbije traži da preduzmu mere za deeskalaciju situacije i uzdrže se od bilo kakvih daljih nekoordinisanih akcija. Kosovo se obavezalo na ove principe u Bratislavi u julu 2023“, naglasio je on.
Stav EU došao je dan nakon što je vlada na nekoliko dana odložila usvajanje direktive koja otvara put peticiji.
Prema izjavi zamenika direktora Pravnog odeljenja u Ministarstvu administracije lokalne samouprave (MALS) Besima Murtezanija, datoj za Kosovapress – radnoj grupi je potrebno još dva-tri dana da ugradi i primedbe sa javne rasprave.
Ali na platformi za javne konsultacije postoji samo jedna organizacija koja je dala komentare u vezi sa smernicama.
Prema organizaciji „Ujedinjeno zdravlje Kosova“, u nacrtu dokumenta nedostaju važne klauzule i članovi koji su od ključnog značaja za garantovanje ustavnih prava građana Kosova.
„Uzimajući u obzir fluktuaciju aktivnog učešća upisanih birača, odnosno biračkog tela, izlaznost od 35% do 45%, predlog cenzusa od 20% postaje previše zahtevan i nerealan. Ovaj cenzus faktički čini polovinu onih koji učestvuju u glasanju, a u nekim opštinama čak i duplo premašuje njihov broj“, navodi se u komentaru ove organizacije.
Tako je predloženo da se prag za peticiju smatra prihvatljivom od 5 do 15 odsto, uzimajući za primer Švedsku i Norvešku.
Ministarstvo lokalne samouprave nije nagovestilo da li će razmotriti snižavanje ovog cenzusa i drugih promena koje planiraju da uvedu.
Prema važećem nacrtu uputstva, svaki građanin ili grupa građana sa pravom glasa u dotičnoj opštini može pokrenuti zahtev za smenu predsednika opštine.
Ali zahtev mora da podrži najmanje 20 odsto upisanih birača, da bi se organizovalo glasanje za smenu.
Overu potpisa mora izvršiti Centralna izborna komisija (CIK), u skladu sa zakonskom regulativom, koja zatim o konačnoj oceni obaveštava predsednika Skupštine opštine i Ministarstvo.
Organizacija novih izbora u četiri severne opštine naseljene pretežno srpskim stanovništvom jedna je od mera, pored povlačenja specijalnih jedinica oko opštinskih objekata, o čemu su se dogovorili predstavnici Vlade Kosova i EU na sastanku u Bratislavi.
Ali srpski zvaničnici, koji nisu nagovestili da li će ohrabriti Srbe da izađu na nove izbore, nastavili su sa optužbama na račun kosovske vlade.
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković rekao je da premijer Kurti ne želi mir i deeskalaciju, „već otežava situaciju Srbima na Kosovu da ih isprovocira da izazovu novu krizu i na ovaj način da se izbegne sprovođenje primljenih obaveza“.
Posle bojkota izbora 23. aprila od strane Srba, u četiri severne opštine prvi put su izabrani albanski gradonačelnici. Njima su se Srbi suprotstavljali, čak i kroz „nasilne proteste“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
