Global Finance objavio je novu listu najbezbednijih zemalja sveta za 2021. godinu, na kojoj je Srbija zauzela 34. poziciju, što je za više od 20 mesta bolji plasman u odnosu na 2019. godinu. Kosovo ni ove godine se nije našlo na listi Global Finance, a zbog nedostatka podataka u Svetskom izveštaju rizika.
Nova lista Global Financial-a sastoji se od ukupno 134 zemalja, za razliku od one iz 2019. godine na kojoj je bilo 128.
Rangiranje se vrši na osnovu tri osnovna faktora: Rat i mir, lična bezbednost i rizik od prirodnih katastrofa, uključujući i novi faktor rizika u vezi sa pandemijom kovid-19.
Rezultati o epidemiološkoj situaciji širom zemalja izvedeni su na osnovu podataka na dan 30. maj 2021.
Ukupna ocena zemalja dobija se kao zbir polovine osnovnih faktora jedne trećine smrtnih slučajeva usled posledica kovid-19 po glavi stanovnika i šestine vakcinisanih po glavi stanovnika.
„Smrtni slučajevi po glavi stanovnika direktna su mera toga koliko je određena država dobro ili loše odgovorila na širenje kovida-19, a što se ujedno zasniva na zdravstvenoj infrastrukturi zemlje, sposobnostima vlade, političkom vođstvu i kulturi u uslovima velike, neočekivane krize. S druge strane, vakcinacija po glavi stanovnika odražava finansijsku moć zemlje i buduće rezultate putem preventivnih mera koje prouzrokuju dalje širenje bolesti“, navode iz Global Finance.
Među najbolje rangiranim zemljama našle su se one u Evropi i Aziji, te je od prvih 20, deset Evropskih zemalja.
Prvi na rang listi našao se Island, drugo mesto pripalo je Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a treće Kataru.
Odmah za njima su Singapur, Finska, Mongolija, Norveška, Danska, Kanada i Novi Zeland.
Island se takođe našao na prvom mestu i na listi za 2019. godinu, dok je drugo pripalo Švajcarskoj, a treće Finskoj.
Na ovogodišnjoj listi Srbija je zauzela 34. mesto, i najbolja je u regionu. Slovenija se plasirala kao 47, Rumunija – 51, Albanija je tek na 63. mestu, a Hrvatska 74.
Srbija je 2019. godine bila 58. na rang listi, a kao bolje od nje iz regiona plasirale su se Bosna i Hercegovina – 56, Hrvatska -22 i Slovenija koja je bila čak na 12. mestu.
Deo ove liste, međutim nisu one teritorije za koje ne postoje podaci u bilo kojoj od kategorija, tj. faktora.
Tu spadaju Butan, Belorusija i Sudan za koje ne postoji ocena u izveštaju o bezbednosti i turizmu, a sa druge strane, za Kosovo i Somaliju, nedostaju podaci iz Svetskog izveštaja o riziku, dodaje se.
Iz Global Finance navode da je kovid-19 preokrenuo mnoge pretpostavke od pre nastanka pandemije o tome koje su zemlje najsigurnije i zašto.
Precizira se da su mnoge zemlje koje su prethodno bile visoko rangirane izgubile svoje pozicije zbog visokog broja preminulih od posledica kovida-19. Među njima su Španija, Portugalija, Slovenija, Belgija, Mađarska, Italija, Velika Britanija itd.
Sa druge strane, pojedine Afričke zemlje su zbog niskog broja preminulih poboljšale svoju poziciju, dodaje Global Finance. Među njima su Laos, Vijetnam, Kambodža, kao i Uganda, Ruanda.
Ujedno se precizira da se u ovim zemljama detektuju mnogo veći rizici u pogledu vojnih sukoba, kriminala i opšte opasnosti za stanovništvo.
„U suštini, kovid-19 je osporio uobičajeno mišljenje o bezbednosti bilo koje zemlje. Zemlje u Severnoj Americi, Evropi i možda neke na Bliskom Istoku i Aziji dominirale bi na vrhu liste uglavnom zbog svog bogatstva i razvijenog statusa. Razvijene zemlje su takođe mnogo bolje opremljene da se bave nečim tako opasnim i složenim poput pandemije od svojih manje razvijenih vršnjaka. Ipak, ono što smo videli je da su mnoge glavne svetske ekonomske sile (Sjedinjene Države, Francuska, Vilika Britanija), ili regionalne snage (Brazil, Rusija, Indija, Kina) postale epicentri pandemije u svojim delovima sveta“, dodaje se u tekstu Global Finance.
Ipak, navode i da bi rang listu kao i ocene iznete u njoj trebalo uzeti sa rezervom, jer, iako se osnovni faktori oslanjaju na izveštaje nevladinih i međunarodnih organizacija, podaci o broju preminulih i stopi vakcinisanih protiv kovida, dolaze direktno iz vlada.
„Zemlje poput Kine, Tanzanije i Venecuele možda ne daju verodostojne podatke“, precizirali su.
Takođe navode da pojedine zemlje u razvoju nisu u stanju da pruže valjane i sve podatke, a posebno o preminulima, zbog nedostatka standardizovanih i modernih struktura izveštavanja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
