Srpski predsednik Vučić uči nemačke lekcije

FOTO: Instagram stranica ALeksandar Vučić
FOTO: Instagram stranica ALeksandar Vučić

Izvor: Politico, pišu: Jacopo Briagazzi i Andrew Gray (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Najdominantniji političar u zemlji govori o Kosovu, Kini, EU i o tome kako je biti „mali momak sa Balkana“.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u poslednje vreme čita o nemačkoj istoriji, a izgleda da je iz toga i izvukao neku pouku.

U nedavnom intervjuu za Politiko u Briselu, Vučić je govorio o tome kako se moderna Nemačka suočila sa gubitkom teritorije koju je nekada smatrala svojom, a umesto toga usredsredila se na svoj ekonomski uspon i promovisanje svoje kulture i vrednosti.

Da li je to šablon za Srbiju, koja je igrala centralnu ulogu u balkanskim ratovima devedesetih i koja se suočava sa priznanjem da Kosovo više nije njena pokrajina, u zamenu za članstvo u EU?

Vučić ne bi išao baš tako daleko. Međutim, on je rekao: „Hteo bih da budemo dovoljno pametni i da znamo da teritorijalno pitanje nije uvek najvažnije. Važno je, nema sumnje. Ali, ne može biti važnije … od vrednosti, od vrlina, od jezika i kulture“.

Vučić je dva puta sebe nazvao „malim momkom sa Balkana“ – opis koji ne ide uz njega ne samo zato što je visok oko dva metra. Tokom poslednje decenije on je dominantna politička ličnost u Srbiji, najvećoj i najmnogoljudnijoj od šest država Zapadnog Balkana koje traže članstvo u EU. Njegova stranka dobila je 60 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji prošlog meseca.

On je rekao da se njegov uspeh svodi na dobro upravljanje ekonomijom, velike infrastrukturne projekte i slabost njegovih političkih protivnika

Za kritičare unutar i izvan Srbije Vučić je suviše dominantan. Akademici, aktivisti za prava, zapadne diplomate i opozicioni političari kažu da je odgovoran za ozbiljno nazadovanje na polju demokratije, slobode i vladavine zakona. Fridom Haus, NVO koju finansira SAD, vidi Srbiju samo kao „delimično slobodnu“. OEBS je istakao da iako su kandidati u izborima održanim prošlog meseca bili u mogućnosti da vode kampanju „i iako su osnovne slobode poštovane, izbor birača bio je ograničen prevelikom prednošću vladajuće stranke i promovisanjem vladinih politika od strane većine glavnih medija“.

Vučić je odbacio takve procene nazivajući ih „birokratskim izveštajima“. On je glasanje opisao kao „najpravednije izbore koje smo ikada imali“.

„Ne kažem da je to idealna situacija“, kazao je on o izbornim rezultatima. Međutim, on je rekao da se njegov uspeh svodi na dobro upravljanje ekonomijom, velike infrastrukturne projekte i slabost njegovih političkih protivnika.

Vučić je u superlativima govorio o Beogradu na vodi (kontraverznom projektu), o novim auto putevima i čvrstom ekonomskom rastu zemlje. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, srpska privreda je u prvom kvartalu porasla za pet odsto – „ubedljivo najviše u Evropi“, rekao je Vučić i dodao da se zemlja nada da će ove godine izbeći recesiju uprkos krizi nastaloj zbog koronavirusa.

Razgovori u Beloj kući

Vučić je bio u Briselu da bi se sastao sa najvišim zvaničnicima EU u petak prošle nedelje, dan pre nego što je trebalo da u Beloj kući razgovara sa liderima sa Kosova – dok vesti o optužnici za ratni zločin protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija nisu osujetile taj plan.

Kosovo, teritorija sa pretežno albanskim stanovništvom, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju posle rata koji je završen NATO bombardovanjem. Ali Srbija i dalje smatra Kosovo pobunjeničkom pokrajinom. Uz podršku svog saveznika Rusije, Srbija je sprečila Kosovo da se pridruži Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama

U Briselu se na razgovore u Beloj kući nije gledalo sa velikim oduševljenjem. Diplomate iz EU žalile su se da ih je američki specijalni izaslanik Ričard Grenel isključio iz procesa. Grenel je insistirao na tome da je informisao visoke francuske i nemačke zvaničnike o svojoj inicijativi, za koju je rekao da se fokusira na ekonomsku saradnju. Ali nije bilo mnogo pokazatelja koordinacije sa njegovim kolegom iz EU Miroslavom Lajčakom.

Neki zvaničnici EU takođe su se plašili da bi američka administracija mogla da predsedava sporazumom o promeni granica Kosova i Srbije – iako je Grenel rekao da ne zagovara takvu razmenu teritorija i EU nema zajednički stav po pitanju te ideje.

Vučić nije zatvorio vrata budućim sastancima u Vašingtonu: „Kad god me pozovu, kako jedan mali momak sa Balkana da odbije da razgovara sa nekim iz Bele kuće?“ Ali je takođe rekao da bi pregovori koje sponzoriše EU trebalo da se nastave uprkos optužbama podnesenim protiv Tačija i da očekuje da će se oni održati u Briselu tokom narednih nedelja.

Govoreći o granicama, Vučić je rekao: „Spreman sam da razgovaram o svakom problemu, o svim predlozima koji mogu doći od bilo koga“. Međutim, on je takođe naglasio da „nije opcija da mi izgubimo sve, a oni dobiju sve“.

Pitanje Kosova je za Srbiju neraskidivo vezano za njenu kandidaturu za članstvo u EU. Blok je jasno stavio do znanja da se ni Srbija ni Kosovo ne mogu pridružiti dok ne postignu trajno mirovno rešenje.

Ali Vučić je rekao da će EU morati da pruži garanciju za članstvo pre nego što Srbija potpiše mirovni sporazum: „Ako mislite da Srbi prihvate priznanje nezavisnosti Kosova da bi u budućnosti možda dobili članstvo – hej!“

Srbija vodi pregovore o članstvu u EU od 2014. godine, a Vučić je rekao da mu je cilj bio da se pregovori završe 2024. godine i da Srbija postane članica 2026. godine. „Moramo da ubrzamo EU proces“, rekao je on.

Taj vremenski okvir se nekim zvaničnicima EU čini veoma ambicioznim. Navode da bi Srbija svakako trebalo da se ozbiljnije pozabavi vladavinom zakona i drugim pitanjima.

Kamen spoticanja

Tokom intervjua u Briselu, Vučić je zapazio mapu Zapadnog Balkana obojenog u sivo, okruženog članicama EU obojenim žutom bojom. On je rekao da ta karta pokazuje ne samo da je Srbiji potrebna EU, već i da je EU potrebna Srbija.

Ali EU je i dalje potrebno ubeđivanje. Prošle nedelje, šest članica EU blokiralo je otvaranje novog poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije, uglavnom zbog toga što su razočarane stanjem reformi, tvrde diplomate.

Drugi kamen spoticanja sa EU je spoljna politika. I to ne samo zbog veza Srbije sa Rusijom, već i zbog Vučićeve bliske saradnje sa Kinom.

Tokom krize izazvane koronavirusom u martu mesecu Vučić se zahvalio Kini na dostavljenom sanitetskom materijelu, a u pismu kineskom predsedniku, Si Đinpingu, napisao je da je „Kina jedina zemlja koja nam je pomogla“. On je čak i poljubio kinesku zastavu prilikom dočeka kineskih doktora. Nasuprot tome, solidarnost EU opisao je kao „bajku“.

Ovo nije dobro prošlo kod članica EU. U izjavi objavljenoj kao deo virtuelnog EU samita sa liderima sa Balkana održanog u maju navodi se sledeće: „Činjenica da (EU) podrška  i saradnja (povodom koronavirus pandemije) nadilazi sve što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje“.

Vučić je ipak ostao pri svojim komentarima: „Da li sam slagao? Da li sam rekao nešto što već niste čuli od nekog drugog, od Ursule (fon der Lejen, predsednice Evropske Komisije), od Italijana, od Francuske, od Španije? Bilo je lako naći žrtvenog jarca“.

Međutim, on je takođe potvrdio „da je najveća humanitarna pomoć koju dobijamo od Evropske unije, najveći trgovinski promet imamo sa Evropskom unijom, u to nema nikakve sumnje“.

Kazao je da će doći do usklađivanja sa spoljnom politikom EU – ali ne sada. „Mi ćemo to učiniti, ali to poglavlje još nije otvoreno“, rekao je Vučić.

Vučić (50) započeo je svoju političku karijeru u Srbiji kao ultranacionalista. Vršio je funkciju ministra za informisanje u vladi Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije koji je preminuo 2006. godine tokom suđenja u UN sudu za ratne zločine, gde je podignuta optužnica protiv njega zbog ratova devedesetih u kojima je ubijeno više od 100.000 ljudi.

Ovih dana Vučića ponekad upoređuju sa Josipom Brozom Titom, vođom komunističke Jugoslavije koji je poznat po tome što je umeo da iskoristi međusobne sukobe velikih sila, pre nego sa Slobodanom Miloševićem.

Međutim, on je odbio da kaže da li ima političkog uzora.

„Ne mogu da poredim različita vremena“, rekao je, dodavši da je danas lako kritikovati Tita, Miloševića i druge. „Sutra će biti lako kritikovati i mene“, rekao je Vučić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.