Srpska vlada uložila 2.834.887.345,14 evra Kosovu i Metohiji od 2000-2012

Četrnaestočlani Anketni odbor Narodne skupštine Srbije, osnovan 2013. godine, sa ciljem da utvrdi zloupotrebu u trošenju sredstava na Kosovu i Metohiji u periodu od 2000. do 2012. godine, nedavno je objavio rezultate ove istrage. U izveštaju na 68 strana se, osim osnovnih informacija o samom Anketnom odboru i načinu rada, navode cifre ukupno utrošenih sredstava Republike Srbije za ovaj period. Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.

Najveći iznos budžetskih sredstava u periodu od 2000. do 2012. godine utrošen je na sanaciju posledica zemljotresa u Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu (2002. godine), otkup kuća i stanova za smeštaj kadrova i stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica u Kosovsko-mitrovičkom upravnom okrugu, izgradnju objekata infrastrukture,  izgradnju objekata za povratak i održivi opstanak raseljenih lica, zdravstveno zbrinjavanje, obrazovanje i finansiranje potreba lokalnih samouprava i delatnosti javnih preduzeća.

Anketni odbor je utvrdio da su na prostoru Kosova i Metohije u periodu od 2000. do 2012. godine, utrošena budžetska sredstva u iznosu od 229.402.814.198,00 dinara ili 2.834.887.345,14 evra.

Procentualno iskazano, najveći iznos budžetskih sredstava utrošen je preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – 25,61%, Ministarstva zdravlja – 21,16% i za otplatu javnog duga – 17,59%.

Od ukupnog iznosa plasiranih budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji u periodu od 2000. do 2012. godine samo je 18,42% budžetskih sredstava plasirano preko Koordinacionog centra za KiM i Ministarstva za Kosovo i Metohiju, dok su ostala sredstva plasirana preko ostalih budžetskih korisnika.

Po osnovu javnog duga preko Uprave za javni dug Ministarstva finansija i privrede je za Kosovo i Metohiju, u proteklih 10 godina stranim poveriocima isplaćeno ukupno 463.716.344,00 evra. Za finansiranje potreba na Kosovu i Metohiji iz budžeta Republike Srbije za proteklih 12 godina  izdvojeno  229.402.814.192,00 dinara  ili 2.834.887.345,14 evra, ili prosečno godišnje 19.116.901.182,67 dinara, ili prosečno mesečno 1.593.075.098,56 dinara, ili prosečno dnevno 53.102.503,29 dinara.

Zemljotres

Anketni odbor je ustanovio nenamensko trošenje budžetskih sredstava za sanaciju posledica zemljotresa u Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu 24. aprila 2002. godine, kroz nerealne prekategorizacije oštećenja objekata, izgradnju novih objekata građanima koji nisu pretrpeli štete, izgradnju objekata građanima koji ne žive na teritoriji Kosova i Metohije, precenjivanje cena građevinskog materijala, povećanje ugovorenih cena rekonstrukcija postojećih i izgradnje novih objekata po kvadratnom metru površine, nerealno prikazivanje utroška radnih sati po objektu, kao i otuđenja građevinskog materijala.

Zbog osnovane sumnje u brojne zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava, Anketni odbor je  predlažio Narodnoj skupštini Republike Srbije da Vladi Republike Srbije predloži da nadležni državni organi sprovedu istragu o trošenju budžetskih sredstava na sanaciji posledica zemljotresa u Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu 2002. godine. Pored uvida u postojeću dokumentaciju, upoznavanja sa rezultatima istrage PU Gnjilane, Anketni odbor je predložio nadležnim državnim organima da kroz istragu na iznete okolnosti obave razgovor i prikupe potrebna obaveštenja od Borisava Tajića, nekada načelnika Sektora za rekonstrukciju Koordinacionog centra za KiM, a sada radnika Kancelarije za KiM, Ivice Zlatanovića, tadašnjeg načelnika Kosovsko-pomoravskog upravnog okruga i tadašnjeg člana u Koordinacionom centru za KiM, kao i da se istraži poreklo ogromne privatne imovine u Vranju Jovana Sentića, nekadašnjeg zamenika generalnog direktora preduzeća „Binačka Morava“.

Odbor je sugerisao istražnim organima da od podizvođača radova na navedenom projektu prikupe potrebna obaveštenja u vezi sa informacijama o  novčanim ucenama radi dobijanja posla i zatražio da se istraži sudbina 50.000.000,00 dinara budžetskih sredstava plasiranih preko STR „Stil“ iz Bujanovca, za sanaciju i izgradnju kuća porušenih u zemljotresu.

Stanovi, kuće, ostale stambene jedinice za raseljene i kadrove na Severu

Anketni odbor je došao do podataka i saznanja koji ukazuju na osnovanu sumnju u zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava namenjenih otkupu, dogradnji, adaptaciji i renoviranju kuća i stanova u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj kadrova i interno raseljenih lica od 2002. do 2012. godine.

Tako je na primer, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju je u periodu od 09.06.2003. do 31.12.2004. godine, na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, posredstvom privatnog preduzeća za promet i usluge „Daki“ iz Kosovske Mitrovice i privatnog preduzeća „Masters“ iz Prištine, uglavnom od lica albanske nacionalnosti, izvršio otkup 30 kuća i stanova u Severnoj Kosovskoj Mitrovici radi stambenog zbrinjavanja kadrova i interno raseljenih lica. Za otkup navedenih nekretnina iz budžeta Republike Srbije je utrošeno 281.596.702,80 dinara. Posredničkim preduzećima je na ime provizije od 2% od isplaćenih cena nepokretnosti isplaćeno ukupno 3.622.111,58 dinara. Za adaptaciju, rekonstrukciju i dogradnju kupljenih objekata utrošeno je 82.648.164,00 dinara. Ukupno za ovaj projekat utrošeno je 370.426.224,00 dinara, ili oko 5.000.000 evra.

Anketni odbor je ustanovio da su posrednička preduzeća „Daki“ i „Masters“ sa prodavcima nepokretnosti isključivo zaključivala predugovore o kupovini nepokretnosti uz avansno plaćanje od 25% ugovorene cene nepokretnosti. Koordinacioni centar za KiM je navedenim firmama u gotovom novcu isplaćivao predugovorima o kupoprodaji utvrđene cene nepokretnosti, a one su samostalno isplaćivale prodavce nepokretnosti. Ni za jednu nepokretnost nisu sklopljeni zakonom propisani kupoprodajni ugovori.

U periodu od 2005. do 2012. godine Kosovsko-mitrovički upravni okrug je kao kupac, sredstvima budžeta Republike Srbije, otkupio još 107 stambenih jedinica u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj interno raseljenih lica. Za ovu namenu iz budžeta Republike Srbije utrošeno je 9.930.772 evra. U većem broju slučajeva, po ovlašćenju Kosovsko-mitrovičkog upravnog okruga, kao posrednik u kupoprodaji se pojavljuje privatna advokatska kancelarija „Savić“ iz Kosovske Mitrovice, kojoj Okrug isplaćuje po 800 evra po kupoprodajnom ugovoru. Kao kupci nepokretnosti se pojavljuje više fizičkih lica sa prebivalištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Odbor je utvrdio indikativno pojavljivanje više istih lica kao kupaca u kupoprodajnim ugovorima u ovom periodu. Fizička lica bi nakon otkupa nepokretnosti, iste po ugovoru o poklonu poklanjala Kosovsko-mitrovičkom upravnom okrugu. Navedena procedura je po izjavama nadležnih u Okrugu primenjivana radi lakše uknjižbe nepokretnosti. Odbor je uvidom u kupoprodajne ugovore utvrdio, u ne malom broju slučajeva, izuzetno visoke cene kvadratnog metra otkupljenih nepokretnosti. Na primer, od Hasani Agima iz Kosovske Mitrovice, 2012. godine otkupljen je plac površine 8 ari i 64m2 za iznos od 100.000 evra ili 11574 evra/m2; od Zorana Žarkovića iz Beograda otkupljen je plac površine, 6 ari i 75m2 (2011. godine) za iznos od 64.000 evra ili 9471 evra/m2; od Greku Mevljude iz Kosovske Mitrovice kupljen je 2005. godine plac površine 13 ari i 84m2 sa kućicom površine 17m2 za iznos 90.000 evra ili 6502 evra/m2. Ovakvih slučajeva precenjenih objekata je više.

Zbog zloupotreba u otkupu navedenih nepokretnosti organi PU u Kosovskoj Mitrovici su Okružnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici podneli 37 krivičnih prijava, koje je tužilaštvo 2007. godine prosledilo Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Nakon godinu i po dana nepreduzimanja nikakvih mera, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal je krivične prijave vratilo Višem tužilaštu u Kosovskoj Mitrovici sa nalogom da radnici PU Kosovska Mitrovica prikupe dodatna obaveštenja. Za tri nepokretnosti (kuće) Viši sud u Kraljevu je podigao optužnicu protiv vlasnika firme „Daki“ , Šijak Idriza, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično dela prevare radi sticanja materijalne koristi time što je od Koordinacionog centra naplatio veći iznos novčanih sredstava od iznosa u sklopljenom predugovoru u kupoprodaji. Protiv istog lica se u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici vodi pretkrivični postupak zbog indicija da je počinio krivično delo prevare u postupku otkupa sedam nepokretnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice. U razgovoru sa predstavnicima PU u Kosovskoj Mitrovici Odbor je došao do saznanja da 16 otkupljenih kuća ne postoje na terenu, te da su kupoprodajni ugovori fiktivni. Za renoviranje i adaptaciju kupljenih nepokretnosti pored firmi „Eskos“, „Ozring“ i „Markom“ angažovane opet su angažovane i firme „Daki“ i „Masters“, koje su kao posrednici učestvovale u otkupu nepokretnosti. Odbor ukazuje i da je indikativna činjenica da je za kupovinu 107 nepokretnosti u periodu od 2005. do 2012. godine iz budžeta Republike Srbije utrošeno 9.930.772 evra a da je za kupovinu 30 nepokretnosti u periodu od 2002. do 2004. utrošeno oko 5.000.000 evra.

Posebne kritike su upućene organima Ministarstva unutrašnjih poslova i sudstva. Anketni odbor ukazuje na zabrinjavajuću indolentost i neprofesionalnost pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u proteklih 12 godina koji nisu uspeli da prikupe izjave i potrebna obaveštenja, od aktera uključenih u kupoprodaje nepokretnosti, korisne za krivično procesuiranje očigledno nezakonitog ponašanja. Naglašava se da je potrebno preispitati i efikasnost rada u proteklih 12 godina policijskih uprava sa Kosova i Metohije izmeštenih na teritoriju uže Srbije. U izveštaju se navodi i da zabrinjava neefikasnost nadležnih sudskih organa u postupanju prema već podnetim krivičnim prijavama.

Anketni odbor je predlažio Narodnoj skupštini Republike Srbije da Vladi Republike Srbije predloži sprovođenje hitne istarge zbog osnovane sumnje u zloupotrebu budžetskih sredstava utrošenih za otkup nepokretnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj kadrova i interno raseljenih lica u periodu 2002. do 2012. godine u pogledu precenjivanja cena nepokretnosti i iskazivanja jedne cene nepokretnosti u kupoprodajnom ugovoru a isplatu druge mnogo niže cene prodavcu.

Zdravstvena (ne)briga

Anketni odbor je ustanovio nenamsko korišćenje i zloupotrebe u korišćenju budžetski sredstava u zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji, kako se kaže – zabrinjavajućih razmera. Preglomazna je i realnim potrebama neprilagođena mreža ustanova primarne zdravstvene zaštite. Ne postoje kadrovski planovi kao osnova za zaključivanje ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje o broju i strukturi zaposlenih koji se finansiraju iz sredstava RFZO. Daleko je veći broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nego što su realne potrebe. Opšte je rasprostranjena pojava nepotizma. Nepoštovanje odredbi Zakona o radu ukazuje da se i po tom osnovu odlivaju sredstava iz fonda RFZO na ime isplata šteta po sudskim presudama. Ne postoje akta o sistematizaciji radnih mesta i organizaciji rada zaposlenih. Veliki je broj neugovorenih radnika. Postoje duple isplate zarada zaposlenima iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta privremenih kosovskih institucija. Prijemi u radni odnos su bez konkursa i odluke o potrebi prijema, kao i bez saglasnosti Ministarstva zdravlja i Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Ne postoje ugovori o radu kojima bi se uredili radno-pravni statusi radnika. Ne poštuju se koeficijenti za obračun i isplatu zarada predviđenih Uredbom o koeficijentima za obračun isplatu plata za zaposlene u javnim službama. Nenamenski se troše sredstva za isplatu zarada zaposlenih. Sredstva dobijena za isplatu naknade za porodilje, nenamenski se troše i  duplo  trebuju  i od RFZO i od lokalnih samouprava. Uočena je zloupotreba sredstava za sanaciju, dogradnju i izgradnju zdravstvenih objekata kroz nepoštovanje odredbi Zakona o javnim nabavkama, kao i nesklad između izvedenih radova i isplaćenih sredstava. Protivzakonita je isplata ličnih dohodaka radnicima KBC Priština i Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, koji su  angažovani kao predavači i saradnici u nastavi na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i pojedinim radnicima navedenog fakulteta koji lekarsku praksu obavljaju u navedene dve zdravstvene ustanove.

Mrežu zdravstvenih ustanova na Kosovu i Metohiji koje se oslanjaju na filijalu RFZO u Gračanici, čine zdravstvene ustanove koje nemaju otvoreni žiro račun, zdravstvene ustanove koje imaju otvoren žiro račun a ne obavljaju zdravstvu delatnost i zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost. U zdravstvene ustanove koje nemaju otvoren žiro račun spadaju: Zavod za transfuziju krvi iz Prištine, Zavod za javno zdravlje iz Prištine, Zavod za javno zdravlje iz Peći, Zavod za javno zdravlje iz Prizrena i Dom zdravlja Orahovac. Radnici Zavoda za transfuziju krvi Priština i Zavoda za javno zdravlje Priština nalaze se na platnom spisku i na spisku ugovorenih radnika Doma zdravlja Priština. Radnici Zavoda za javno zdravlje Peć nalaze se na platnom spisku i spisku ugovorenih radnika Zdravstvenog centra Peć. Radnici Doma zdravlja Orahovac i Zavoda za javno zdravlje Prizren nalaze se na platnom spisku i spisku ugovorenih radnika u zdravstvenom centru Prizren.

U zdravstvene ustanove koje imaju otvoren žiro račun a koje ne obavljaju zdravstvenu delatnost spadaju: Apotekarska ustanova Priština, Apotekarska ustanova Peć, Zdravstveni centar Đakovica, Specijalna bolnica za plućne bolesti Peć, Specijalna bolnica za rehabilitaciju Istok, Apotekarska ustanova Prizren i Dom zdravlja Dragaš. Navedene zdravstvene ustanove imaju otvorene žiro račune počevši od maja meseca 2007. godine ali do današnjeg dana ne obavljaju zdravstvenu delatnost.  Za radnike ovih ustanova koji su angažovani u drugim zdravstvenim ustanovama isplaćuju se zarade, a ostalim radnicama se isplaćuje minimalna zarada. Karakterističan je Dom zdravlja Dragaš čiji radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u Dragašu, ugovoreni su i isplaćuju se u visini od 100% ličnog dohotka RFZO a istovremeno su zaposleni pri tzv. Ministarstvu zdravlja u samoproglašenoj Republici Kosovo.

U zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost spadaju: Kliničko bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici, Dom zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici, Dom zdravlja Gračanica, Dom zdravlja Donja Gušterica, Dom zdravlja Kosovo Polje sa sedištem u selu Ugljare, Dom zdravlja Obilić sa sedištem u selu Prilužje, Dom zdravlja Štrpce, Dom zdravlja Istok sa sedištem u selu Osojane, Zdravstveni centar Peć sa sedištem u selu Goraždevac i Zdravstveni centar Prizren sa sedištem u Orahovcu.

Ukupan broj angažovanih radnika u ovim zdravstvenim ustanovama je 2275. Od ovog broja 298 radnika je radno angažovano u drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji KiM i primaju mesečne zarade u iznosu od 150%, dok je 727 radnika angažovano u drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji uže Srbije. 1288 radnika  nije radno angažovano, žive van teritorije KiM i primaju minimalne zarade, dok je 100 radnika radno neangažovano, žive na teritoriji KiM i primaju minimalne zarade uvećane za 30%.

Generalni problem svih zdravstvenih ustanova na Kosovu i Metohiji je taj što u proteklih 12 godina umesto zasnivanja radnog odnosa prvenstveno sa svojim radnicima, koji su na ili van teritorije Kosova, radni odnos zasnivaju sa drugim licima, tako da problem ovih radno neangažovanih radnika i dalje ostaje nerešen i na teretu RFZO.

Drugi generalni problem svih zdravstvenih ustanova na KiM je u tome što veći broj zdravstvenih ustanova, zbog nedostatka poslovnog prostora svoje radnike angažuje petnaestodnevno sa dvanaestočasovnim radnim vremenom (realno u praksi sa sedmočasovnim radnim vremenom) što je fizički neizvodljivo, a zakonski nedopustivo.

Treći generalni problem zdravstvenih ustanova na KiM je u tome da je jedan broj nastavnika, asistenata i saradnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, radno angažovan po sedam dana u mesecu uz isplatu mesečnih zarada od 112,5%. Isti ti radnici su u radnom odnosu sa punim fondom časova pri Medicinskom fakultetu i primaju pune plate u iznosu od 150%. Ovim ispada da navedeni zdravstveni radnici primaju mesečne zarade u iznosu 262,5% što je suprotno odredbama člana 73. stav 3. Zakona o visokom obrazovanju. I pored naloga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da do 30. jula. 2012. godine navedeni radnici svoja primanja usklade sa članom 73. stav 3. Zakona o visokom obrazovanju, oni to do danas nisu učinili. Njihova ogromna primanja su iskazana kroz ovaj izveštaj u delu koji se odnosi na poslovanje Kliničkog bolničkog centra u Prištini, Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici i Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. 

Anketni odbor predlažio je Narodnoj Skupštini Republike Srbije da Vladi Republike Srbije predloži da usvoji smene određenih direktora Zdravstvenih institucija na Kosovu i Metohiji i preko nadležnih organa sprovede istragu za nenamensko trošenje budžetskih sredstava. Takođe, da Državna revizorska institucija izvrši reviziju trošenja budžetskih sredstava na izgradnji, dogradnji i adaptaciji zdravstvenih ustanova u Kosovsko-mitrovičkom upravnom okrugu; da se mreža zdravstvenih ustanova i broj zaposlenih u njima uskladi sa realnim potrebama stanovništva na Kosovu i Metohiji; da se radnicima u zdravstvenim ustanovama koji primaju mesečne naknade, i iz budžeta privremenih kosovskih institucija, isplaćuje lični dohodak u iznosu od 100%, a da se preostalih 50% uplaćuje u jedinstveni fond iz koga bi se linearno mesečno isplaćivala socijalna pomoć porodicama koje nemaju radno angažovanih članova, a žive na teritoriji Kosova i Metohije; da mešovita komisija sastavljena od predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ministarstva zdravlja, Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalnu politiku izvrši obilazak zdravstvenih ustanovana na teritoriji Kosova i Metohije, reši problem viška zaposlenih i neugovorenih radnika, kao i da radno-pravnu dokumentaciju uskladi sa važećim propisima; da inspekcija za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja utvrdi nezakonitu isplatu duplih ličnih dohodaka i kosovskih dodataka zdravstvenim radnika istovremeno angažovanim u zdravstvenim ustanovama i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, i prema istima primeni zakonom propisane mere.

Odbrana Srbije znanjem i obrazovanjem

Anketni odbor je ustanovio da svi zaposleni u prosvetnim institucijama Republike Srbije na teritoriji KiM, sem zaposlenih u visokoškolskim ustanovama, primaju duple lične dohotke iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta privremenih kosovskih institucija. Odbor je ustanovio nezakonit prijem u radni odnos nenastavnog osoblja na visokoškolskim ustanovama bez saglasnosti Ministarstva prosvete i Ministarstva za KiM. Uočena je pojava nezakonitog uvećanja cena rada a time i zarada, kao i nezakonito povećanje koeficijenata za obračun zarada rukovodiocima na visokoškolskim ustanovama. Krši se član 75. stav 3. Zakona Srbije o visokom obrazovanju, u pogledu angažovanja u visokoškolskoj i zdravstvenoj ustanovi, i po tom osnovu vrši nezakonita isplata ličnih dohodaka velikih iznosa. Prisutna je pojava nepotizma u nekim visokoškolskim ustanovama. Angažovanjem velikog broja predavača i stručnih saradnika na nekim visokoškolskim ustanovama sa drugih ustanova po ugovoru o delu, otvara sumnju da neke visokoškolske ustanove nemaju elementarne kadrovske potencijale za obavljanje nastave. Postoje zloupotrebe i u pogledu trošenja budžetskih sredstava za izgradnju, rekonstrukciju i renoviranje prosvetnih ustanova. 

Anketni odbor je ustanovio da na celoj teritoriji Kosova i Metohije svi zaposleni u predškolskim ustanovama,  ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, pored ličnih dohodaka iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 150%, imaju i mesečna primenja iz privremenih kosovskih institucija u iznosu od 200,10 evra do 280,45 evra. Odbor je ustanovio zloupotrebe i nenamensko trošenje budžetskih sredstava na izgradnji i renoviranju pojedinih predškolskih objekata, kao i objekata osnovnog i srednjeg obrazovanja. 

Anketni odbor je predlažio da Narodna skupština Republike Srbije predloži Vladi Republike Srbije da nadležni organi istraže zloupotrebe u trošenju budžetskih sredstava kroz ugovore o izgradnji, adaptaciji i renoviranju objekata fakulteta i Studentskog centra koje je Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici sklapao sa firmama „Masters“ iz Prištine i „Dinamik Trejd“ d.o.o iz Zvečana; da inspekcija za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja utvrdi propuste u nepoštovanju odredbi Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o radu na visokoškolskim ustanovama Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i prema odgovornim licima predloži mere; da Vlada Republike Srbije, s obzirom na duplo finansiranje prosvetnih radnika u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja na teritoriji Kosova i Metohije, i iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta privremenih kosovskih institucija, donese uredbu da se plate navedenim zaposlenima isplaćuju umesto dosadašnjih 150% u iznosu od 100% a da se preostala sredstva u iznosu od 50% njihovih plata usmeravaju u jedinstven fond iz koga bi se  isplaćivala socijalna pomoć porodicama na teritoriji Kosova i Metohije, koje nemaju nijednog zaposlenog člana.

Rad odbora

Anketni odbor je održao ukupno devet sednica. Pet sednica održano je u sedištu Narodne skupštine,  četiri sednice na terenu, uključujući i samo Kosovo i Metohiju, dok je jedna sednica zakazana, ali nije održana. Što se tiče ostalih aktivnosti, jedan deo je Anketni odbor  realizovao u sedištu Narodne skupštine, kroz analizu izveštaja o visini opredeljenih i načinu utrošenih budžetskih sredstava i  finansiranju projekata na teritoriji KiM-a, u periodu od 2000. do 2012. godine. Ova dokumenta su dostavila ministarstava, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, Arhiv Jugoslavije, Kancelarija UNMIK-a u Beogradu, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Državna revizorska institucija, Fond za razvoj Republike Srbije, Komeserijat za izbeglice i migracije, Crveni krst i drugi državni organi i organizacije.

Deo aktivnosti Anketni odbor je sprovodio i realizovao i na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno u Kosovsko-mitrovičkom upravnom okrugu, Kosovskom upravnom okrugu, Pećkom upravnom okrugu, Prizrenskom upravnom okrugu i Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu, i to u periodu od 24. juna do 16. avgusta 2013. godine.

Narodni poslanik Momir Stojanović, koji je ujedno i predsednik Anketnog odbora, zajedno sa drugim članom, Dejanom Rajčićem uz stručni tim bili su neprekidno angažovani na terenu, pre svega na Kosovu i Metohiji.

Jedan od članova Anketnog odbora bio je i poslanik DSS u prethodnom sazivu Skupštine Republike Srbije i jedan od najuticajnijih političkih lidera Srba na Severu Kosova i Metohije, Marko Jakšić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.